Лингвистичка прагматика
Чарлс Морис о трима деловима семиотике
•
Чарлс Морис
•
Језички симболи граде 3 типа односа:
•
према другим симболима (синтактика)
•
према објектима (семантика) према учесницима (прагматика
СИНТАГМАТСКА И ПАРАДИГМАТСКА
ОСА:
Безбојне зелене идеје спавају фуриозно
•
Чомски (1952):
(1) Безбојн
е
зелен
е
идеј
е
спава
ју
фуриозно.
•
Синтакса (P600), без семантике (N400)
(1) *На зелен
а
јастучетом
спавам тетка и ти. (P600)
(2) Зелено јастуче спава на тетки и теби. (N400)
•
Семантичке интерпретације, двосмисленост
•
Импликације (нпр.
Убијен
подразумева
мртав
)
x
⇒
y
˅
x
⇏
y
Шта све
значи
може да значи
ПРИРОДНО И НЕПРИРОДНО
(3) Тај звук грома значи да нам стиже пљусак.
(4)
Уображен
значи “арогантан и надмен”.
•
Грајс (1957) значење у примеру (3) назива
природним
, које је независно од нечије
намере.
•
За разлику од (3), у (4) постоји очигледна намера корисника речи да веза са
значењем буде препозната од стране саговорника. Ово значење
није природно,
није аутоматско, јер нема природне везе између звука и значења.
Шта све
значи
може да значи
ЛЕКСИЧКО И РЕФЕРЕНЦИЈАЛНО
(4)
Уображен
значи “арогантан и надмен”.
(5) Када судија замоли оптуженог да устане, то значи да мисли на тебе.
•
Готлоб Фреге постулирао је разлику између смисла (sense) и референце (reference), (
Sinn
und
Bedeutung
).
(6) Јутарња и Вечерња звезда (Даница, Венера)
•
Прича о Браниславу Нушићу на суду, једној госпођи и... крави
•
Битно је приметити да је смисао независан од контекста, семантички, док одређење
референта подразумева прагматичке информације.
СЕМАНТИКА
•
ОПСЕГ КВАНТИФИКАТОРА
(7) Сви студенти су прочитали три књиге.
За сваког студента важи да је прочитао неке три књиге
∀
ст
∃
3к
За неке три књиге важи да их је прочитао сваки студент
∃
3к
∀
ст
•
ИНТЕРСЕКТИВНОСТ И СУПСЕКТИВНОСТ
(8) а. добри полицајац (= службеник или особа двосмислен)
•
Принцип КООПЕРАТИВНОСТИ (Грајс 1975):
Учини да твој допринос разговору буде према
1) правилима/очекивањима/ограничењима
2) у складу са фазом развоја разговора у којој се појављује
3) према прихваћеном циљу или правцу дијалога у којем учествујеш!
4 Грајсове максиме
•
Максима квантитета: Реци довољно, али не превише.
•
Максима квалитета: Реци само оно за шта имаш основа да верујеш да је тачно.
•
Максима релевантности: Причај само оно што је релевантно.
•
Максима начина: Буди кратак, јасан и недвосмислен!
КОНВЕРЗАЦИОНЕ ИМПЛИКАТУРЕ
(10) Мајка улази у стан – усред зиме, прозор отворен, пећ греје на најјаче, а син шета у мајици на
брателе. Мајка се дере:
“Шта мислиш да ја узмем кредит да можемо да плаћамо струју?!”
Син брзо гаси електричну пећ.
•
Питање – наредба – реакција
•
Локуција – илокуција – перлокуција
КОНВЕНЦИОНАЛНЕ импликатуре
(11) Бубица је лабрадор ретривер, али је дружељибива.
Како треба да изгледа свет да би реченица била тачна?
(12) Бубица је лабрадор ретривер и дружељибива је.
Дакле, контраст у везнику
али
није део истиносних услова, али није ни зависан од контекста.
•
Оваква својства имају
конвенционалне
импликатуре.
ГОВОРНИ ЧИН Остин
ОСТИН ПРОТИВ ИСТИНОСНОВРЕДНОСНЕ СЕМАНТИКЕ
•
Теорија говорних чинова (speech act)
(13) “When did we hear from him last?”
“Ten days ago, Mr. Rearden.”
“All right. Thank you, Gwen. Keep trying to get his office.”
“Yes, Mr. Rearden.”
She walked out. Mr. Ward was on his feet, hat in hand. He muttered, “I guess I’d better —”
“Sit down!”
Rearden snapped fiercely. Mr. Ward obeyed, staring at him.
И причати је неки рад, неки чин
•
КОНСТАТИВИ
и
ПЕРФОРМАТИВИ
•
ЕКСПЛИЦИТНИ
и
ИМПЛИЦИТНИ ПЕРФОРМАТИВ
(14) Обећавам ти да ћу да ти дотерам угаљ!
(15) Извињавамо се, много се извињавамо!
(експлицитни)
(16) Ма ја ћу ти дотерам угаљ, нема бринеш!
(17) У, знаш ли колко ми глупо сад...
(имплицитни)
И причати је неки рад, неки чин 2.
•
Локуција,
Илокуција
, Перлокуција
•
Да ли је и обична тврдња (пропозиција, proposition) такође говорни чин?
•
Према Остину, да, и констативи и перформативи реализују илокуциони чин
•
Перформативна хипотеза
•
“Свака реченица у својој дубинској структури (тј. LF) има перформативни глагол, који не
мора бити видљив на површинској структури (= изречено)”
ПЕРФОРМАТИВНА ХИПОТЕЗА (ПХ)
(31) I
i
tell you
that the party is being planned by Karla and myselfi.
(32) I tell you
i
that people like yourselfi should never learn to drive.
(33) I command you
i
to behave yourselfi!
ПРОБЛЕМИ ЗА ПХ – ПЕРФОРМАДОКС
•
Кључни проблем за ПХ представља питање да ли перформативни део исказа чини део
истиносних услова
(34) Ладно ми је.
(35) Кажем ти да ми је ладно.
(36) Искрено, мене то не интересује.
(37) Кажем ти искрено да мене то не интересује.
•
Исказ у (34) је истинит када је задовољен услов да је говорнику хладно, док је (35) истинит
када је тачно да ја нешто изјављујем свом саговорнику, без обзира на истиносну вредност
исказаног!
ПЕРФОРМАДОКС
•
Боер и Ликан (1980) објашњавају парадоксалност саме ПХ, називајући је
перформадоксом
•
Ако и констативи заиста имају перформативни глагол на LF-у, онда ти глаголи или јесу или
нису део истиносних услова исказа
•
У случају да нису, онда долазимо у незгодну ситуацију да тврдимо да реченица попут
ладно ми је
није интерпретабилна (а можда није ни истинита ни неистинита) иако сви као
говорници имамо јаку интуицију када би било тачно изговорити ту реченицу
•
Једна могућност је да кажемо да се перформативна клауза семантички не интерпретира,
али би то значило да адвербијал
искрено
остаје неинтерпретиран
•
Ако перформативни глаголи јесу део истиносних услова реченице, онда долазимо у
апсурдну ситуацију да је реченица (38) тачна ако је тачно да говорник искрено изјављује
нешто саговорнику, при чему сама садржина исказаног по себи уопште не мора бити тачна
(38) Искрено, мене то не интересује. =
= Кажем ти искрено да мене то не интересује.
•
Тако, сваки констатив је
тривијално истинит
, и то без обзира на истинитост исказа у
декларативној клаузи (
да мене то не интересује
)
