УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
ПРИМЕНА ЛИНЕАРНОГ ПРОГРАМИРАЊАУ ПЛАНИРАЊУ СЕТВЕНЕ СТРУКТУРЕ
РАТАРСКИХ КУЛТУРА
Ментори:
Студент специјалистичких студија:
Београд 2017.
Абстракт:
Применом линеарног програмирања у области пољопривредне производње
олакшава се процес доношења оптималних одлука. У раду је извршена оптимизација
сетвене структуре пет ратарских култура на површини од 10 000 хектара, и то: кукуруз,
пшеница, сунцокрет, шећерна репа и соја. Циљ разматраног проблема састоји се у
одређивању максимума нето профита при постављеним ограничењима која се односе на:
величину сетвене парцеле, планирани принос, утрошак радне снаге и коришћење
пољопривредне механизације. Формулисани модел се може применити на различите
величине сетвених површина, што је од еконосмког значаја за фармерска газдинства.
Кључне речи:
линеарно програмирање, оптимизација, сетвена структура ратарских
култура, максимизација нето профита.
УВОД
Значајна особина развоја модерне науке је чињеница да се у неегзактним наукама све
више и успешније користе квантитативне методе истраживања, односно да се те науке све
више математизирају. Примена математичких метода у природним наукама изазвала је
интерес за њихову примену и у друштвеним наукама. Први покушаји увођења математике
у друштвене науке потичу средином XIX века. Валрас, Џевонс и Парето и други покушали
су да математизирају теоријску економију по узору на покушај у небеској механици. У
математичкој формулацији друштвених наука и односа постигнути су знатни формални
успеси, али су њихове математичке формулације остале неквантифициране. Због
немогућности квантифицирања математички формулисаних друштвених односа на
тадашњем степену развоја математике, употреба математичких метода није имала
резултата. Развојем математичких грана: рачун вероватноће као основа статистике,
теорија игара, кибернетика, математичка логика, теорија скупова, топологија и друге
стварају се повољни услови да се рад у примени математике у друштвеним наукама
настави. Из жеље да се доношење одлука темељи на научним основама, никла је нова
грана примењене математике операционо истраживање. У прве покушаје употребе
операционих истраживања можемо убројити истраживање Фредерика Тејлора, који је
1895. године проучавао колико би великом лопатом требало да ради радник да би његов
учинак у прописаном времену био највећи (Sheldrake 2002, 14-27). Нарочито повољно
раздобље за развој операционих истраживања почео је после Другог светског рата у
привредно развијеним земљама. Таквој атмосфери су допринели технолошки развој,
модерна организација рада, развој електронике, аутоматизације и рачунарске технологије.
Операционо истраживање се грана на основу групе проблема и на примену математичког
апарата за решавање на: линеарно програмирање, теорију игара, динамичко
програмирање, теорија редова чекања, Марковљеви ланци и процеси, методе симулације и
методе математичког прогнозирања. У нашем задатку оптимизације сетвене структуре
коришћен је метод линеарног програмирања.
