SEMINARSKI RAD CENTRALNA BANKA KAO UČESNIK NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU
UVOD
Centralna banka u svim monetarnim sistemima u svetu ima monopolosko pravo da
vrši kreiranje primarnog novca, mada se danas, uz centralnu banku i celokupan bankarski
sistem, odnosno sve poslovne banke, javljaju kao banke koje na bazi bankarskih kredita
vrše stvarnu emisiju novca. I dalje se pravi razlika između centralne banke i emisije novca
poslovnih banaka, s obzirom na to da centralna banka stvara tzv. primarni novac, a
poslovne banke depozitni ili bankarski novac.
Savremene centralne banke su organizovane na vrlo različite načine i pokrivaju
različite funkcije. Istovremeno možemo ih naći pod različitim nazivima: centralna banka,
narodna banka, državna banka, a uz imenicu banka može nositi i naziv države. Sposobnost
centralne banke da održava cenovnu stabilnost i stabilnost finansijskog sistema u velikoj
meri zavisi od njenog kredibiliteta.
Centralna (emisiona ili novčanična) banka predstavlja banku poslovnih banaka i
ostalih finansijskih institucija. Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo
emitovanja novčanica, uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su
bile na pragu industrijalizacije.
Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na kasniji
razvoj centralnih banaka je imala Bank of England osnovana 1694. godine. Do danas su
formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju monetarnu suverenost, mada postoje i
izuzeci - Luksemburg i Hong-Kong nemaju centralne banke. Luksemburg je još 1983.
godine formirao Monetarni institut, dok je Hong-Kong ulogu centralne banke poverio
dvema poslovnim bankama. Neke zemlje imaju tzv. centralne banke u prelaznom obliku,
koje obavljaju samo neke funkcije (Sejšeli, Maldivi, Fidži)
1
SEMINARSKI RAD CENTRALNA BANKA KAO UČESNIK NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU
I POJAM CENTRALNE BANKE
Centralna banka spada u najznačajnije finansijske institucije. Ona nije običan
učesnik na finansijskim tržištima, već ima i regulativnu ulogu. Njena uloga je značajna na
svim segmentima finansijskih tržišta, a naročito na segmentu tržišta novca, gde određuje
nivo novčane mase i visinu kratkoročnih kamatnih stopa. Značajna uloga centralne banke
je u zaštiti ostalih učesnika na finansijskim tržištima. Emisijom kvalitetnih hartija od
vrednosti i operacijama na otvorenom tržištu centralna banka doprinosi razvoju
finansijskih tržišta.
U zavisnosti od kolicine novca u opticaju i potreba privrede za finansijskim
sredstvima centralna banaka će vršiti emisiju novca ili će povlačiti novac iz opticaja.
Ukoliko je potrebno da se emitujuju dodatne količine novca centralna banka će odobravati
kredite bankama ili će kupovati njihove hartije od vrednosti obezbeđujući time dovoljnu
količinu sredstava potrebnih za normalno funkcionisanje privrede.
S druge strane ako se oceni da u finansijskom sistemu ima previše novca centralna
banka će svojim merama delovati na smanjenje količine novca. Tako npr., može doneti
odluku da poveća stopu obavezne rezerve, da vrši prodaju svojih hartija od vrednosti ili da
recmo donese odluku o povećanju referentne kamatne stope. Sve ove mere će uticati na
smanjenje količine novca u opticaju.
Razvojem Monetarnih sistema ove banke se izdvajaju od ostalih banka i dobijaju
monopol za emisionu funkciju, odnosno izdavanje novca. Položaj i mesto centralne banke
u svakoj privredi je bio specifičan, u korelaciji s razvojem finansijkih, političkih i
ekonomskih okolnosti. Međutim, karakteristično je za sve centralne banke, u svim
bankarskim sistemima i u svim ekonomijama njihovo centralno mesto u monetarno-
krediotnom sistemu i domenima uticaja i odgovornosti za privrednu aktivnost i finansijka
kretanja u zemlji.
1
Emisiona (centralna) banka
predstavlja "glavnu" banku u bankarskim
finansijskim institucijama. Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove
u svakoj zemlji, čime se, u tržišnim uslovima, dinamizira i stabilizuje privredna aktivnost
zemlje.
1
Dr S. Komazec, dr J. Kovač, Dr Ž. Ristić:
Bankarstvo i savremena ekonomija
, “ABC Glas”, Beograd,
1993. str. 21-24.
2
SEMINARSKI RAD CENTRALNA BANKA KAO UČESNIK NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU
Operacije eskontnom stopom
svode se na utvrđivanje visine eskontne stope po
kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama. Ova stopa je najniža stopa u
privredi i sve druge kamatne stope se utvrđuju na osnovu nje. Zato kroz promenu visine
ove kamatne stope centralna banka utiče na cenu novca u privredi. Kada se oceni da je
potreban veći obim investicija u privredi centralna banka će smanjivati visinu ekontne
stope a to će se automatski odraziti na smanjenje kamatnih stopa na druge kredite jer će se
i same banke zaduživati kod centralne banke po boljim uslovima. Obrnuto, kada centralna
banka želi da pooštri uslove kreditiranja ona će podići eskontnu stopu što će se automatski
uticati na porast drugih kamatnih stopa u privredi.
Operacijama na otvorenom tržištu -
centralna banka reguliše količinu novca u
opticaju. Učestvujući na finansijskom tržištu centralna banka kupuje i prodaje različite
hartije od vrednosti a sve sa ciljem ostvarivanja zadataka kreditno monetarne politike. Pa
tako kada centralna banka vodi ekspanzivnu monetarnu politiku ona će kupovati hartije od
vrednosti od komercijalnih banaka čime će podizati njihov kreditni potencijal i emitovati
dodatne količine novca u opticaju. Ovakvu vrstu monetarne politike centralna banka vodi
kada želi da podsticajno deluje u privredi kroz dodatne količine novca koje će se
upotrebljavati u investicione svrhe a sa ciljem podizanja proizvodnog nivoa i nivoa
razvijenosti cele privrede.
Još jedan od instrumenata kojima se deluje na količinu novca u opticaju ali i na
kreditni potencijal banaka jeste
obavezna rezerva.
Suština ovog instrumenta je
utvrđivanje depozita na koji će se primeniti stopa propisane obavezne rezerve, i
izdavajanje tih sredstava na račune kod centralne banke. Ta sredstva poslovne banke ne
mogu da koriste za odobravanje kredita tako da se za iznos tih sredstava smanjuje kreditni
potencijal banaka. Tako kada centralna banka vodi restriktivnu monetarnu politiku ona
povećava stopu obavezne rezerve, i obrnuto kada vodi ekspanzivnu monetamu politiku ona
smanjuje stopu obavezne rezerve.
Centralna banka veoma često koristi kao instrument za regulisanje novčane mase i
takozvanu politiku
aktiviranja i dezaktiviranja depozita.
Suština ovog instrumenta je u
uvođenju ili ukidanju ograničenja za slobodno korišćenje depozita. Tako kada uvodimo
ograničenja mi ograničavamo količinu sredstava koju poslovne banke mogu slobodno da
koriste, i obrnuto kada ukidamo ograničenje povećavamo količinu sredstava koji
poslovnim bankama stoji na rapolaganju za slobodno korišćenja.
4
