EKONOMSKE TEME
(2015) 53 (1): 19-37
http://www.eknfak.ni.ac.rs/src/Ekonomske-teme.php
REDEFINISANJE ULOGE BANKARSKE REGULATIVE U
BANKARSKOM SEKTORU EVROPSKE UNIJE
Violeta Todorović
Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, Srbija
v.todorov[email protected]
Milena Jakšić
Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, Srbija
[email protected]
Lazar Sedlarević
Student doktorskih studija, Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, Srbija
[email protected]
UDK 336.7
(4-672EU)
Pregledni rad
Primljeno:
14.10.2014.
Prihvaćeno:
16.4.2015.
Apstrakt:
Tokom poslednje dve decenije došlo je do značajnih
promena u strukturi bankarskog sektora na prostoru čitave Evrope. Faktori
kao što su globalizacija, integracija i razvoj informacionih tehnologija imali
su značajan uticaj na pomenute promene. U uslovima ekonomske integracije
Evrope i pomenutih strukturnih promena javlja se potreba za redefinisanjem
regulatorne infrastrukture, zbog neadekvatnih institucionalnih rešenja.
Problematika pitanja reforme bankarske regulative i formiranja bankarske
unije, kao novog stupnja ekonomske integracije Evrope, aktuelizovana je
pojavom globalne finansijske krize. Iz tog razloga, rad predstavlja pokušaj
sveobuhvatne analize razloga i načina reformi regulative bankarskog sektora.
Kritičkim osvrtom na sprovedene reforme bankarskih regulativa na
nacionalnom i nadnacionalnom nivou preispitaće se njihova primenljivost u
konkretnim problemskim situacijama i predložiti mere za eventualna
unapređenja.
Ključne reči
: regulisanje bankarskih aktivnosti, reforma
regulative; globalna
finansijska
kriza;
bankarska
unija
1. Uvod
Banke su finansijske institucije čija je osnovna uloga prikupljanje finansijskih
sredstava od suficitarnih privrednih subjekata u formi depozita i plasiranje tako
20
Todorović et al. /Ekonomske teme,
53 (1): 19-37
prikupljenih sredstava deficitarnim privrednim subjektima u vidu kredita.
Međutim, kako banke u cilju obavljanja ove funkcije preuzimaju velike rizike,
postavlja se pitanje adekvatnosti sistema regulisanja bankarskog poslovanja.
Ovo pitanje je, na prostoru Evrope, dodatno usložnjeno pokušajem stvaranja
jedinstvenog ekonomskog područja. Naime, ideja o ekonomskoj integraciji
Evrope aktuelna je još od Drugog svetskog rata, ali su efekti svetske ekonomske
krize u velikoj meri ukazali na negativne strane dostignutog nivoa integracije.
Ograničavanje ekonomske integracije Evrope na nivo monetarne unije, u
odsustvu fiskalne integracije, prouzrokovalo je probleme u bankarskom sektoru.
Jedno od predloženih rešenje postojećih problema ogleda se u formiranju
bankarske unije na prostoru Evrope, koja treba da obezbedi sigurnost banaka
koje posluju na ovom prostoru. U tom kontekstu od velike je važnosti konkretna
organizacija bankarske unije, pošto neadekvatno strukturiran sistem može
doprineti stvaranju novih problema.
Stoga će predmet istraživanja u radu biti usmeren na analizu strukturnih i
regulatornih promena u bankarskom sektoru na prostoru Evrope uz kritičko
sagledavanje strukture bankarske unije. Konkretnije, fokus istraživanja biće na
analizi konkretnih regulatornih mera na prostoru Evrope koje se preduzimaju sa
ciljem obezbeđenja stabilnosti bankarskog sektora. Uz poštovanje postavljenog
predmeta istraživanja, osnovni cilj se sastoji u kritičkom sagledavanju i
preispitivanju delotvornosti preduzetih regulatornih mera sa aspekta stabilnosti
bankarskog sektora.
Polazeći od definisanog predmeta i postavljenog cilja istraživanja, u radu
će biti testirana sledeća hipoteza: regulatorne reforme, preduzimane na prostoru
Evrope, konsekventno su doprinosile unapređenju sistema bankarskog
regulisanja. Radi testiranja polazne hipoteze, u radu će prvenstveno biti
primenjena kvalitativna metodologija, zasnovana na proučavanju i deskriptivnoj
analizi opisanog problema. Uvidom u relevantnu literaturu, zasnovanu na
teorijskim pretpostavkama i zaključcima autora, biće moguće suprotstaviti
stanovišta različitih autora kako bi se izveli generalni zaključci o efektivnosti
bankarske unije kao mere rešavanja problema neharmonizovane regulative.
Uzimajući u obzir predmet i cilj istraživanja, kao i definisanu hipotezu, u
radu će najpre biti analizirana struktura bankarskog sektora na prostoru Evrope
uz isticanje faktora koji su doveli do promena u strukturi. Nakon isticanja
promena strukture i promena, pažnja će biti usmerena na analizu regulatornih
mera usmerenih na ostvarenje stabilnosti bankarskog sektora. Imajući u vidu
aktuelnost svetske ekonomske krize, posebno će biti obrađeno pitanje
aktuelnosti bankarske unije u novonastalim okolnostima. Kritičkim pregledom
relevantnih pitanja u vezi sa bankarskom unijom biće zaokružena celokupna
analiza.
Država
200220082012
Država
200220082012
1Austrija82380375115Letonija233429
2Belgija11110510316Litvanija688494
3Kipar40816313717Malta152328
4Češka84545618Holandija539302266
5Danska17817116119Poljska666712695
6Estonija7171620Portugalija202175152
7Finska36935731321Slovačka222628
8Francuska98972863922Slovenija502523
9Nemačka2.3631.9891.86923Španija359362314
10Grčka61665224Švedska216182176
Mađarska22720418925Velika Britanija451396373
Irska85n.an.a26Rumunija434539
13Italija82181871427Bugarska343031
14Luksemburg184153141
EU
9.3988.0247.389
22
Todorović et al. /Ekonomske teme,
53 (1): 19-37
Vrednosti EBRD indeksa reformi ukazuju da su u trenutku pristupanja
Evropskoj uniji uslovi poslovanje bankarskih sektora posmatranih tranzicionih
država u velikoj meri bili prilagođeni međunarodnim standardima. Ipak,
moguće je napraviti razliku između, s jedne strane bankarskih sektora država
pristupnica i članica Evropske unije, s druge strane. Razlog za to leži u činjenici
da su ove države kroz tranziciju pratile slične obrasce što je uslovilo velike
sličnosti u strukturi njihovih bankarskih sektora.
Tabela 2. Broj banaka u državama EU
Izvor:
http://sdw.ecb.europa.eu
Razlike u odnosu na zemlje Zapadne Evrope proizvod su različitog
shvatanja uloge banaka u finansijskom sistemu. Naime, i pored visokog stepena
bankocentričnosti finansijskih sistema u državama Zapadne Evrope, u
finansijskim sistemima tranzicionih država bankocentričnost je izražena u višem
stepenu. Danas, nakon decenije zajedničkog razvoja, može se reći da ove
promene gotovo ne postoje, što je posledica strukturnih promena u bankarskom
sektoru Evropske unije. Kada su u pitanju promene u bankarskom sektoru, u
prvom redu se može govoriti o nastavku trendova iz 90-ih godina XX veka, kao
što su integracija bankarskih aktivnosti, konsolidacija sektora i povećanje
bankarske aktive. Pored pomenutih promena, značajne promene u strukturi
Todorović et al. /Ekonomske teme,
53 (1): 19-37
2
bankarskog sektora uslovila je svetska ekonomska kriza, čiji su konačni efekti u
maloj meri uočljivi danas. Bankarski sektora EU danas karakterišu umerena1
koncenracija, rasta aktive i visoka konkurencija. Pri tom, banke se ne suočavaju
samo sa konkurencijom od strane drugih banaka, već i sa konkurencijom od
strane nebankarskih institucija, koje nude veliki broj različitih usluga. Ipak,
implikacije povećane konkurencije ogledaju se u smanjenju broja banaka i
povećanju aktive bankarskog sektora, te je moguće govoriti o rastu finansijske
snage banaka. U tabeli 2 nalaze se podaci o broju banaka u državama EU u
periodu 2002-2012.
Tabela 3. Visina aktive bankarskog sektora država EU (u 000.000 evra)
Država
2002
2008
2012
Država
2002
2008
2012
1
Austrija
554.528
1.060.157
974.264
15
Letonija
n.a
32.348
28.555
2
Belgija
775.977
1.276.321
1.085.303
16
Litvanija
n.a
26.542
24.405
3
Kipar
n.a
118.142
128.127
17
Malta
n.a
42.476
53.527
4
Češka
81.272
157.074
191.686
18
Holandija
1.356.397
2.231.514
2.492.764
5
Danska
534.215
1.090.493
1.157.645
19
Poljska
n.a
262.591
354.687
6
Estonija
n.a
22.105
19.673
20
Portugalija
311.035
482.141
557.078
7
Finska
170.780
396.238
600.304
21
Slovačka
n.a
65.509
59.716
8
Francuska
4.161.732
7.710.574
8.075.875
22
Slovenija
n.a
49.010
50.788
9
Nemačka
6.408.924
7.892.671
8.226.623
23
Španija
1.395.872
3.409.442
3.581.073
10
Grčka
212.396
464.746
442.214
24
Švedska
487.211
907.530
1.213.374
11
Mađarska
n.a
127.962
111.574
25
Velika
Britanija
5.875.291
8.727.497
9.559.302
12
Irska
615.932
1.731.538
1.170.002
26
Rumunija
n.a
84.541
91.176
13
Italija
2.066.122
3.693.938
4.219.490
27
Bugarska
n.a
36.825
45.407
14
Luksemburg
781.342
1.271.786
961.507
EU
25.789.026
43.371.711
45.476.139
Izvor:
http://sdw.ecb.europa.eu
Kao što se može uočiti u tabeli 2, trend snažnog smanjenja broja banaka
prisutan je tokom čitavog posmatranog perioda. Međutim, pojedini autori tvrde
da su uzroci smanjenja broja banaka u periodu pre i nakon smanjenja broja
banaka različiti (Allen et. al, 2005). S jedne strane, u državama Zapadne
Evrope, smanjenje broja banaka je posledica konsolidacije sektora pre nego
bankrotstava banaka. S druge strane, među socijalističkim državama, uočavaju
se različite tendencije, gde je moguće uočiti smanjenje broja banaka u Češkoj
republici i Mađarskoj usled likvidacije banaka, dok je u ostalim bivšim
socijalističkim državama uočeno povećanje broja banaka u predkriznom
periodu. Još jedna od uočenih tendencija u ovom periodu jeste povećanje aktive
banaka uprkos velikim pritiscima od strane drugih banaka i institucija sa
finansijskog tržišta. Postoje različiti stavovi o uzrocima rasta aktive bankarskih
institucija (Likainen 2012; Adrian and Shin 2008). S jedne strane, Likainen
(2012), smatra da se ovaj trend bazira na tehnološkim inovacijama i
