Увод

Култура је једна од најбитнијих карактеристика човека и друштва
уопште, обзиром да ниједна друга врста не поседује културу, а она
сама може да дође до изражаја само ако се посматра с обзиром на
друштвену средину и у њиховој узајамној интеракцији. Сама реч
култура је латинског порекла и долази од глагола colere,cultum, што
значи обрађивати, неговати, и говори о човековој истинској
везаности за природу, обраду поља.
Постоји велики број дефиниција културе, при чему је битно
нагласити да, појам културе у ширем смислу обухвата и духовну и
материјалну културу, односно, све оно што је човек својим радом и
делањем створио. У том смислу, култура има своју стваралачку и
своју репродуктивну димензију. Материјалне и духовне творевине
које се преносе унутар људског друштва у простору и времену, и
посредством којих човек задовољава своје потребе, чине заправо
културу једног друштва. Са развојем друштва, поделом на физички и
умни рад, у почетку јединствени људски рад, цепа се на материјалну
и духовну производњу, и управо на тај начин настаје и она класична
подела на материјалну и духовну културу. Материјалне творевине су
све оно што су људи створили за живот у датом контексту, а има
значај и значење за њих ( куће, мостови, средства за рад....), док, кад
говоримо о духовним културним творевинама, пре свега мислимо на
језик, веровања ( магија, религија, митологија ), сазнања
( здраворазумска, филозофска, научна ), правила понашања
( обичаји, морал, право ), уметност ( културно стваралаштво ).
Култура је својеврсна синтеза целокупног досадашњег рада човека,
она је историјски променљива и динамична појава. Она је такође
кумулативна појава, која се преноси у облику културне традиције, а
задатак традиције је прихватање и преношење већ створених
културних вредности.

Појам културе

Култура је сложен друштвени феномен и веома широк појам.Она
обухвата све оно што природа сама не пружа човеку.То у
материјалном смислу змачи да обухвата целокупну прерађену
природу.Култура омогућује човеку да овлада природом и да се
ослободи у највећој могућој мери онога што је „животињско“ у
њему.Тако је култура за човека не само ,,освајачка” него
и ,,елиминаторска“.
У културу улази,поред материјалног,и целокупно духовно
стваралаштво.Тако шири појам културе обухвата оба елемента.
Сходно томе,под културом се обично подразумева скуп свих
материјалних и духовних вредности човековог рада у
природи,друштву и мишљењу.
Материјална култура се другачије назива цивилизација у којој се
одваја духовна култура која добија уже значење.До одвајања духовне
културе од цивилизације (материјалне културе) долази због одвајања
умног од физичког рада,а то се догодило у процесу распадања
родовских заједница и настанка робовласничког друштва.Раније су
ова два елемента представљала јединствену културну целину.
Под материјалном културом (цивилизацијом) подразумевају се сви
предмети који настају у процесу прерађивања природе,почев од
предмета свакодневне употребе до великих грађевина као што су
римски аквадукти (водоводи),египатске пирамиде,храмови азијских
религија,зграде цивилизације Инка,савремени облакодери,
мостови,фабрике,машине,саобраћај модерних градова итд.
Духовна култура обухвата тековине умне делатности човека од
нјранијих времена до данас.
Ту спадају сва духовна добра и вредности као што су: држава и
право,норме понашања,средства
споразумевања,религије,знање,васпитање и
образовање,наука,филозофија,уметност,идеологија,навике,обичаји
итд.

Народна култура

Сваки народ има неку своју специфичну културу .Она
израста ,,одоздо“ из народа.Народ јој је корисник и креатор.Тако су у
култури исхране познате ,,кинеска кухиња“, ,,мађарска
кухиња“, ,,српски специјалитети“ итд. Сваки народ,мање или
више,карактерише богатство обичаја.У светској литератури
забележени су и српски обичаји,српске
славе,Божић,Ускрс,свадбе,венчања итд. Богатство народне културе
изражава се и преко народне ношње,радних навика,начина
коришћења годишњих одмора,организовања забавног живота итд.

Масовна култура

Ову културу треба разликовати од народне.За разлику од ње која
допушта индивидуалност и духовитост ,масовна култура је
професионализована и комерцијализована. У њој се јавља
подвојеност између произвођача и корисника.Она је новијег
датума.Она је подстакнута индустријализацијом и
урбанизацијом.Преко савремених средстава мас-медија формира тзв.
,,потрошачка свест“ о којој се води рачуна приликом израде и
реализације радних програма.Међутим,карактеристични су и
негативни елементи као што су ,,кич“ , ,,шунд“ итд. Треба нагласити
да негативне појаве у масовној култури изазивају контра културу са
новим системом културних вредности супротних од вредности
владајуће класе.

Врхунска култура

Њу чини стваралаштво врхунске вредности појединаца или група у
свим областима или облицима културе:у филозофији,у
науци,књижевности,сликарству итд.
Функција културе јесте и оспособљавање човека за успешно
означавање,осмишљавање и вредновање културних добара на разне
начине,као што су

речи,слике,гестови,мимика,гримасе,одећа,поздрав,обичаји,новац,кри
тика,навике итд.
Култура као друштвени феномен не сме запоставити очување
стварних културних вредности.У том смислу треба перманентно и
континуирано обогађивати и пазвијати мрежу институција као што
су:библиотеке,музеји,архиве,кинотеке,информативни
часописи,школе,позоришта,филм итд.
Култура у ужем смислу ,,духовна култура“,обухвата
елементе:језик,друштвена правила,васпитање и образовање,слободно
време и забаву.Овде спадају и такозвани издиверенцирани облици
друштвене свести:религија,филозофија,наука,уметност,морал и
идеологија.

Култура и цивилизација

Постоје два битно различита тумачења појмова култура и
цивилизација.Код француских и енглеких научника изрази култура и
цивилизација имају,углавном,истоветно значење.Они су
синоними.Дакле,обухватају све творевине и вредности људског
света:и материјалне и симболичке;дакле,и материјалну
културу(оруђе,оружје,примењену науку и знања,економију,зграде за
становање) и духовну
културу(уметност,филозофију,језик,религију,морал).
Насупрот томе,у немачкој науци о култури прави се суштинска
разлика између културе,која се овде тумачи као виша,супериорнија
област једног народа,и која обухвата само више или духовне облике
и вредности (уметност,науку,филозоију,религију,језик и морал) и
цивилизације,као ниже вредногсектора друштвеног
стваралаштва,коју чине средства за
производњу,грађевине,примењена наука,техника и
технологија.Најкраће,култура је духовна и виша област,цивилизација
је материјална и нижа сфера.
Цивилизација је наднационална ,култура је национална творевина.
Постоје,међутим и новији покушаји разганичавања појмова култура
и цивилизација.Кребер сматра да су цивилизације у начелу
наднационалне,док би културе биле националне омеђене.