VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA EKONOMIJU I UPRAVU
DOPRINOS PORESKOG PRAVA EKONOMSKOJ POLITICI
Seminarski rad
Predmet: Ekonomska politika
Mentor:
Student:
Beograd
,
2018
.
Sadržaj
Uvod
………………………………………………………………………………...
1
2 Vrste poreza...............................................................................................................2
2.1 Porez na dobit preduzeća…..……………………………………………………..2
Poreski podsticaji i poreske olakšice…………………...………………………...3
2.2 Porez na promet……….………………………………………………………….5
2.3 Porez na dodatu vrednost…………..….……………………………..…………..6
2.4 Akcize.....................................................................................................................9
2.5 Doprinosi..............................................................................................................10
Zaključak…………………………………………………………………………..
11
Literatura……………………………………………………………………….....
13
2.Vrste poreza
Postoje sledeće vrste poreza:
1. porez na dobit preduzeća,
2. porez na promet,
3. porez na dodatu vrednost,
4. akcize i
5. doprinosi.
2.1. Porez na dobit preduzeća
Porez na dobit preduzeća je poreski oblik kojim se oporezuje konačni finansijki
rezlutat – dobit koji ostvaruje poreski obveznik. Dobit je pokazatelj uspešnosti, odnosno
efikasnosti poslovanja preduzeća. Poreski obveznik je, kao sto se moze zaključiti iz
naziva porez na dobit preduzeća, samo preduzece. Medjitim, prema pozitivnim
propisima Republike Srbije, osim preduzeća, kao obveznici ovog poreza odredjeni su i
zadruge, kao druga pravna lica (nedobitne organizacije), ukoliko ostvaruju prihode
prodajom proizvoda na trzistu ili vršenjem usluga uz nadoknadu. Ova pravna lica su
obveznici poreza na dobit preduzeća samo u slučaju obavljanja poslovne aktivnosti koja
donosi dobit.
Poreski obveznik poreza na dobit preduzeća je preduzeće oranizovano u jednom
od sledećih oblika: akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću,
društveno preduzeće, javno preduzeće, ortačko drustvo i komaditno društvo.
Zadruge su isto obveznici ovog poreskog oblika ako ostvaruju prihode prodajom
proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz nadoknadu.
Kao poreski obveznici odredjena su i druga pravna lica koja nisu organizovana
na navedene načine (npr. nedobitne organizacije), ako ostvaruju prihode prodajom
proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz nadoknadu. Nedobitne organizacije nisu
osnovane radi sticanja dobiti, a javljaju se u dva oblika kao :
a) ustanove, koje obavezuje osnivač da bi zadovoljile različite interese trećih
lica koje mogu biti obrazovne, kulturne, naucne, zdravstvene i druge
prirode i
2
b) nedobitna udruženja koja se obavezuju sa ciljem da se zadovolje zajednički
interesi samih članova (npr. sportsko društvo, udruženje ekonomista).
Poresku osnovicu za obračun poreza na dobit preduzeća predstavlja oporeziva
dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu uspeha, sastavljenog prema propisima kojim
je uredjeno računovodstvo. Oporeziva dobi se dobija uskladjivanjem dobiti iskazane u
bilansu uspeha, na način predvidjen zakonom, tj. uskljadjivanjem prihoda i rashoda.
Poreski podsticaji i poreske olakšice
.
Obveznicima poreza na dobit preduzeća pružaju se poreski podsticaji radi
stimulisanja privrednog rasta, ulaganja u osnovna sredstva i poboljšanja ekološke
situacije.
Jedna od mera kojom se utiče na poresku osnovicu je pravo poreskog obveznika
na ubrzanu akumulaciju. Preduzeće sprovodi ubrzanu akumulaciju tako sto primenjuje
neku od propisanih metoda obracuna amortizacije, po stopama koje mogu biti do 25%
više od propisanih. U slučaju korišćenja prava na ubrzanu amortizaciju poreska olakšica
se dobija u ranijem vremenskom periodu
nego primenom redovne stope amortizacije,
čime se utiče na razvoja preduzeća koja pripadaju intezivnim privrednim granama.
Nedobitne organizacije mogu da ostvare pravo na oslobadjanje od plaćanja
poreza na dobit ukoliko ostvaruju prihode od prodaje proizvoda na tržištu, odnosno
vršenjem usluge uz nadoknadu, ako kumulativno ispune sledeće uslove:
Da su ostvarile višak prihoda nad rashodima ostvaren u godini za koji se
odobrava poresko oslobadjanje u iznosu manjem od 300.000 dinara,
Da se ostvareni višak ne raspodeljuje svojim osnivačima, zaposlenima,
direktorima ili sa njima povezanim licima,
Da isplaćene zarade zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim
licima nisu veće od iznosa dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je
nedobitna organizacija razvrstana,
Da imovinu ne raspodeljuje u korist svojih osnivača, članova, direktora,
zaposlenih i drugih lica sa njima povezanim.
3
