Univerzitet u Kragujevcu
Ekonomski fakultet
Seminarski rad iz Ekonomije Evropske Unije
Tema:
Uloga Evropske investicione banke u finansiranju regionalnog razvoja
Kragujevac, April 2016. godine
Sadržaj
Uvod
Regionalni razvoj, sudeći prema literaturi koja se bavi njegovim izučavanjem
predstavlja jedno od centralnih područja interesovanja savremene ekonomske, i ne samo
ekonomske nauke. Neprekidno se javljaju novi problemi koje treba teorijski izučiti a praksa
pokreće mnoge novo nastale probleme. To znači da je problem regionalnog razvoja otvoreni
problem. Privredni razvoj svake zemlje može se analizirati i ocenjivati iz različitih uglova.
pojedine regione u razvijenim zemljama ali i kod manje razvijenih uočićemo problem odnosa
sever-jug.
U SAD-u, Italiji, Francuskoj, i prethodnoj Jugoslaviji severna područja su uvek bila
razvijenija od južnih. Čak ova konstatacija može važiti i za ceo svet. Zato su mnoge razvijene
zemlje preduzimale određene praktične mere za rešavanje ovog značajnog pitanja.Ove mere su
preduzimane bez značajne teorijske osnove jer su teoretičari klasične škole više pažnje poklanjali
dejstvu tržišta, njegovom automativizmu, pa su regionalni razvoj zapostavili. (Aranđelović Z.,
2008, 59)
Teorija lokacije je prvi pokušaj zaokruženog teorijskog pogleda na pitanje regionalnog
razvoja. Osnivač teorije Johan fon Tinen je u prvoj polovini XIX veka postavio teoriju “
Tinenovi
krugovi
”. On je u vidu krugova locirao poljoprivredne, industrijske grane koje su okruživale
grad, u vidu koncetričnih krugova. Troškovi zavise od udaljenosti od centra. Da bi obuhvatio sve
faktore deli ih na opšte i posebne. Najuticajniji faktori lokacije su: (Aranđelović Z., 2008, 563)
•
troškovi transporta;
•
troškovi radne snage i
•
aglomeracija.
Teorija polova rasta predstavlja do sada najzaokruženiji teorijski koncept regionalnog
razvoja, koncept koji je podvrgavan mnogim kritikama, ali i inovacijama, razradama i
dopunama. Tvorac ove teorije je francuski ekonomist Fransoa Peru, koji u nekoliko svojih
radova daje temelje ove teorije.
Teorija izvozne orijentacije regiona ne spada u red teorija koje su imale veliki uticaj na
terijsku misao i praktične poteze u rešavanju problema regionalnog razvoja. Ova teorija je
interesantna zato što daje originalan pristup za brži razvoj pojedinih regiona. NJen tvorac Daglas
Nort je predstavio direktnu funkcionalnu zavisnost između privrednog rasta regiona i rasta
izvoza tog regiona
Izvoz regiona je stavio u prvi plan i privrednu strukturu regiona deli se na dva dela:
(Aranđelović Z., 2008, 59)
•
proizvodnja regiona namenjena izvozu i
•
proizvodnja regiona namenjena domaćem tržištu.
Razvoj pojedinih grana čija je roba nemenjena izvozu treba da privuče ulaganja u razvoj
ostale privrede i na taj način bi se dobio multiplikativni efekat spoljne trgovine.
Teorija specijalizacije i kompleksnog razvoja potiče od autora bivšeg Sovjetskog Saveza
jer je i ova zemlja imala razlike u regionalnom razvoju. Polazište ove teorije je da je
specijalizacija nužnost iz mnogih razloga: prirodna bogatstva, saobraćajne i druge infrastrukturne
prednosti, karakteristike stanovništva. Stvaranje specijalizovanih grana u jednom regionu ne bi
dalo zadovoljavajuće efekte pa je potrebno razvijati i komplementarne grane.
2. Evropska investiciona banka – EIB
Evropska investiciona banka, finansijska institucija Evropske unije osnovana 1958.
godine u skladu sa Rimskim ugovorom, učestvuje u istoj ravni sa domaćim finansijskim
institucijama u finansiranju investicionih programa koji su deo ciljeva Evropske unije.
(
www.kombank.com
)
Misija joj je da doprinosi ravnomernom razvoju zajedničkog tržista u interesu EU u
celini. Ovaj zadatak EIB ostvaruje davanjem zajmova i izdavanjem garancija na neprofitnim
principima za projekte u različitim oblastima: (
www.monitor.co.me
)
Osnovni cilj EIB je finansiranje razvoja manje razvijenih regiona, kako bi se
podstakao ujednačeni regionalni razvoj. EIB finansira uglavnom infrastrukturne projekte,
do 50% vrednosti projekta. Po pravilu se odobrava finansiranje samo onih projekata
koji se realizuju na teritorijama zemalja akcionara (EU), ali postoje i izuzeci, ukoliko je projekat
u interesu zemalja članica (primer je finanisranje projekta izgradnje gasovoda od Rusije do
zemalja članica EU, ili izgradnja železnice ili puteva kroz zemlje nečlanice, ali koji povezuju
zemlje članice). (
www.ekfak.kg.ac.rs
)
•
Projekti od značaja za razvoj manje razvijenih regiona. Finansiranje projekata koji
