Универзитет у Крагујевцу
Учитељски факултет у Ужицу
Марија Васиљевић
БОГАЋЕЊЕ УЧЕНИЧКОГ РЕЧНИКА
У МЛАЂИМ РАЗРЕДИМА
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
- специјалистички рад -
Ментор:
Проф. др Миомир Милинковић
Ужице, 2010. године
1
САДРЖАЈ
Увод
………………………………………………………………………………………. 4
Умеће говорењ
а … ………………………………………………………………...….. 6
Значај вербалних способности
…………………………………………………… 10
Говорник, беседник
………………………………………………………………..… 12
Говор и језик
…………………………………………………………………….…….. 13
Култура говора у наставним плановима и програмима
………………….… 15
Садржаји у читанкама и језичким уџбеницима у функцији богаћења
речника
…………………………………………………………………………………. 18
Анализа уџбеника за српски језик од I – IV разреда ………………………………….. 18
– Читанка за први разред основне школе аутора Моње и Ивана Јовића, Едука …….. 18
– Читанка за други разред основне школе др Симеон Маринковића, мр Љиљане
Маринковић и Славице Марковић, Креативни центар ………….………………….. 21
–
Забавна граматика 2 др Симеон Маринковића, Креативни центар…………………. 36
–
Читанка за трећи разред основне школе Моње и Ивана Јовића, Едука …………….. 45
–
Поуке о језику за трећи разред основне школе В. Дрезгић и А. Цветковић, Едука …48
–
Речи чаробнице, Читанка за четврти разред основне школе Радмиле Жежељ-Ралић,
Клет ……………………………………………………………………………………... 59
–
О језику, Српски језик за четврти разред основне школе Радмиле Жежељ-Ралић,
Клет ……………………………………………………………………………..……… 65
Развој говора – мишљење и говор
……………………………………………...... 72
–
Процес формирања појмова код деце …………………………….………..………… 73
–
Особености говаора у предшколском периоду …………………………..…………. 74
–
Особености говаора на школском узрасту ……………………………………...…… 55
Развијање и богаћење дечјег речника
…………………………………………... 55
Подстицање развоја речника у млађим разредима основне школе
…….... 56
–
Учење речи и начини учења речи …………………………………………….……..… 58
Рад на богаћењу речника
………………………………………………………..…. 61
–
Независне стратегије учења речи …………………………………………………...… 63
–
Препричавање као један од начина богаћења речника …………………………….... 70
–
Лексичке и семантичке вежбе ……………………………………………………….... 73
–
Језичко-литерарне игре ……………………………………………………………...… 86
Закључак
………………………………………………………………….………...… 139
Литература
………………………………………………………………………....... 141
2
УВОД
Од наше вештине говорења умногоме зависи и успех наше комуникације.
Психолози истичу да је говор важан чинилац у развоју и социјализацији личности.
Брунер наводи да је језик изузетно значајан за развој когнитивних способности, а
истраживања Пијажеа, Виготског, Инхелдерове и Рубинштајна су потврдила да језичке
способности значајно утичу на развој логичког мишљења.
Данас, када нас обасипа море информација, када је неопходно одвојити битно од
небитног, истину од неистине, право обaвештење од пропаганде, веома је важно
неговати правилан однос према језику и култури речи.
Често се дешава да дође до неспоразума у општењу. Разлози леже у погрешном
слању (грешка говорника у тумачењу и коришћењу речи), и погрешном примању
поруке (грешке слошаоца у тумачењу и разумевању речи). За свакодневни живот
неопходно је да човек негује свој говор.
Сведоци смо лексичког сиромашења језика. С обзиром да је језик по својој
природи и функцији друштвена појава, не може да не подлегне различитим променама
у друштву које се одражавају нарочито на његов лексички састав, речник. Други
фактор лексичког сиромашења језика је наша немарност и небрига о језику и језичкој
култури, и то у подручјима у којима је та брига најпотребнија: у школској настави, у
медијима, у издавачкој делатности, у администрацији. У нашим школама се мало
пажње посвећује култури усменог и писменог изражавања. При томе се посебно
занемарује
богаћење ученичког речника
.
Све се углавном сведе на највише четири
писмена задатка у току једне школске године и узгредна објашњења ''страних и
непознатих речи'' приликом обраде књижевних текстова у читанкама. Тако да ученици
о богатом и занимљивом свету речи и појавама као што су синонимија, полисемија,
хомонимија, антонимија, паронимија, хипонимија и сл., не сазнају готово ништа.
Колико се наши ученици служе лексиконима и речницима, ризницама нашег лексичког
блага? Не треба занемарити чињеницу да се језик, колико-толико, учи у основној
школи, а у средњој скоро никако, јер се ту даје предност књижевности. Тако да не
4
можемо говорити о систематском учењу и правилном коришћењу огромног лексичког
блага нашег језика .
Често се дешава како у настави, тако и у свакодневним животним ситуацијама
да, не само деца, већ и одрасли не знају да изразе своје мисли, жеље и осећања
адекватним речима. Неретко се дешава да дође до неспоразума, чак и конфликта јер
употребљена реч која има слично значење оној коју смо желели да саопштимо, али не
и исто, или је погрешно акцентована и тако добила потпуно друго значење.
Поражавајућа чињеница је да нико од ученика осмог разредна једне београдске
основне школе није знао шта значи реч
доколица
.
Због свега наведеног, долазимо до закључка да богаћење ученичког речника
треба да заузима значајно место у настави српског језика и књижевности. Наставници
би требало да посвете посебну пажњу осмишљавању методичких поступака којима ће
развијати ученичке способности да схвате значења речи, повећавају свој фонд речи,
пасивни речник претварају у активни што ће резултовати успешнијем изражавању
догађаја, мисли и осећања.
У литератури готово да не срећемо да са неко посебно бавио питањем
богаћења
ученичког речника
и с тога сматрамо да ту тему треба отворити. Зато ће
предмет
овог
истраживања бити богаћење ученичког речника у млађим разредима основне школе.
Циљ
истраживања је утврдити којим начинима богатити ученички речник у
настави српког језика и књижевности.
Биће коришћена
метода теоријске анализе
с циљем проучавања колико је
богаћење ученичког речника заступљено у литератури, наставним програмима и
уџбеницима од I до IV разреда основне школе.
Истаживање ће се реализовати
техником анализе садржаја
.
С обзиром да нема посебних инструмената за сакупљање чињеница, главни
методолошки поступак који ће бити коришћен је анализа садржаја.
5
грчком језику речник обогаћује новим терминима. Поред оних који су означавали
природно беседништво, беседничку праксу, красноречје, вештину убеђивања речима,
речитост и беседника, нешто касније израста и реч реторика (
rhetorike
). Иако се
превасходно односи на дисциплину која подучава правилима лепог говорења – теорију
беседништва, она постепено преузима и шире значење, па је неко доживљава као
синоним за низ других, већ поменутих појмова. Ове разлике се донекле осликавају и у
појединим дефиницијама.
Беседништво је за Цицерона и Квинтилијана, највеће римске ауторитете у овој
области, било
Ars bene dicendi
– вештина (уметност) доброг говора.”Богови ништа
лепше нису подарили човеку од величанства речи”, говорио је Квинтилијан, док је
Цицерон истицао:”Говорник треба да има на уму на уму три ствари:
шта, коме
и
како
говори”. За Коракса, грчког учитеља беседништва и првог писца
Rhetorike techne,
оно
је
“средство уверавања речима”, а исту идеју су Римљани изразили као
Ars persuadendi
–
вештина убеђивања. Чувени софиста Горгија, и многи после њега, су доброг
беседника одређивали као некога ко “води душе речима”, или “психагога”, како ће
раније говорити Платон и Цицерон. За Аристотела је реторика учитељица уверавања и
наговарања, средство за изналажење у сваком датом случају. Поред ових дефиниција
античких ауторитета, које су до данас остале непревазиђене, и низ других мудрих
људи је изрекао још много лепих и занимљивих опаски:
Пливају ти ка језику различите беседе као у лову у мрежи различита рода
рибе, зле и добре гледају сад шта чиниш. Змију ухваћену са рибом испљуј
напоље из себе, а добре беседе изабери па их држи у себи, у барици својих
уста.
(Гаврило Стефановић)
Говорништво се може наћи и у служби добра као и зла, истине као и лажи.
Говорнички дар је опасно оружје које се често злоупотрељава. Суштина
истинског говора лежи у његовој функцији да служе људима. Онај ко не
познаје такву функцију постаће демагог, али никад говорник у правом смислу.
(Хајнц Лемермен)
Речитост је поезија прозе.
(амерички песник Вилијам Брајант)
Речитост је сликовито изражавање мисли.
(Блез Паскал)
Најдубље су лепоте и истине речене само у неколико речи.
(Јован Дучић)
7
