ТЕМА:

 

Србија

МАТУРСКИ РАД

Предмет:Географија

STEVAN ZVICER -------------VLASNIK RADA

1993-VRBAS

Садржај: 

1.Увод………………………………………………....3

2. Клима…………………………………………………....4
3. Рељеф…………………………………………………....5
 3.1Панонска низија…………………………………….…7
4. Хидрологија…………………………………………….8
 4.1 Дунав………………………………………………..…8
 4.2 Велика Морава……………………………………..…9
 4.3 Западна Морава……………………………………….9
 4.4 Дрина…………………………………………………..9
 4.5 Канал Дунав—Тиса—Дунав…………………………10
 4.6 Шар-планина…………………………………………..11
5. Биљни и животињски свет……………………………..12
6. Демографија Србије…………………………………….13
7. Привредa Србије………………………………………..14
8. Списак локалитета Светске баштине у Србији……….14
9.Насеље…………………………………………………….14
10. Закључак………………………………………………..15

11.Литература…………………………………………16

2

background image

2. Клима:

Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим 
морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски 
континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се 
може рећи да у Србији влада континентална клима на северу, 
умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у 
Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар, 
док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је –39,5 °C (13. 
јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша 44,9 °C (24. јула 
2007. у Смедеревској Паланци). Просечна годишња температура у Србији је: 10,9 
°C (предели испод 300 метара надморске висине), 10 °C (300—500 метара), 6 °C 
(1000—1500 метара), 3 °C (изнад 1500 метара). Просечна годишња количина 
падавина је 896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и 
октобар.

Годишње суме падавина у просеку расту са надморском висином. У нижим 
пределима годишња висина падавина се креће у интервалу од 540 до 820 mm. 
Подручја са надморском висином преко 1000 м просечно имају 700 до 1000 mm 
падавина, а неки планински врхови на југозападу Србије обилније падавине до 
1500 mm. Већи део Србије има континентални режим падавина, са већим 
количинама у топлијој половини године, изузев југозападних крајева где се 
највише падавина измери у јесен. Најкишовитији је јуни, када у просеку падне 12 
до 13% од укупне годишње суме падавина. Најмање падавина имају месеци 
фебруар и октобар. Појава снежног покривача карактеристична је за хладнији део 
године од новембра до марта, а највећи број дана са снежним покривачем је у 
јануару.

Годишње суме трајања сијања Сунца крећу се у интервалу од 1500 до 2200 сати 
годишње.

Приземна ваздушна струјања су у великој мери условљена орографијом. У 
топлијем делу године преовлађују ветрови са северозапада и запада. Током 
хладнијег дела године доминира источни и југоисточни ветар–кошава. У 
планинским областима на југозападу Србије преовлађују ветрови са југозапада.

Најзначајнији ветрови Србије су:

    кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
    северац (хладан и сув северни ветар)
    моравац (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
    јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
    југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне 
Србије).

4

3. Рељеф:

Рељеф Србије сачињавају три географске целине. То су Панонска низија, потом 
брдовити предели с нижим планинама и низијама, и планинско – котлинска 
подручја.
Панонска низија заузима 29 процената територије Србије. На овом поднебљу 
преовладавају равнице са речним токовима, као и два планинска узвишења, 
Фрушка Гора и Вршачке планине.
Брдовити предели са нижим планинама и низијама заузимају простор јужно од 
Саве и Дунава. Надморска висина на овом подручју варира од 500 до 1 000 метара. 
Овакав рељеф обухвата око две трећине територије Србије.

Око десетину територије Србије чине подручја са надморским висинама од преко 1 
000 метара. Реч је о масивима смештеним јужно од река Западна Морава и Нишава.
Реке у Србији у већем делу припадају Црноморском, односно Дунавском сливу. 
Реке са простора Метохије део су Јадранског слива, док оне на југоистоку 
припадају Егејском сливу. Пловне реке у Србији су Дунав (588 км), Сава (206 км), 
Тиса (168 км), и делом Велика Морава (185 км). Друге веће реке у Србији су 
Западна Морава, Јужна Морава, Ибар, Дрина и Тимок. Већих природних језера у 
Србији нема, већ су она настала преграђивањем речних корита. Највећа језера су 
Ђердапско језеро, Власинско језеро, Зворничко језеро, Перућац, Палић и Бело 
језеро. У Србији се налази највећи и најдужи кањон у Европи, Ђердап.
Србија поседује пет Националних паркова. То су Национални парк Ђердап, 
Национални парк Копаоник, Национални парк Тара, Национални парк Шар – 
планина и Национални парк Фрушка Гора.

Слика 1: Окрузи Србије

5

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti