Uloga funkcije centralnih banaka na finansijskim tržištima

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: FINANSIJSKA TRŽIŠTA I 

INSTITUCIJE

TEMA: 

,,

ULOGA I FUNKCIJE CENTRALNIH BANAKA NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA

’’

Profesor:

 Prof. dr Milenko Dželetović                                                       

Student:

 Dušica 

Savković

Asistent:

  Slobodan Rakić 

Sremska Kamenica, 12.01.2012.

SADRŽAJ:

UVOD

1. TRŽIŠTA, INSTRUMENTI I INSTITUCIJE

.........................................................3

2. CENTRALNA BANKA KAO UČESNIK NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

.........5

3. CENTRALNA BANKA I REGULACIJA FINANSIJSKOG SISTEMA ...................10

4. UTVRĐIVANJE I SPROVOĐENJE MONETARNE POLITIKE ...............................12

4.1. Centralna banka u funckiji kontrole novca u opticaju

...............................12

4.2. Instrumenti monetarno kreditne politike centralne banke

...............................12

5. DEVIZNE REZERVE I UPRAVLJANJE NJIMA .......................................................14

6. CENTRALNA BANKA KAO NOSILAC FUNCKIJE NADGLEDANJA PLATNIH 

SISTEMA

...................................................................................................................16

7. KONTROLA I SUPERVIZIJA BANAKA ...................................................................17

ZAKLJUČAK ...............................................................................................................................18

LITERATURA

...................................................................................................................19

2

nekoj   nacionalnoj   privredi.   U   okviru   ostvarivanja   mera   kreditno-monetarne 

politike, centralna banka ima nekoliko instrumenata:

-

Eskontna politika, koja se sastoji u određivanju visine eskontnih stopa i 

uslova za odobravanje kredita (visina kredita, rok trajanja i slično);ž

-

Operacije   na   otvorenom   tržištu,   koje   se   sastoje   u   kupovini   ili   prodaji 

različitih 

hartija od vrednosti

, čime se ostvaruju određeni ciljevi kreditno-

monetarne politike. Centralna banka vrši kupovinu hartiju od vrednosti, 

kada želi da poveća likvidnost 

banaka

 i njihov kreditni potencijal. Ovo se 

dešava u slučaju realizacije kreditno-monetarne politike, kada je cilj da se 

poveća   nivo   novčane   mase.   U   slučaju   restriktivne   kreditno-monetarne 

politike, centralna banka vrši prodaju hartija od vrednosti, čime smanjuje 

količinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka;

-

Politika   obaveznih   rezervi,   kojom   centralna   banka   ostvaruje   ciljeve 

kreditno-monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. 

Ova   mera   značajna   je   i   za   kontrolu   bankarskog   sistema   i   održavanje 

likvidnosti banaka. Suština ove mere sastoji se u utvrđivanju osnovice i 

stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog potencijala u korist obaveznih 

rezervi kod centralne banke. U slučaju restriktivne kreditno-monetarne 

politike povećava se stopa obaveznih rezervi, čime se povlači deo novca i 

smanjuje kreditni potencijal banaka, i

-

Politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita, čime se takođe, reguliše nivo 

novčane mase. Aktiviranje depozita znači ukidanje ograničenja za njihovo 

slobodno   korišćenje.   Obrnuto,   dezaktiviranje   depozita   znači   njihovo 

povlačenje u smislu uvođenja različitih ograničenja u korišćenju slobodnih 

sredstava.

U okviru ove funkcije centralna banka se angažuje na ostvarenju ciljeva devizne 

politike, kao što su: obezbeđenje međunarodne likvidnosti zemlje, održavanje 

stabilnosti deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, održavanje 

ravnoteže platnog bilansa, otplata dugova, praćenje i kontrola obavljanja poslova 

sa inostranstvom, i slično.

Centralna banka za račun države obavlja različitne kreditne i fiskalne poslove, u 

kom smislu se zakonom propisuju njena ovlašćenja.

Druge funkcije centralne banke su:

4

-

Kontrola rada 

banaka

 i drugih 

finansijskih institucija

;

-

Pružanje   pomoći   pri   održavanju   likvidnosti   ostalih   učesnika   na 

finansijskim tržištima

;

-

Vođenje politike selektivnog kreditiranja određenih segmenata privredne 

aktivnosti;

-

Vođenje tzv. zlatne politike, odnosno vođenje poslova održavanja i kontrole 

rezervi plemenitih metala, itd.

1

1. TRŽIŠTA, INSTRUMENTI I INSTITUCIJE

1

 sr.wikipedia.org

5

se obezbeđuje usklađivanje finansijskih sa realnim planiranim tokovima, kao i 

optimalno korišćenje ekonomskih potencijala i njihovo uravnoteženje na svim 

nivoima ekonomskih jedinica. Reč je o mestu gde se povezuju različiti učesnici 

prevrednog i društvenog i gde se zaključuju poslovi u vezi sa kupoprodajom 

različitih   finansijskih   instrumenata.   Finansijsko   tržište   predstavlja   instituciju 

kreiranu od strane društva kako bi se na što bolji način alocirali ograničeni i 

oskudni finansijski resursi i kako bi se na što bolji način zadovoljila tražnja za 

njima.

Ono je mesto gde se kreiraju finansijski instrumenti, gde se okupljaju svi učesnici. 

Na njima se formiraju različite cene pojedinih hartija od vrednosti, kamatne 

stope, devizni kursevi. Na njemu se vrši distribucija prihoda i meri efikasnost 

poslovanja. Finansijsko tržište možemo sresti u dva oblika: užem i širem. Uži 

oblik je vezan za određeno mesto, vreme, organizaciju i način funkcionisanja. 

Takvo tržište naziva se berzom. Šire shvatanje finansijskog tržišta je vezano za 

sva   druga   mesta   van   berze   gde   se   susreću   ponude   i   tražnje   za   različitim 

finansijskim instrumentima i gde se obavljaju finansijski poslovi i zaključuju 

finansijske transakcije. Promet na takvom tržištu naziva se vanberzanski promet.

Po svom predmetu poslovanja, odnosno tipu finansijske aktive, finansijsko tržište 

se dekomponuje na: novčano tržište, devizno tržište i tržište finansijskih derivata. 

Sa aspekta roka dospeća aktive možemo reći da postoje: kratkoročna i dugoročna 

tržišta. Sa aspekta vremena plaćanja možemo konstatovati da postoje promptna i 

rerminska tržišta. Sa aspekta emisije hartija od vrednosti imamo primarna i 

sekundarna tržišta. Sa aspekta prava koji su sadržani u aktivi možemo reći da 

postoji tržište instumenata duga i tržište vlasničkih instrumenata. Sa aspekta 

ekonomije postoje interno i eksterno tržište.

Finansijski   instrumenti   predstavljaju   predmet   trgovanja   na   finansijskim 

tržištima. To je specifična isprava koju primenjuju sve finansijske institucije, a 

sastavljena   je   u   pisanom   obliku.   Reč   je   o   neopipljivoj   aktivi,   čija   vrednost 

direktno ne zavisi od vrednosti fizičkih dobara, već predstavlja prava na buduće 

prihode   i   koristi.   To   može   podrazumevati   razne   novčane   i   finansijske 

instrumente kojima se može trgovati na finansijskim tržištima. Iz računovodstva 

je poznato da aktiva mora imati svoju pasivu. Otuda, sa druge strane posmatrano 

postoji   kategorija   subjekata   za   koje   finansijski   instrumenti   predstavljaju 

finansijsku pasivu. Finansijske instrumente emituju ili izdaju oni subjekti koji 

imaju nedostatke finansijskih sredstava ili kapitala u datom trnutku.

3

3

www.moj-fond.rs

7