Увод
Новац представља специфичну врсте робе која се употребљава као опште
средство размене. Новац као и свака друга роба има вредност и употребну
вредност. Његов употребна вредносте се остварује преко његових функција. Као
најважније функције новца јављају се новац као средство размене, новац као
средство плаћања, новац као мера вредности, новац као благо и светски новац. Све
функције новца, као и његове карактеристике објашењене су детаљније у раду.
У раду је објашњена и монетарна политика. Она представља један од
најважнијих делова економске политике, поред фискалне политике, чији је основни
задатак регулисање количине новца у оптицају. Као носиоци монетенарне
политике јавља се централна банка и пословне банке, где се као основни носилац
монетарне политике јавља централна банка. Централна банка се јавља углавном
као државна банка, као банка банака, која преко инструмената монетарне политике
регулише количину новца у оптицају, обезбеђује услове за нормално
функционисање пословних банка, одржавање ликвидности пословних банака као и
брине се о стабилности домаће валуте. Тако да централна банка има за циљеве које
су од општедруштвене користи а не стицање профита, то значи да је она непрофита
организација. У раду назначени су и инструменти монетарне политике којима се
остварују постављени циљеви.
Свака земља у савременим условима се не може посматрати потпуно
изоловано, без економских односа са иностранством. Све земље на неки начин
учествују у међународним економским односима, тако да сам обаснио и појам и
значај спољне трговине. Да би дошло до међународне трговине неопходно је
утврдити и девизни курс, којим се изражава однос једне валуте према другој
валути, како би дошло до плаћања у иностранству.
2
од чина куповине. Новац у функцији средства размене у великој мери је олакшао
размену. Било је довољно да власник робе пронађе било кога коме је његов
производ потребан и размени га за новац, а потом пронађе власника робе која је
њему потребна и купиту робу, без обзира шта треба њеном власнику.
Међутим, појава новца довела је до настанка проблема који нису постојали у
условима трампе. У условима размене се јавља могућност да се нека роба прода,
али се истовремено не купи друга. Произвођач може одлучити да
привремено
задржи новац и за њега ништа не купи. То значи да ће неко на том тржишту бити у
позицији да не успе реализовати своју производњу, а то онда значи да тај
произвођач неће моћи набавити добро за нови циклус производње, чиме може доћи
до поремећаја у целом систему друштвене репродукције. За разлику од робе, која у
једном моменту излази из промета и одлази у процес производње, новац стално
циркулише на тржишту. Он прелази од једног власника до другог али не излази из
прометне области. То стално кретање новца у промету називамо
оптицај новца.
1.2 Новац као средство плаћања
Ова функција новца настаје као резултат потребе за куповином и продајом
робе на кредит. Често се дешава да је купцу потребна одређена количина робе али
не располаже новцем којим би одмах платио. Такве случајеве имамо нпр. код
пољопривредних произвођача, где је велика временска разлика између сетве, кад су
му потребни инпути, и жетве, кад реализацијом продаје стиче новац којим би
покрио трошкове инпута. Наплаћени новац од кредита тек тада преузима функцију
платежног средства. Из ове функције новца настаје тзв.
крдитни новац
.
Облици
кредитног новца су: меница, банкнота и чек. Негативности оваквог начина плаћања
су што је неизвесно да ли ће обвезник извршити своје обавезе на време.
Неизмирење обавезе за последицу има угрожавање даљег тока размене и
репродукције.
1.3 Новац као мера вредности
У функцији мере вредности новац својим различитим количинама, изражава
вредности различитих роба. Захваљујући новцу, робе различитих физичких
особина (брашно,месо,аутомобили, књиге...) се у размени испољавају као
квалитативно истородне и количински упоредиве, а оно што се не може видети из
њихових физичких карактеристика сазнаје се захваљујући новцу. Захваљујући
новцу, могуће је упоређивање вредности различитих добара јер ће се једноставно
упоредити количина новца коју је потребно дати за један производ и количина
новца која је потребна за други производ. Количина новца коју је потребно дати
као против вредност да би се купила нека роба, назива се
њеном
ценом.
Она је, дакле, новчани израз коју вредност робе добија у размени.
Различитим количинама новца које су спремни да дају за различите робе, људи
4
путем тржишта свакодневно дају своје ставове о њиховим вредностима. Да би
новац могао да изражава те разлике у вредностима мора се прво одредити мера
којом се упоређују различите количине робе која функционише као новац. Та
техничка мера којом се упоређују различите количине новца назива се
мерило цене.
Мерило цене није функција новца, оно је предуслов да би новац могао да обавља
своје функције у економском систему.
Мерило цена је техничка мера тј.одређена
количина злата узета као новчана јединица.
1.4 Новац као благо
Четврта функција новца је она у којој новац функционише као средство за
стицање блага, односно средство одржавања вредности. Чињеница да се након
продаје робе новац не мора одмах потрошити већ се може задржати одређено време
код продавца, јасно показује да је тај новац за њега вредност и тада се не
употребљава у промету. Новац може бити средство одржања вредности због
тога што је универзално добро за које се увек може добити нека друга роба. У
функцији блага новац више није у оптицају већ се извлачи из њега и почиње се
скупљати тј. акумулирати. Већина људи мора штедити да би се купило неко трајно
потрошно добро.
Разлог због ког људи привремено извлаче новац из оптицаја је жеља да буду
у стању, у случају потребе, извршити хитну набавку неке робе. Новац је, наиме,
ликвидан што значи да се одмах може претворити у друге робе. Под ликвидношћу
неке ствари, подразумева се брзина којом се та ствар може употребити за куповину
других добара. Најликвидније економско добро је новац.
Да би новац вршио функцију блага, мора имати сталну вредност. Проблеми
се јављају када се у оптицају појављује папирни новац који нема стварну вредност.
У случају инфлације и раста цена вредност папирног новца драстично опада. Зато
се у земљама које су имале негативно искуство са високим стопама инфлације
штедња настоји одржати или у страним средствма плаћања (марка, фунта, долар и
сл.) или у материјалним добрима која имају реалну вредност (станови, земља и сл.).
1.5 Светски новац
Нема те друштвене заједнице или државе која је у стању сама да произведе
све производе који су неопходни за задовољење потреба њених становника. Све
оне су нужно упућене на светско тржиште и на размену са другим земљама.
У таквим условима јавља се проблем светског новца или робе која ће
бити општеприхваћено средство размене у различитим земљама. Националне
валуте функционишу само на тржишту неколико земаља.
Улогу светског новца преузеле су валуте економски најјачих земаља, као
што су долар, марка, јен, франак и слично.
Све
земље морају имати једну
суму страних новчаних средстава у резерви (девизне резерве земље) да би могле
учествовати у међународној размени. То једноставно значи да оне извлаче
5
