Pojam, metodološke osnove, principi i funkcije menadžmenta
Teza 1 – Razvoj ideje o menadžmentu
Nastanak, razvoj i afirmacija menadžmenta vezana je za 20 vek.Ocekuje se da
ce menadžment naci punu primenu i doživeti veliki razvoj u 21
veku.Menadžment je veština tj sposobnost da se koristi tude znanje u funkciji
cilja.
Pojava menadžmenta je u korelaciji sa industrjiskom proizvodnjom,što znaci
da je sve veca složenost proizvodnje dovela do pojave menadžmenta.Zbog
toga se menadžment ne može posmatrati odvojeno od sveukupnih istorijskih i
aktuelnih uslova u nekoj sredini.
Naziv menadžment potice od glagola „manage“ koji izmedu nekoliko
znacenja ima i sledeca: snaci se,upravljati, moci, voditi, prevladati, umeti.Kod
nas je prihvacen termin upravljanje i rukovodenje.Menadžment kao termin
tokom razvoja samoupravljanja,a i pre nije bio u zvanicnoj upotrebi.Promene
krajem 80-tih godina i pocetkom 90- tih,stvorile su u prostor za upotrebu
termina menadžment.Relativno snažan pritisak,kroz literaturu i druge
kontakte,uz nedovoljno strucnog poznavanja materije i posebno
jednostranosti tehnicki obrazovanog kadra, stvorio je terminološku
konfuziju.Naime, upravljanje tehnickim sistemima proširilo se i na socio –
tehnicki sistem,pa je termin upravljanje objedinio i „šta“ i „kako“raditi u
preduzecu a što je neprimereno vec usvojenom shvatanju termina
upravljanja.Prema tome ako termin menadžment treba prevoditi onda je,u
skladu sa našim strucnim poimanjem,adekvatan prevod upravljanje i
rukovodenje.Medutim implicitno sugeriranje podvajanja upravljanja od
rukovodenja suštinski nije adekvatno, pa je onda prihvatljiva solucija koristiti
izvorni termin menadžment,što je praksa i u mnogo snažnijim sredinama.
Menadžment kao fenomen utkao se u organizaciju, odnosno
organizovanje.Uprkos podvajanju od strane nekih autora, prevladalo je
gledište da organizacija sa menadžmentom predstavlja nerazdvojivu celinu.
Menadžment kao ideja ima svoju dugu i bogatu prošlost.Menadžment se
razvijao uporedo sa razvojem coveka.Kroz istorijiski razvoj ljudske misli
nebrojeni su primeri prakticne primene nekih oblika menadžmenta.Pojavom
klasa nastaju države sa strogom hijerarhijom,a robovlasnici su strogo planirali
poslove robova i na odgovarajuci nacin kontrolisali taj posao.U ranoj istoriji
civilazicije principi menadžmenta (planiranje, koordinacija, kontrola)
korišceni su u raznim oblastima: vojska, poljoprivreda, gradilišta.
Kroz kasnije faze razvoja društva izgradivala se i uloga menadžmenta i
organizacije.Promena oblika društvenog sistema tražila je nove forme
menadžmenta.Npr razvijala se manufakturna podela rada,a njoj dolazi do
izražaja bezuslovni autoritet vlasnika.Nastaju fabrike sa velikim brojem
radnika,gde dolazi izražaja uloga menadžera i organizatora.U organizaciji
fabrike stvorena je velika razlika izmedu radnika i menadžera.Fabrickom
konceptu rada bilo je potrebno više planiranja i kontrole,nego u zanatskom
nacinu rada.U ovom konceptu organizacije kontrola je pripala menadžerskoj
funkciji i menadžeru.Tako je fabricki nacin rada je ostao do danas
dominantan oblik menadžerskog posla.Razvoj teorije menadžmenta nema
svoj kontinuitet, mada mnogo autora o tome pisalo.Npr prvi zapaženiji zapis
o vladanju ljudima i osobinama voda nalazi se kod Makijavelija (pocetkom
16-og veka).Kao znacajniji autor za izucavanje principa menadžmenta
spominje se Adam Smit.Ovaj autor je medu prvima koji su dokazivali da su
radnici mnogo efikasniji u radu ako imaju više znanja o poslu koji
obavljaju.Na ovim idejama razvila se „kriva ucenja“ koja kaže da izmedu
nivoa znanja radnika i prosecnih troškova postoji obrnuta srazmera.
Iako se neki principi menadžmenta mogu naci kod autora od pre više
vekova,ipak zaceci naucnog menadžmenta javili su se tek pocetkom ovog
veka.O naucnom menadžmentu (Scientific managment) prvi je više govorio u
svojim dellima govorio F.Tejlor,dajuci mnoge orginalne ideje u ovoj
oblasti.On je isticao znacaj naucnog menadžmenta u industrijskoj
organizaciji, a svoju pažnju naucnog rada usmerio je na efikasnost radnika i
rukovodioca u proizvodnom procesu.Govoreci o znacaju Tejlora u oblasti
naucne organizacije i menadžmenta P.Druker (Peter Drucker) kaže
„Naglašavanje cinjenica da je rad utoliko lakši, korisniji i produktivniji
ukoliko je prethodno više isplaniran i proucen,više je doprinelo industrijskom
usponu Amerike nego štoperica i studija pokreta i vremena“.Na tome pociva
cela zgrada modernog menadžmenta,koga su kasnije razvijali F.Gilbert,
H.Grant, P.Drucker.
Na razvoj savremenog menadžmenta najviše je uticalo izucavanje
menadžmenta procesa (koga neki zovu: univerzalni menadžment).Nosilac
ovog koncepta menadžmenta je H.Fajol,koji proširio Tejlorov koncept izvan
organizacije izvan proizvodnje.Fajol je svoj rad na razvoju menadžmenta
usmerio na definisanje funkcija i opštih principa organizacije,a proširio je
Dalji razvoj teorije menadžmenta smeravao se i na podrucije „ menadžmenta
meduljudskih odnosa“ (human relation management).Grupu autora koji su
razvijali ovaj pravac predvodi Elton Majo.Ovaj pravac je bio utemeljen na
proucavanju ponašanja radnika, njegovog okruženja i motivacije,jedan takav
eksperiment naziva se „Hautornov eksperiment“ koji je izvršen u Western
Electric u Cikagu.Ovaj eksperiment je pokazao da radni rezultati mnogo više
zavise od ljudskog faktora nego što se mislilo,ucinak radnika ne zavisi samo
od oblika nagrdivanja ili kažnjavanja,vec i od stepena izoolacije radnika i
oblika vrednovanja njegovog rada.
Harlod Konc je u svom radu „Džungla teorija menadžmenta“ naveo 6-est
razlicitih pristupa razvoju menadžment teorije:
- Ponašanje radnika
- Ponašanje grupe
- Empirijski pristup
- Proces odlucivanja
- Kvantitativni pristup
- Proces upravljanja
Kasnije je objavio nov predlog od 11 razlicitih pristupa razvoja menadžment
teorije:
o Operacioni pristup
o Empirijski pristup
o Ponašanje radnika
o Socio-tehnicki pristup
o Proces odlucivanja
o Kvantitativni pristup
o Ponašanje grupa
o Kooperativni sistem
o Sistemski pristup
o Menadžmentske uloge
o Situacioni pristup
Ukupan razvoj naucnog menadžmenta možemo podeliti na cetiri osnovne
faze:
1. Prva faza (1900 – 1925),to je orjentacija menadžmenta na radne
zadatke.Koriste se Tejlorove ideje i tehnike „Naucnog menadžmenta“.
