Strategija razvoja saobraćaja Crne Gore

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

|

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA

CRNE GORE

Government of the Republic of Montenegro

Ministry of Transport, Maritime Affairs and Telecommunications 

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobra}aja, pomorstva i telekomunikacija

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

2

CRNE    GORE 

Poglavlje 

SADRŽAJ 

Strana 

1 

Uvod 

3 

2 

Transportna politika 

5 

Vizija 

5 

Misija 

5 

Strateški planovi 

5 

Siguran i bezbjedan saobraüaj 

5 

Transparentno obezbjedjivanje i korišüenje sredstava 

za saobraüajnu infrastrukturu 

10

Finansijska održivost i samoodrživost saobraüajne 

infrastrukture 

11

Kvalitetno i odgovorno održavanje saobraüajne

infrastrukture 

15

Kraüe vrijeme putovanja na ekonomski najvažnijim 

distancama za Crnu Goru 

17

Efikasan i efektan sistem državnih institucija koje 

vode brigu o saobraüaju

18

Privatizovana javna preduzeüa koja pružaju 

saobraüajne usluge 

23

Komercijalizacija aktivnosti koje prate održavanje i 

izgradnju saobraüajne infrastrukture 

27

Odgovorno korišüenje saobraüajne infrastrukture 

28 

Funkcionalna i moderna saobraüajna privreda 

29 

Maksimiziranje razvojnih potencijala regiona Crne 

Gore kroz poboljšanje saobraüajnih usluga 

30

Saþuvan prostor Crne Gore, zaštiüena životna sredina 

od negativnih uticaja saobraüaja 

35

Stimulativan zakonski i institucionalni okvir za 

funkcionisanje i razvoj saobraüaja 

37

Saobraüajna mreža Crne Gore integrisana u Trans-

evropsku transportnu mrežu 

38

3 

Monitoring i evaluacija strateških aktivnosti 

40 

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

4

Strategija daje smjernice kako da se iskoriste potencijali geostrateškog položaja Crne Gore za 
tranzitni saobraćaj i usklade strane direktne investicije sa javnim interesom, cijeneći ekonomsku 
opravdanost  i  uticaj  na  životnu  sredinu. 

Osim  toga,  posebno  se  vodilo  raþuna  da  planovi 

budu realno izvodljivi i sa finansijskog i institucionalnog aspekta.

 
Osnovni ciljevi strateškog razvoja saobraćajnog sistema Crne Gore su: 
 
1. poboljšanje sigurnosti i bezbjednosti, u cilju očuvanja ljudskih života, materijalnih vrijednosti i 
očuvanja državnih sredstava; 
 
2. integracija u Evropsku Uniju, kroz povezivanje na TEN-T i poboljšanje konkurentnosti domaće 
transportne privrede; 
 
3. povećanje kvaliteta saobraćajnih usluga; 
 
4. stimulacija ekonomskog rasta kroz efikasniji i jeftiniji transport; 
 
5.  minimiziranje  negativnog  uticaja  razvoja  transporta  i  saobraćajne  infrastrukture  na  životnu 
sredinu i društvo ukupno. 
 

Ministarstvo  saobraćaja,  pomorstva  i  telekomunikacija  će  biti  u  obavezi  da  svojim  odlukama  i 
aktima  koje  predlaže  Vladi  Crne  Gore,  kao  i  u  svom  cjelokupnom  radu,  sprovodi  aktivnosti 
definisane u ovoj strategiji, realizuje postavljene ciljeve i vrši konstantan monitoring i evaluaciju 
posljedica. Isto tako, neophodno će biti na bazi praćenja internih i eksternih faktora koji imaju 
značajan uticaj na sadržaj i realizaciju strategije, vršiti njene stalne korekcije i prilagodjavanja.  
 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

|

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

5

2. Transportna politika 

2.1 Vizija 

Crna Gora üe obezbijediti kvalitetan transportni sistem za korisnike, koji üe biti siguran, 

održiv, integrisan u evropske sisteme i koji üe podržavati i podsticati ekonomski razvoj u 

državi.

2.2 Misija 

2.3 Strateški planovi 

Strateški cilj 1: Siguran i bezbjedan saobra

ü

aj 

Cilj 1.1: Siguran i bezbjedan transport u svim vidovima saobra

ü

aja

Ovaj cilj podrazumijeva: 

-  kvalitetnu  saobra

ü

ajnu  infrastrukturu,  bez  slabih  mjesta,  u  smislu  izazivanja 

saobra

ü

ajnih incidenata i akcidenata, 

- organizovanu i stalnu tehni

þko-tehnološku kontrolu saobraü

ajnica i voznih sredstava, 

- jasne i precizne procedure vezane za pitanja sigurnosti i bezbjednosti, 

- organizovane, opremljene i efikasne službe intervencija kod saobraü

ajnih incidenata i 

Transportni sistem u Crnoj Gori üe biti razvijan tako da: 

x

Obezbjedjuje siguran i bezbjedan saobraüaj;

x

Obezbjedjuje kvalitetno održavanje saobraüajne infrastrukture; 

x

Bude efikasan; 

x

Doprinosi ekonomskom razvoju; 

x

Minimizira štetne uticaje na životnu sredinu; 

x

Bude uskladjen i podrži proces  integracije Crne Gore u Evropsku Uniju; 

Transportni sistem u Crnoj Gori üe biti razvijen tako da obezbjedjuje siguran i bezbjedan 

saobraüaj za sve uþesnike, robe i okolinu. 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

|

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

7

projekti  u  ukupnom  iznosu  od  52  miliona  eura.  Finansijska  konstrukcija  je  sljede

ü

a:

Evropska investiciona banka (EIB)-34 miliona eura; Evropska banka za obnovu i razvoj 

(EBRD)-15  miliona  eura  i  Evropska  agencija  za  rekonstrukciju  (EAR)-grant  3  miliona 

eura.  Na  osnovu  plana  za  finansiranje  iz  sredstava  EBRD-a,  za  »Projekat  hitne 

rehabilitacije  infras

trukture  Željeznica  Crne  Gore«,

  opredijeljeno  je  15  miliona  eura. 

Projekat je 14.06.2007.godine finalno odobrio menadžment Banke. Zapo

þ

ela je njegova 

realizacija u 2007. godini i u tu svrhu je odobrena prva tranša u iznosu od 6 miliona eura.  

Za  2008.godinu  je  planirano  povla

þ

enje  sredstava  u  iznosu  od  5  miliona  eura, 

namjenjenih za sanaciju tunela i za izradu socijalnog programa viška radne snage, dok 

su za 2009.godinu predvidjena sredstva u iznosu od 4 mil €.

Kredit EIB-a od 34 miliona eura bi

ü

e odobren u nekoliko tranši. Potpisana je prva tranša 

za 2008. godinu (7 miliona eura). Planirana dinamika finansiranja u okviru pomenutog 

kredita je povla

þ

enje sredstava u iznosu od po 7 miliona € u 2008., 2009., 2010. i 2011. 

godini  i  6  miliona  € 

u  2012.godini.  Najve

ü

i  dio  treba  da  se potroši  na  infrastrukturu,  a 

nakon toga, manji dio na vozna sredstva i socijalni program. 

Što  se  ti

þ

e  drugog  faktora  koji  uti

þ

e  na  bezbjednost  željezni

þ

kog  saobra

ü

aja-stanje 

voznih sredstava, novim Zakonom o bezbjednosti u željezni

þ

kom saobra

ü

aju, donijetim  

krajem 2007. godine, velika pažnja je posve

ü

ena upravo voznim sredstvima. Zakonom 

su  regulisana  pitanja  koja  se  odnose  na  željezni

þ

ka  vozila,  uredjaje  i  opremu  koji  se 

ugradjuju u ta vozila, njihovo projektovanje, proizvodnja, rekonstrukcija i održavanje sa 

posebnim  osvrtom  na  željezni

þ

ka  vozila  namijenjena  medjunarodnom  željezni

þ

kom

saobra

ü

aju,  obaveznost  atestiranja  uredjaja  i  opreme  koji  se  ugradjuju  na  željezni

þ

ka 

vozila,  a  takodje  je  propisano  i  da  željezni

þ

ka  vozila  moraju  odgovarati  uslovima 

propisanim  ovim  zakonom,  standardima  i  tehni

þ

kim  elementima  koji  su  propisani  za 

prototip  željezni

þ

kog  vozila.  Osim  toga,  predvidjen  je  obavezan  tehni

þ

ki  pregled 

željezni

þ

kih vozila prije njihovog uklju

þ

ivanja u saobra

ü

aj, odnosno regulisana su pitanja 

kojim uredjajima za ko

þ

enje moraju biti opremljena željezni

þ

ka vozila, koliko putni

þ

kih,

odnosno  teretnih  kola  u  sastavu  voza  mora  biti  opremljeno  uredjajima  za  ko

þ

enje,

obaveznost auto-stop uredjaja na vu

þ

nom vozilu u saobra

ü

aju na željezni

þ

koj pruzi koja 

je opremljena tim uredjajima,  pitanja ko

þ

enja voza sa automatskim ko

þ

nicama, sastav 

voza  i  raspored  vozila  u  vozu,  koje  željezni

þ

ko  vozilo  se  može  uvrstiti  u  voz,  brzina 

saobra

ü

aja  voza  na  željezni

þ

koj  pruzi  zavisno  od  tehni

þ

kih  karakteristika  pruge, 

postrojenja  i  uredjaja  na  pruzi  i  kojim  aparatima  za  gašenje  požara  voz  mora  biti 

opremljen. 

Kada  su  u  pitanju  procedure  vezane  za  pitanja  sigurnosti  i  bezbjednosti,  odnosno 

organizovane,  opremljene  i  efikasne  službe  intervencija  kod  saobra

ü

ajnih  incidenata  i 

akcidenata,  novi  Zakon  o  bezbjednosti  u  željezni

þ

kom  saobra

ü

aju  ih  vrlo  detaljno 

razradjuje  i  identifikuje  organe  nadležne  za

  postupanje  u  incidentnim  i  akcidentnim 

situacijama,  odnosno  obavezuje  ih  na  punu  kooperaciju.  Tako  je  odredbama  ovog 

Zakona  propisano  isljedjenje  udesa  u  cilju  mogu

ü

eg  poboljšanja  bezbjednosti 

željezni

þ

kog  saobra

ü

aja,  osnivanje  i  ovlaš

ü

enja  isljednog  organa,  obaveze  nadležnih 

organa  na  dostavljanje  informacija  i  dokaza  vezanih  za  istragu  vanrednog  dogadjaja 

isljednom organu, sa

þ

injavanje izvještaja od strane isljednog organa koji sadrži podatke 

o  vrsti  i  težini  vanrednog  dogadjaja,  kao  i  vrijeme  objavljivanja  godišnjih  izvještaja  o 

sprovedenim istragama, bezbjedonosnim preporukama i mjerama donesenim na osnovu 

objavljenih  izvještaja.  Dakle,  uveden  je 

isljedni  organ  koji  je  prema  Memorandumu 

predvidjen  kao  stalno  i  nezavisno tijelo  zaduženo  za  istragu  željezni

þ

kih  nesre

ü

a  i 

incidenata  u  skladu  sa  odredbama  Direktive  o  bezbjednosti  na  željeznici  2004/49/EC 

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

8

Evropskog  parlamenta  i  Savjeta.  Obaveza  uvodjenja  isljednog  organa  proizilazi  iz 

Memoranduma o razumijevanju potpisanog 11. juna 2004. godine. Takodje, regulisano 

je koje su obaveze željezni

þ

kog radnika i drugog lica koje se nadje na mjestu vanrednog 

dogadjaja,  obaveze  upravlja

þ

a  infrastrukture,  odnosno  prevoznika  u  smislu 

obavještavanja nadležnih organa i preduzimanja mjera za spasavanje i pružanje pomo

ü

i

povrijedjenim  licima,  kao  i  obavezu  pojedinih  željezni

þ

kih  radnika  da  moraju  biti 

osposobljeni za pružanje prve pomo

ü

i licima povrijedjenim u vanrednim dogadjajima.  

Naravno, ni tre

ü

i faktor-ljudski, nije zanemaren, pa je tako istim Zakonom podignut i nivo 

zahtjeva  za  osposobljavanje  koje  moraju  zadovoljiti  željezni

þ

ki  radnici,  regulisana 

stru

þ

na  sposobnost  željezni

þ

kog  radnika,  njegovo  stru

þ

no  osposobljavanje  i 

usavršavanje,  kao  i    redovno  i  vanredno  provjeravanje  stru

þ

nog  znanja  željezni

þ

kog 

radnika.  Takodje  je    normirano  pitanje  programa  stru

þ

ne  obuke,  polaganje  stru

þ

nog 

ispita  i  izdavanje  uvjerenja  o  položenom  stru

þ

nom  ispitu.  Osim  navedenog,  posebna 

pažnja je posve

ü

ena trajanju radnog vremena željezni

þ

kih radnika, upravo sa intencijom 

da se premorenost željezni

þ

kih radnika, kao potencijalni faktor ugrožavanja bezbjednosti 

i sigurnosti u željezni

þ

kom saobra

ü

aju, svede na najmanju mjeru. 

S obzirom na iznijeto, realno je o

þ

ekivati da 

ü

e se u nastupaju

ü

em periodu ve

ü

 osjetiti 

pozitivni efekti implementacije Zakona o bezbjednosti u željezni

þ

kom saobra

ü

aju, te da 

ü

e,  uz  prezentovanu  planiranu  rekonstrukciju  pruge,  kumulativnim  podizanjem  na  viši 

nivo ova tri faktora, biti postignut i ve

ü

i stepen bezbjednosti i sigurnosti u željezni

þ

kom 

saobra

ü

aju, kao i ve

ü

i nivo kvaliteta usluga.  

Takodje, u cilju pove

ü

anja bezbjednosti, Željeznica je zapo

þ

ela projekat uvodjenja video 

nadzora.  Ovim  rješenjem  se  predvidja  neprekidni  nadzor  pojedinih  lokacija,  detekcija 

kretanja  u  zonama  opasnim  po  bezbjednost  putnika,  detekcija  odrona  na  pojedinim 

kriti

þ

nim mjestima na pruzi, detekcija nedozvoljenog zaustavljanja na putnim prelazima 

itd, tako da 

ü

e, sasvim izvjesno, finalizacija ovog projekta takodje zna

þ

iti podizanje nivoa 

bezbjednosti.  

U  oblasti  pomorskog  saobra

ü

aja,  a  sa  aspekta  politike  Ministarstva  saobra

ü

aja, 

pomorstva i telekomunikacija, takodje 

ü

e biti preduzete mjere na poboljšanju sigurnosti i 

bezbjednosti, u prvom redu donošenjem i primjenom Zakona o sigurnosti i bezbjednosti 

plovidbe. Naime, donošenjem ovog Zakona bi

ü

e propisane mjere i aktivnosti vezane za 

sigurnost i bezbjednost pomorskog saobra

ü

aja, koje se odnose na plovne objekte, luke, 

pomorce  i  ostale  subjekte  pomorske  privrede,  kao  i  traganje  i  spasavanje,  pilotažu  i 

inspekcijski  nadzor.  Važan  aspekt  je  primjena  IMO  konvencija  i  EU  direktiva  u  ovoj 

oblasti pomorstva. To se posebno odnosi na:  

-državnu kontrolu u lukama po procedurama Pariškog memoranduma o razumijevanju; 

-EMSA u dijelu sprje

þ

avanja zagadjenja mora s brodova i 

-konstantno unaprjedjenje primjene ISPS koda u lukama i na brodovima. 

U  Crnoj  Gori  egzistira  Obalska  straža,  i  to  na  principu  koordinacije  i  objedinjavanja 

resursa  i  aktivnosti  nadležnih  državnih  organa,  medju  kojima  je  i  Ministarstvo 

saobra

ü

aja,  pomorstva  i  telekomunikacija.  Koordinator  Obalske  straže  je  Ministarstvo 

unutrašnjih poslova i javne uprave. 

Trend  pove

ü

anja  stepena  sigurnosti  i  bezbjednosti,  takodje,  prati  i  civilno 

vazduhoplovstvo. Vlada Crne Gore usvojila je Predlog Zakona o vazdušnom saobra

ü

aju,

koji najve

ü

im dijelom tretira sigurnost ove vrste saobra

ü

aja, a kojim je stvoren savremen 

0 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

10

Aktivnosti 

1.1.1(a) Analizirati i unaprijediti procedure koje se odnose na realizaciju infrastrukturnih 

projekata. 

1.1.1(b)  Sa  Ministarstvom  unutrašnjih  poslova  i  javne  uprave,  uspostaviti  zajedni

þ

ko 

odjeljenje  za  analizu  i  statistiku  saobra

ü

aja.  Obezbijediti  kvalitetno  utvrdjivanje  uzroka 

saobra

ü

ajnih nezgoda. 

1.1.1(c) Sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i javne uprave, koje je nosilac aktivnosti, 

pripremiti Nacionalni program bezbjednosti saobra

ü

aja, koji predvidja mjere i aktivnosti 

na smanjenju saobra

ü

ajnih incidenata i akcidenata. 

1.1.2(a)  Identifikovati  posebne  izvore  finansiranja  sigurnosne  opreme  na  saobra

ü

ajnoj 

mreži.  Ja

þ

ati  službe  za  hitne  intervencije  i  službe  traganja  i  spasavanja  na  moru  i 

nepristupa

þ

nim podru

þ

jima.  

1.1.2(b) Uklju

þ

iti osiguravaju

ü

a društva u proces poboljšanja bezbjednosti i sigurnosti u 

saobra

ü

aju.

1.1.3(a)  Upoznati  organe,  koji  su  zaduženi  za  sprovodjenje  pravne  (zakonske) 

regulative,  sa  EU  standardima  vezanim  za  bezbjednost  i  sigurnost  za  sve  vidove 

saobra

ü

aja i obavezati ih da obavljaju bezbjednosne i sigurnosne provjere.  

1.1.3(b) Definisati sigurnosne i bezbjednosne procedure u funkcionisanju saobra

ü

aja.

1.1.3(c)  Stimulisati  nabavku  nove  sigurnosne  i  bezbjednosne  opreme  i  uredjaja  u 

regulisanju saobra

ü

aja.

1.1.4  Unaprijediti  rad  organizacija  koje  su  zadužene  za  obuku  u

þ

esnika  u  saobra

ü

aju

(voza

þ

a,  pomoraca,  leta

þ

kog  osoblja,  mašinovodja  i  ostalih)  koja 

ü

e  biti  u  skladu  sa 

medjunarodnim standardima. 

Cilj  1.2:

Transparentno  obezbjedjivanje  i  koriš

ü

enje  sredstava  za  saobra

ü

ajnu 

infrastrukturu 

Transparentnost  je  pored  pravi

þ

nosti,  predvidivosti  i  sigurnosti  u  obezbjedjenju  i 

koriš

ü

enju  sredstava,  jedan  od  preduslova  za  postizanje  profesionalizma  i  poštovanja 

izabranih  kriterijuma  u  upravljanju  saobra

ü

ajem.  Prisustvo  kako  stru

þ

ne,  tako  i  lai

þ

ke 

javnosti u odredjivanju izvora finansiranja, odredjivanju visine sredstava, izboru prioriteta 

i  na

þ

inu  trošenja  sredstava  jeste  samo  u  korist  postizanja  efikasnijeg  i  efektnijeg 

saobra

ü

ajnog sistema, odnosno eliminisanju svih negativnih pojava u saobra

ü

aju. 

Formiranje  baze  podataka  i  kvalitetan  proces  upravljanja  bazom,  kao  i  poboljšanje 

planiranja,  uslovi

ü

e  pouzdanije  koriš

ü

enje  programskog  budžeta.  Putem  široke  javne 

debate,  neophodno  je  definisati  najpogodniji  okvir  za  planiranje  i  obezbjedjivanje 

finansijskih  sredstava  u  koji 

ü

e  biti  uklju

þ

en  i  privatni  sektor,  a  u  cilju  postizanja 

objektivnosti u pogledu odredjivanja visine naknada koje se napla

ü

uju od korisnika. Ovaj 

pristup  bi

ü

e  uskladjen  sa  EU  direktivama,  tako  da 

ü

e  omogu

ü

iti  da  se  stvore  pogodni 

uslovi za privla

þ

enje stranog kapitala u finansiranju projekata saobra

ü

ajne infrastrukture. 

Aktivnosti 

1.2.1  (a)  Obezbijediti  ve

ü

e  u

þ

eš

ü

e  javnosti  kod  utvrdjivanja  budžetskih  sredstava  i 

uzimanja kredita od banaka za potrebe saobra

ü

ajne infrastrukture.  

1.2.1(b) Odredjivanje visine sredstava vezati za projekte, kroz transparentan programski 

budžet na svim nivoima. 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

| 

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

11

1.2.2 Planove i programe vezane za saobra

ü

aj donositi javno i transparentno, uz u

þ

eš

ü

e

svih zainteresovanih strana i sa neophodnom argumentacijom. 

1.2.3 Analizirati medjunarodnu praksu i EU zahtjeve vezane za slobodan režim odvijanja 

tranzitnog saobra

ü

aja. 

1.2.4  (a)  Otvoriti  javnu  debatu  i  na  osnovu  nje  odredjivati  visine  nadoknada  koje  se 

napla

ü

uju od korisnika, strukturu i na

þ

in prikupljanja istih.  

1.2.4 (b)  Stvoriti  pretpostavke  za inkorpor

iranje  medjunarodne  i  prakse  država  EU,  od 

strane regulatornih tijela. 

1.2.5 (a) Kroz formiranje Odbora na visokom 

nivou, organizovati i koordinirati podršku 

sektoru saobra

ü

aja, od strane Medjunarodnih finansijskih institucija.  

1.2.5  (b)  Mobilisati  eksternu  podršku  za  izvodjenje  radova  (po  fazama)  zaostalog 

održavanja (putevi, pruga i komunikacioni sistemi, Luka Bar). 

1.2.6  (a)  Razmotriti  odgovaraju

ü

e  izvore  i  aktivnosti  u  pogledu  održavanja  lokalnih 

puteva i adekvatnog upravljanja njima. 

1.2.6  (b)  Organima  lokalne  samouprave  pružiti  tehni

þ

ku  i  organizacionu  podršku  u 

implementaciji navedenog. 

Vezano  za  transparentnost  planova  i  programa  koji  se  odnose  na  saobra

ü

aj,

Ministarstvo saobra

ü

aja, pomorstva i telekomunikacija njeguje praksu da svi relevantni 

planovi  i  programi  iz  ovog  resora  budu  u  potpunosti  transparentni,  u  prvom  redu  na 

na

þ

in što su njihovi nacrti uvijek dostupni na sajtu ovog Ministarstva. Osim toga, intencija 

je  da  se  uvijek,  u  postupku  koji  prethodi  donošenju nekog  relevantnog  akta  od  strane 

Ministarstva,  konsultuju  zainteresovane  strane.  Aktivno 

ü

e  se  raditi  na  intenziviranju 

aktivnosti  kojima  se  obezbjedjuje  još  ve

ü

i  stepen  transparentnosti,  tako  da 

ü

e,  pored 

objave  dokumenata  na  sajtu  Ministarstva,  putem  okuglih  stolova  i  sl.  biti,  prethodno  u 

proces izrade akata, uklju

þ

en i nevladin sektor. 

Kada  je  u  pitanju  saradnja  Vlade  Crne  Gore,  odnosno  Ministarstva  saobra

ü

aja,

pomorstva i telekomunikacija sa organima lokalne samouprave u Crnoj Gori, ona je sve 

bolja,  a  nastoja

ü

e  se  da  se  intenzivira  jer  je  obostrano  korisna.  Naime,  kao  jedan  od 

prioriteta u investicionom održavanju je i rješavanje problema uskih grla na saobra

ü

ajnoj 

mreži  Crne  Gore.  Tim  povodom,  resorno  Ministarstvo  je  u  saradnji  sa  predsjednicima 

crnogorskih opština, identifikovalo uska grla na saobra

ü

ajnoj mreži Crne Gore (njih 17), 

koja  limitiraju  dalji  razvoj  ekonomskih  aktivnosti.  Pri  tome  je  bitno  ista

ü

i  da 

ü

e  se 

Program  eliminisanja  uskih  grla,  pored  u

þ

eš

ü

a  Vlade  u  otplati  izvodja

þ

kog  kredita, 

finansirati i uz kontribuciju opština. Tako 

ü

e npr. odredjeni broj idejnih i glavnih projekata, 

kao i eksproprijacija, biti finansirani iz budžeta opština.  Ukupni troškovi realizacije ovog 

Programa iznosi

ü

e 178.160.000,00 eura.  

Cilj  1.3:   Posti

üi  finansijsku  održivost  i,  u  sektorima  gdje  je  moguüe,  postiü

i

samoodrživost saobraüajne infrastrukture 

Održavanje i poboljšanje saobra

ü

ajne infrastrukture finansiraju njeni korisnici, bilo kroz 

pla

ü

anje  PDV-a  (indirektno)  ili  kroz  korisni

þ

ke  naknade  (direktno).  Kroz  programski 

budžet,  obezbjedjuju  se  sredstva  za  saobra

ü

ajnu  infrastrukturu.  Cikli

þ

nost  u 

obezbjedjivanju  sredstava  i  permanentnost  potreba  reguliše  se  medjusobnom 

interakcijom  izmedju  programskog  budžeta,  koji  se  odnosi  na  saobra

ü

aj,  i  centralnog 

budžeta. 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

| 

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

13

izmedju  Evropskih  zajednica  i  njihovih  država 

þ

lanica  i  Crne  Gore,  gdje  se  navodi 

mogu

ü

nost da ugovorne strane predlože vanredne privremene, nediskriminatorne mjere, 

za ograni

þ

avanje ili ublažavanje štete  koja prijeti putnoj infrastrukturi usljed pove

ü

anja 

tranzitnog saobra

ü

aja teglja

þ

a iz Zajednice. Takodje, u cilju zaštite putne infrastrukture, 

planira se donošenje podzakonskog akta kojim 

ü

e biti regulisan vanredni (vangabaritni) 

prevoz. 

U  skladu  sa  obavezama  koje  proizilaze  iz  Sporazuma  o  stabilizaciji  i  pridruživanju, 

odnosno  Protokola  IV  o  kopnenom  saobra

ü

aju,  bi

ü

e  usvojene  uzajamno  uskladjene 

mjere  potrebne  za  razvoj  i  unaprjedjenje  željezni

þ

kog  i  kombinovanog  prevoza,  kao 

na

þ

ina kojim 

ü

e se u budu

ü

nosti osigurati obavljanje najve

ü

eg dijela njihovog tranzitnog 

saobra

ü

aja kroz Crnu Goru 

pod ekološki prih

vatljivijim uslovima. Preduze

ü

e se svi koraci 

koji  su  potrebni  za  podsticanje  razvoja  kombinovanog  prevoza.  Svrha  takvih  mjera 

ü

e

biti:  podsticanje  korisnika  i 

pošiljaoca  na  upotrebu  komb

inovanog  prevoza;  postizanje 

konkurentnosti  kombinovanog  prevoza  drumskom  prevozu;  podsticanje  upotrebe 

kombinovanog prevoza na dugim relacijama, a naro

þ

ito upotrebe zamjenjivih sanduka, 

kontejnera  i  prevoza  bez  pratnje;  poboljšanje  brzine  i  pouzdanosti  kombinovanog 

prevoza,  a  naro

þ

ito:  pove

ü

anje  u

þ

estalosti  konvoja  prema  potrebama  pošiljaoca  i 

korisnika,  smanjenje  vremena 

þ

ekanja  na  terminalima  i  pove

ü

anje  njihove 

produktivnosti,  uklanjanje,  na  odgovaraju

ü

i  na

þ

in,  svih  prepreka  sa  prilaznih  pravaca 

kako  bi  se  poboljšao  pristup  kombinovanom  prevozu;  uskladjivanje,  tamo  gdje  je  to 

potrebno,  težine,  dimenzije  i  tehni

þ

kih  svojstava  specijalizovane  opreme,  a  posebno 

kako bi se osigurala potrebna kompatibilnost kolosjeka, kao i preduzimanje koordinisane 

akcije kako bi se naru

þ

ila i stavila u upotrebu oprema kakvu zahtijeva nivo prometa. 

Luka  Bar,  kao  prakti

þ

no  jedina  trgova

þ

ka  luka  u  Crnoj  Gori  preko  koje  se  odvija  95% 

pomorskog saobra

ü

aja, ima kapacitete i razvojne potencijale (dužina operativne obale, 

dubina akvatorija, povezanost sa prugom i veliko podru

þ

je za širenje) koji joj opredjeljuju 

veliki regionalni zna

þ

aj i ulogu u razvoju plavih autoputeva

 (motorways of sea). Takodje, 

Luka Bar, kao savremena pomorska luka, koja ima medjunarodnu reputaciju frekventne 

luke za pretovar svih vrsta tereta, pruža velike mogu

ü

nosti za dalji razvoj kombinovanog 

saobra

ü

aja  i  povezivanje 

þ

itavog  regiona,  jer  se  u  njenom  zaledju  nalazi  neophodna 

drumsko-željezni

þ

ka  infrastruktura.  Da  bi  se  te  mogu

ü

nosti  ostvarile,  predvidjena  je 

izgradnja  novih  i  rekonstrukcija  postoje

ü

ih  terminala  za  kombinovani  transport  na 

željezni

þ

kim  stanicama  Bar,  Podgorica  i  Bijelo  Polje,  koji 

ü

e  podsta

ü

i  dalji  razvoj 

kombinovanog  (kamionsko-željezni

þ

kog)  transporta,  na  najvažnijim  transportnim 

pravcima. 

Promjena vlasništva u djelovima restrukturiranog željezni

þ

kog sistema zna

þ

i privatizaciju 

i/ili privatno-javno partnerstvo, i planirana je u sljede

ü

im djelovima i funkcijama: 

1)  Za  zavisna  društva  Putni

þ

ki  saobra

ü

aj  i  Teretni  saobra

ü

aj,  uz  strateškog 

partnera za zajedni

þ

ko ulaganje ili kupoprodaju kontrolnog paketa akcija, bi

ü

e

obezbijedjen  zna

þ

ajno  bolji  kvalitet  i  ve

ü

i  broj  voznih  sredstava,  kao  i 

pove

ü

anje obima poslovanja kroz intenziviranje tranzitnog saobra

ü

aja.

2)  Održavanje  željezni

þ

kih  voznih  sredstava  bi  predstavljalo  posebno  zavisno 

društvo,  koje  bi  pružalo  usluge  ne  samo  prevoznicima  koji  bi  se  pojavili 

restrukturiranjem Željeznica Crne Gore, ve

ü

 i drugim prevoznicima koji 

ü

e se 

pojaviti  nakon  obavezne  liberalizacije  tržišta.  U  sastavu  preduze

ü

a

ü

e  biti 

depoi i radionice, a neophodne investicije za njegovu modernizaciju i razvoj bi 

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

14

se  obezbijedile  kroz  strateško  partnerstvo  na  bazi  zajedni

þ

kog  ulaganja  i/ili 

privatizacije. 

3)  Za  zavisno  društvo  Održavanje  infrastrukture  obezbijedi

ü

e  se  strateško 

partnerstvo sa kompanijom koja ima iskustvo i reputaciju u ovoj oblasti. Kao 

posebnu atrakciju za ovo partnerstvo, država 

ü

e ponuditi višegodišnji ugovor 

o održavanju infrastrukture, na osnovu kojeg 

ü

e se pla

ü

anja vršiti iz Budžeta. 

Zna

þ

ajna  ulaganja  koja  se  u  narednim  godinama  o

þ

ekuju  u  željezni

þ

ku 

infrastrukturu,  takodje  trebaju  da  budu  privla

þ

na  za  ozbiljne  strateške 

partnere.  Ovakvo  partnerstvo  treba  da  rezultira  pove

ü

anjem  kvaliteta 

održavanja i bezbjednosti saobra

ü

aja.

4)  Dio infrastrukture koji se odnosi na željezni

þ

ke stanice i zemljište razvijao bi 

se  kroz  koncesioni  aranžman.  Svi  objekti  bi,  ili  zajedno  ili  pojedina

þ

no,  bili 

dati koncesionaru na upravljanje i koriš

ü

enje za period koji bi se utvrdio na 

javnom tenderu, a na bazi ponudjenog biznis plana. Obavezu koncesionara 

predstavljala  bi  i  zna

þ

ajna  investiciona  ulaganja  u  ove  objekte,  ali  i 

zadovoljenje  javnog  interesa  u  željezni

þ

kom  prevozu.  Kao  posebne 

mogu

ü

nosti  ovog  dijela  pojavljuju  se  i  multimodalni  terminali  koji  su 

predvidjeni za izgradnju u Baru, Podgorici i Bijelom Polju. 

Osim navedenog, vrlo je vjerovatno da 

ü

e do realizacije privatno-javnog partnerstva do

ü

i

i  nakon  postupka  restrukturiranja  „Montenegro  Airlines“.  Naime,  kod  ovog  društva, 

mogu

ü

i su sljede

ü

i modeli privatizacije: 

1.  privatizacija  investiranjem  doma

ü

eg  i  stranog  kapitala  (upis  novih 

akcija putem dokapitalizacije), 

2.  prodaja  akcija  privrednog  društva  strateškom  investitoru  nakon 

promjene pravnog statusa privrednog društva, 

3.  zajedni

þ

ka  ulaganja  (strateška  partnerstva):  na  korporativnoj 

(osnivanjem  zajedni

þ

kog  privrednog  društva)  ili  ugovornoj  osnovi 

(investiranje na osnovu ugovora o ulaganju). 

Vlada  Crne  Gore,  kao  ve

ü

inski  vlasnik,  ima  interes  da,  u  procesu  implementacije 

Programa  restrukturiranja,  zapo

þ

e  privatizaciju  s  naglaskom  na  privla

þ

enje  stranog 

kapitala. 

Kada je u pitanju privatno-javno partnerstvo u odnosu na Luku Bar, valja ista

ü

i da 

ü

e se 

privatizacijom  ve

ü

inskog  udjela  državnog  kapitala  u  društvu  i  putem  dugoro

þ

nih

koncesija, tražiti partneri koji 

ü

e obezbijediti pove

ü

anje i odgovaraju

ü

u strukturu prometa 

i investicija, i to kako u lu

þ

ku opremu, uredjaje, postrojenja i objekte, tako i u razvojne 

projekte izgradnje i unaprjedjenja infrastrukture  i prostora. Reforme zna

þ

e optimizaciju 

sistema  kroz  proces  restrukturiranja,  primjenu  Landlord  modela  organizacije  i 

privatizaciju svih operativnih djelatnosti. Aktivnosti koje 

ü

e biti sprovedene realizacijom 

Programa restrukturiranja Luke Bar, podrazumijevaju: 

-Izdvajanje iz poslovnog sistema i prodaju svih vanlu

þ

kih djelatnosti; 

-Organizaciju  pretovara  i  skladištenja  u  tri  organizacione  cjeline:  kontejnerski  terminal, 

terminal za generalne terete i terminal za rasute i specijalne terete; 

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

16

Kao što je veü reþeno, država üe nastojati da stimuliše kombinovani transport. Tako üe

se,  u  periodu  2008/2009  godina,  preduzeti  neophodne  mjere  za  podsticanje  razvoja 

kombinovanog transporta, koje se ogledaju kroz restrukturiranje Željeznice Crne Gore i 

Luke  Bar,  zatim  kroz  promjenu  saobraüajne  politike  kojom  üe  se  drumski  transport 

usmjeravati  na  kombinovani,  obezbjedjenje  finansijskih  i  ekonomskih  olakšica  za 

kombinovani  transport,  uglavnom  kroz  podršku  željezniþkom  i  linijskom  pomorskom 

saobraüaju.

U prethodnoj godini, Ministarstvo saobraüaja, pomorstva i telekomunikacija pripremilo je 

Analizu  stanja  lokalnih  puteva  u  Crnoj  Gori,  koja  je  prvi  korak  ka  sistematskom 

djelovanju na putnu infrastrukturu. Naime, ovako detaljna analiza üe svakako omoguüiti i 

olakšati  preduzimanje  konkretnih  aktivnosti,  buduüi  da  je  na  osnovu  preciznih 

pokazatelja  prikazanih  u  Analizi,  moguüe  donositi  kvalitetne  i  realistiþne  odluke  u 

narednom periodu, i to kako od strane jedinica lokalne samouprave, u þijoj je nadležnosti 

shodno  Zakonu  o  putevima,  upravljanje  lokalnim  putevima,  tako  i  sa  državnog  nivoa. 

Takodje, imajuüi u vidu da je resorno Ministarstvo snimalo stanje na terenu i  analiziralo 

pojavu  uzurpacije  javnih  puteva,  gdje  je  veoma  detaljno  prikazan  presjek  problema 

uzurpacije  javnih  puteva,  uz  foto-dokumentaciju,  u  predstojeüem  periodu  biüe  uloženi 

napori da se broj uzurpacija javnih puteva, ako ne potpuno iskorijeni, a ono makar svede 

na  najmanju  moguüu  mjeru.  Podaci  govore  da  je  od  svih  evidentiranih  uzurpacija, 

najveüi  dio  izvršen  u  zonama  obuhvaüenim  urbanistiþkim  planovima  (70%  u  zoni 

obuvaüenoj  DUP-om,  28%  u  zoni  obuhvaüenoj  GUP-om,  a  svega  2%  u  zonama  van 

urbanistiþkih planova). Nameüe se neizostavna potreba da se problem uzurpacije javnih 

puteva rješava u što kraüem roku, i to prvenstveno realizacijom sljedeüih aktivnosti: 

-  dopunom postojeüeg Zakona o putevima, radi razgraniþenja nadležnosti državne 

i  opštinske  inspekcije,  obezbjedjenja  odgovarajuüeg  pravnog  okvira,  postizanja 

efikasnosti  i  brzine  intervencije  na  sprjeþavanju  dalje  uzurpacije  i  devastacije 

putnog zemljišta; 

-   zaduživanjem ministarstva nadležnog za poslove uredjenja prostora, a posebno 

nadležnih organa u opštinama, da prilikom izdavanja gradjevinskih i upotrebnih 

dozvola  insistiraju  na  strogoj  primjeni  Zakona  o  izgradnji  objekata,  Zakona  o 

planiranju  i  uredjenju  prostora    i  Zakona  o  putevima,  u  smislu  neophodnosti 

obezbjedjenja, izmedju ostalog, i potrebnih saobraüajnih saglasnosti kao jednog 

od preduslova za izdavanje predmetnih dozvola, kako bi se sprijeþile uzurpacije 

putnog pojasa, u sluþaju kada državni put prolazi kroz naseljeno mjesto, odnosno 

kada se radi o zonama pokrivenim DUP-om; 

-  jaþanjem  kapaciteta  inspekcije  za  državne  puteve,  imajuüi  u  vidu  dužinu  putne 

mreže,  potrebu  za  jaþim  preventivnim  djelovanjem,  kao  i  poveüan  intenzitet 

izgradnje u putnom i zaštitnom  pojasu državnih puteva; 

-  koordiniranim akcijama na terenu svih zainteresovanih inspekcija (inspekcije za 

državne  puteve,  komunalne  i  gradjevinske  inspekcije),  putem  zajedniþkog 

inspekcijskog nadzora; 

-  tako što üe od odabranog ponudjaþa biti zatražen pojaþan angažman po osnovu 

obaveza  iz  Ugovora  o  redovnom  održavanju  i  zaštiti  puteva,  pri  þemu  je 

neophodno    ažurirati  rad  šefova  sekcija,  pregledaþkih  i  drugih  službi  na  zaštiti 

puta  i  putnog  zemljišta,  kao  i  da  kod  podnošenja  prijava  inspekciji  za  državne 

puteve, iste budu znatno preciznije, sa podacima neophodnim za preduzimanje 

upravnih radnji i mjera; 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

| 

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

17

-  ažuriranjem  baze  putnih  podataka  (elaborata  eksproprijacije  putnog  zemljišta, 

tehni

þ

ke  dokumentacije  puta  i  putnih  objekata  i  sl.)  i, 

þ

im  se  stvore  uslovi, 

otpo

þ

injanjem s poslovima vodjenja evidencije o nepokretnostima koje pripadaju 

državnim putevima i  

-  adekvatnim obilježavanjem putnog pojasa (putni biljezi i sl.), u cilju sprje

þ

avanja 

daljih uzurpacija i devastacije puteva. 

Realizacija  navedenih  aktivnosti  imala  bi  za  cilj  i  rezultirala  bi  boljom  zaštitom  putne 

infrastrukture. 

Cilj  2.2:  Kra

ü

e  vrijeme  putovanja  na  ekonomski 

najvažnijim  dist

ancama  za  Crnu 

Goru

Kroz niz aktivnosti u cilju smanjenja vremena potrebnog za transport od jedne do druge 

ta

þ

ke, smanjeno je vrijeme provedeno u saobra

ü

aju, a posljedi

þ

no i troškovi transporta. 

Definisane su rute i njihov zna

þ

aj, definisane su alternative, režimi saobra

ü

aja, završena 

izgradnja  tre

ü

ih  traka  i  obilaznica,  uveden  multimodalni  saobra

ü

aj  i  neophodni 

infrastrukturni objekti koji ga prate, postignuta bolja informisanost u

þ

esnika u saobra

ü

aju 

u  vezi  sa  stanjem  i  režimima  eksploatacije  saobra

ü

ajne  infrastrukture,  postignuta 

disciplina  u  saobra

ü

aju,  obezbijedjeni  efikasni  prelasci  granica,  uvedena  sofisticirana 

kontrola saobra

ü

aja, itd. 

Aktivnosti 

2.2.1 – Prilagoditi procedure prelaska grani

þ

nih prelaza stvarnim potrebama. 

2.2.2  (a)  Identifikovati  i  ukloniti  sve  administrativne  barijere  za  brzi  transport  (naro

þ

ito 

usvajanjem sistema elektronskog poslovanja i kontrole i sli

þ

nih olakšavaju

ü

ih procedura 

od  strane  carinskih  službi)  kroz  formiranje  zajedni

þ

kog  tijela  sa  organima  koji  pružaju 

carinske i veterinarske usluge.  

2.2.2 (b) Formirati zajedni

þ

ku kancelariju, na mjestima spajanja-

þ

vorišta, (luke i grani

þ

ni

prelazi, željeznica i grani

þ

ni prelazi). 

2.2.2 (c) – Izgraditi obilaznice na lokacijama gdje postoje uska grla.  

2.2.2 (d) – Infrastrukturu rekonstruisati kako bi se izbjegle nestandardne krivine, smanjio 

procenat saobra

ü

ajnica sa zabranom preticanja, eliminisala slaba mjesta gdje dolazi do 

prekida saobra

ü

aja, itd. 

Shodno odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Privremenog sporazuma o 

trgovini  i  srodnim  pitanjima  izmedju  Evropske  zajednice  i  Crne  Gore,  koji  je  stupio  na 

snagu  1.  januara  2008.  godine,  ugovorne  strane  su  se  obavezale  da  tranzitnom 

saobra

ü

aju Zajednice omogu

ü

e neograni

þ

en pristup preko Zajednice, od dana stupanja 

na  snagu  ovog  Sporazuma,  odnosno  da 

ü

e,  u  skladu  sa  svojim  internim  pravilima,  a 

smatraju

ü

i  to  prioritetom,  zajedni

þ

ki  raditi  na  traženju  aktivnosti  koje  pogoduju  razvoju 

transportnog  sistema  koji  odgovara  potrebama  ugovornih  strana  i  koji  je  uskladjen  sa 

dovršenjem unutrašnjeg tržišta Zajednice i primjenom zajedni

þ

ke saobra

ü

ajne politike, s 

jedne strane, kao i sa privrednom i saobra

ü

ajnom politikom Crne Gore, s druge strane. U 

skladu  sa  navedenom  obavezom,  u  svim  bilateralnim  aktivnostima  i  prilikom 

zaklju

þ

ivanja ugovora o prevozu putnika i tereta u drumskom saobra

ü

aju izme

ÿ

u Crne 

Gore  i  drugih  država,  promoviše  se  politika  liberalizacije  drumskog  saobra

ü

aja,

oslobadjanje  od  režima  dozvola  i  pojednostavljenje  procedura, 

þ

ime  se  uklanjaju 

administrativne prepreke za odvijanje prevoza u dumskom saobra

ü

aju. 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

| 

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

19

3.1.5    Insistirati  na  izradi  zakona,  predvidjenih  planova  i  programa,  vezanih  za 

održavanje  i  izgradnju  saobraüajne  infrastrukture,  kao  i  na  njihovoj  razložnoj 

implementaciji, te 

odgovornosti u sluþ

ajevima nerealizacije. 

Vezano  za  stvaranje  uslova  za  sklapanje  i  implementaciju  medjunarodnih  sporazuma, 

Ministarstvo  saobraüaja,  pomorstva  i  telekomunikacija  veü  je  preduzelo  niz  aktivnosti 

kako  bi  se  pojaþala  bilateralna  i  multilateralna  aktivnost  države  u  oblasti  saobraü

aja. 

Naime,  na  prijedlog  Ministarstva,  Vlada  Crne  Gore  je 

usvojila  nacrt  standardizovanog 

Sporazuma o prevozu putnika i tereta u medjunarodnom drumskom saobraüaju izmedju 

Crne  Gore  i  drugih  država,  þiji  tekst  je  u  potpunosti  saþinjen  u  skladu  sa  preporukom 

Evropske  konferencije  ministara  transporta  (CEMT),  a  koja  ima  za  cilj  uskladjivanje 

tekstova  bilateralnih  sporazuma  u  medjunarodnom  prevozu  u  drumskom  saobraüaju.

Navedenim  nacrtom  Sporazuma,  liberalizovani  su  povremeni  prevoz  putnika  i  prevoz 

tereta. Nacrt ovog Sporazuma dostavljen je velikom broju zainteresovanih zemalja, tako 

da  se  u  predstojeüem  periodu  može  oþekivati  zakljuþenje  niza  ovih  Sporazuma  na 

bilateralnoj  osnovi,  sa  državama  u  odnosu  na  koje  postoji  obostrani  interes  za 

regulisanje prevoza u medjunarodnom drumskom saobraüaju. Na ovaj naþ

in, planirano 

je  da  Crna  Gora,  u  skladu  sa  odredbama  Sporazuma  o  stabilizaciji  i  pridruživanju, 

omoguüi liberalizaciju i obostrani pristup tržištima obje ugovorne strane i olakša kretanje 

putnika  i  roba.    Takodje,  u  oblasti  drumskog  saobraüaja,  Crna  Gora  je  pristupila 

multilateralnom  Ugovoru  o  medjunarodnom  povremenom  prevozu  putnika  obiþ

nim  i 

putniþkim  autobusima-INTERBUS.  Pristupanjem  Interbusu  i  njegovom  ratifikacijom 

postiže se: 

- unaprjedjenje razvoja medjunarodnog prevoza u Evropi i olakšava njegova organizacija 

i obavljanje; 

- jednostavnija turistiþka i kulturna razmjena izmedju ugovornih strana; 

- liberalizacija prevoza; 

-  viši  stepen  tehniþkih  uslova  za  autobuse  u  medjunarodnom  povremenom  prevozu 

izmedju  ugovornih  strana  i  poboljšanje  bezbjednosti  prevoza  na  putevima  i  zaštita 

životne sredine;  

-  primjena  jedinstvenih  mjera  u  pogledu  rada  posada  autobusa  koji  saobraüaju  u 

medjunarodnom drumskom  prevozu;  

-  uskladjivanje  uslova  pristupanja  obavljanju  djelatnosti  prevoza  u  drumskom  prevozu 

putnika; 

-  primjena  naþela  nediskriminacije  kod  pružanja  usluga  medjunarodnog  prevoza  u 

odnosu na domaüe i strane prevoznike;  

- primjena standardnih obrazaca prevoznih dokumenata, kao što su kontrolni dokumenti 

za liberalizovane povremene vožnje, te dozvole  i obrasci zahtjeva za izdavanje dozvola 

za neliberalizovane vožnje, radi olakšavanja i pojednostavljenja postupaka kontrole;  

- uskladjivanje mjera i postupaka za sprovodjenje inspekcijskog nadzora. 

Vlada Crne Gore je, na prijedlog Ministarstva saobraüaja, pomorstva i telekomunikacija, 

utvrdila  Platformu  za  vodjenje  pregovora  u  oblasti  vazdušnog  saobraüaja  izmedju 

delegacije Crne Gore i delegacija drugih država, na ekspertskim sastancima koji ü

e se 

održati  u  predstojeüem  periodu,  kao  i  standardizovani  nacrt  Sporazuma  o  vazdušnom 

saobraüaju  izmedju  Crne  Gore  i  drugih  država  ugovornica,  za  þije  zakljuþ

enje  postoji 

obostrani  interes.  Na  ovaj  naþin  je  olakšana  procedura  zakljuþivanja  i  stvoreni  su 

preduslovi za uredjenje vazdušnog saobraüaja izmedju Crne Gore i drugih država. Do 

sada su parafirani sporazumi sa Švajcarskom Konfederacijom i Republikom Hrvatskom, 

0 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

20

Memorandum  sa  Rusijom,  a  o

þ

ekuje  se  parafiranje  sporazuma  sa  Albanijom, 

Bugarskom, Makedonijom, Rusijom i dr.  

Kada    je  rije

þ

  o  multilateralnim  sporazumima,    Crna  Gora  je  potpisala  sredinom  jula 

2006.  godine  u  Briselu  Multilateralni  Sporazum  o  zajedni

þ

kom  evropskom 

vazduholovnom  podru

þju-ECAA,  a  isti  je  ratifikovan  u  oktobru  2008.  u  Skupštini  Crne 

Gore. Crna Gora je time postala dio zajedni

þ

kog evropskog vazduhoplovnog podru

þ

ja,

koje  se  zasniva  na  slobodnom  pristupu  tržištu,  slobodi  osnivanja  privrednih  društava, 

jednakim  uslovima  konkurencije  i  poštovanju  identiþ

nih  pravila  u  oblasti  sigurnosti, 

bezbjednosti, upravljanja vazdušnim saobraüajem i uskladjenosti pitanja životne sredine. 

Stoga, obaveza je resornog Ministarstva da u skladu sa Protokolom VII i u okviru prvog i 

drugog tranzicionog perioda, uskladi nacionalno zakonodavstvo sa regulativom iz oblasti 

vazdušnog  saobraüaja  sadržanog  u  ECAA  sporazumu.  U  novi  Zakon  o  vazdušnom 

saobra

ü

aju  je,  u  skladu  sa  preuzetim  obavezama  iz  ECAA  Sporazuma,  inkorporirana 

ova  regulativa,  a  ista 

ü

e  biti  razradjivana  i  podzakonskim  aktima 

þije  se  donošenje 

prema  Nacionalnom  programu  integracija  planira  kao  kratkoro

þ

ni  prioritet  (u  narednih 

dvije godine). 

Nakon obnove državne nezavisnosti, Crne Gora je postala  þ

lanica mnogih relevantnih 

medjunarodnih  organizacija  iz  oblasti  saobra

ü

aja,  te 

ü

e,  shodno  tome,  u  narednom 

periodu nastaviti sa aktivnim u

þešü

em u radu tih organizacija. Naime, Crna Gora je 16. 

oktobra 2006. godine, postala 

þ

lanica 

Medjunarodne pomorske organizacije – IMO

,

deponovanjem  instrumenta  o  pristupanju  osnovnoj  Konvenciji  IMO  iz  1948.  godine. 

Prihvatanjem konvencija i protokola IMO-a, kao i prava i obaveza koje proizilaze iz njih, 

Crna Gora se obavezala da naro

þitu pažnju posveti jaþ

anju pravnog i administrativnog 

okvira,  s  ciljem  poboljšanja  sigurnosti  i  bezbjednosti,  zaštiti  mora  od  zagadjenja  i 

ekološkoj  zaštiti  u  lukama,  marinama  i  brodogradilištu.  Posebna  pažnja  ü

e  biti 

posve

ü

ena u

þ

estvovanju na medjunarodnim konferencijama o sigurnosti i bezbjednosti 

plovidbe i sklapanju sporazuma u oblasti pomorskog saobra

ü

aja, u cilju implementacije 

najviših standarda u teritorijalnom moru Crne Gore. Aktivnosti ü

e takodje, biti usmjerene 

ka  unaprjedjenju  sistema  sertifikovanja  i  obrazovanja  pomoraca  kroz  primjenu 

konvencija  o  standardima  obuke,  ovlašüenjima  i  držanju  brodske  straže.  Generalni 

sekretar IMO – a obavijestio je Ministarstvo saobraü

aja, pomorstva i telekomunikacija da 

je  Crna  Gora  od  3.  juna  2006.  godine  efektivno  na 

„Bijeloj  listi“

.  To  zna

þ

i  da  sva 

ovlašüenja  izdata  našim  pomorcima  od  strane  crnogorskih  luþ

kih  kapetanija 

zadovoljavaju  standarde 

Konvencije  IMO-a  o  standardima  za  obuku  izdavanju 

uvjerenja  i  vršenju  brodske  straže  pomoraca

  (STCW  Convention)  i  da 

ü

e  se 

priznavati od strane pomorskih vlasti svih zemalja 

þ

lanica IMO-a.  

Crna Gora je 22.novembra 2006. godine primljena u 

þ

lanstvo 

Konferencije evropskih 

ministara  transporta  (CEMT), 

sadašnji 

ITF

-

International  transport  forum. 

ITF  je 

globalna  asocijacija  na  najvišem  nivou,  koja  se  bavi  transportom,  logistikom  i 

mobilnošü

u.  Nedavno  transformisan  iz  CEMT-a,  ITF  je  medjuvladina  organizacija  u 

okviru OECD porodice. Okuplja države þlanice OECD-a, ali i mnoge države centralne i 

isto

þne Evrope. Involviranost više od 50 ministara transporta osigurava direktnu vezu i 

snažan  znaþ

aj  u  stvaranju  politike,  kako  na  nacionalnom,  tako  i  na  medjunarodnom 

nivou.  Cilj  Foruma  je  da  podstakne  dublje  razumijevanje  klju

þ

ne  uloge  transporta  u 

ekonomiji  i  društvu.  Obaveze  ministara  transporta  u  okviru  ITF-a  podrazumijevaju,  ne 

samo formulaciju politike u ovoj oblasti, nego i implementaciju te politike. Iz tog razloga, 

ITF je fokusiran na prakti

þ

ne korake koje treba preduzeti. Posljednjih godina, progres je 

postignut na polju smanjenja negativnih uticaja transportnih aktivnosti na zaštitu životne 

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

22

Core  Network

.  Kroz  razvoj  Osnovne  regionalne  transportne  mreže  (

Core  Network)

omogu

ü

i

ü

e  se  kvalitetnije  povezivanje  saobra

ü

ajnog  sistema  Crne  Gore  na  TEN-T 

koridore. 

Na  III  Godišnjem  sastanku  Ministara,  koji  je  održan  u  Tirani,  3.  i  4.  decembra  2007. 

godine,  potpisan  je 

Anex  Memoranduma  o  razumijevanju  za  oblast  željezni

þ

kog 

transporta u jugoisto

þ

noj Evropi.

 Anex Memoranduma pripremile su Evropska Komisija i 

Svjetska banka, a njegovim potpisivanjem sve zemlje potpisnice su se obavezale da 

ü

e

ubrzati reforme u ovom sektoru, da 

ü

e reformisati pravni i institucionalni okvir neophodan 

da bi se ove reforme sprovele, kao i da 

ü

e liberalizovati tržište željezni

þ

kih usluga.  

Posebni  napori  Crne  Gore  bi

ü

e  usmjereni  na  aktivnosti  i  procedure  za  modifikaciju 

osnovne regionalne transportne mreže u jugoisto

þ

noj Evropi

(Core Network), 

kako bi se 

autoput Bar-Boljare i Jadransko-jonski autoput uklju

þ

ili u osnovnu regionalnu transportnu 

mrežu, s obzirom na kapitalni zna

þ

aj ovih projekata  za Crnu Goru. 

Crna Gora zastupa jasne stavove po pitanju vodjenja razvojne politike u saobra

ü

aju, kao 

i  inkorporiranosti  saobra

ü

ajne  mreže,  pa  je  stoga  od  velikog  interesa  dalje  u

þ

eš

ü

e  u 

okviru Memoranduma o razumijevanju za razvoj osnovne regionalne transportne mreže 

u  jugoisto

þ

noj  Evropi,  posebno  u  svijetlu 

Sporazuma  o  stabilizaciji  i  pridruživanju  EU. 

Budu

ü

i  da  u

þ

lanjenje  u  EU  predstavlja  prioritet  Vlade  Crne  Gore,  uz  preporuke 

Evropskog  partnerstva  vezane  za  saobra

ü

aj,  implementacija  Memoranduma  o 

razumijevanju,  predstavlja  jedan  od  prioriteta  Ministarstva  saobra

ü

aja,  pomorstva  i 

telekomunikacija,  posebno  sa  aspekta  kvalitetnijeg  povezivanja  saobra

ü

ajnog  sistema 

Crne Gore na TEN-T koridore.

U oblasti pomorskog saobra

ü

aja, Ministarstvo saobra

ü

aja, pomorstva i telekomunikacija 

ü

e intenzivirati aktivnos

ti na ratifikaciji konvencija IMO-a, UN-a, kao i standarda Pariškog 

memoranduma  o  razumijevanju  i  Evropske  agencije  za  pomorsku  sigurnost  (EMSA), 

odnosno konvencija i sporazuma iz regonalnih mediteranskih i jadranskih inicijativa, sa 

akcentom  na  oblasti  sigurnosti  i  bezbjednosti  plovidbe  i  sprje

þ

avanja  zagadjenja  s 

plovila.  Ove  aktivnosti 

ü

e,  pored  ostalog,  podrazumijevati  i  ja

þ

anje  administrativnih 

kapaciteta pomorskih vlasti.  

Što se ti

þ

e institucionalnih, odnosno administrativnih kapaciteta, kao kratkoro

þ

ni prioritet 

odredjeno je intenziviranje aktivnosti usmjerenih na ja

þ

anje navedenih kapaciteta kada 

je u pitanju saobra

ü

aj, i to kako na državnom nivou (Ministarstvo saobra

ü

aja, pomorstva 

i telekomunikacija, Direkcija za saobra

ü

aj, Uprave, Agencije), tako i na opštinskom nivou 

(nadležni  sekretarijati  i  sl.),  koji 

ü

e  doprinijeti  ve

ü

em  stepenu  operativnosti,  efikasnijoj 

implementaciji propisa iz oblasti saobra

ü

aja, kao i uspješnijoj harmonizaciji nacionalnog 

zakonodavstva sa propisima Evropske Unije. Sa aspekta institucionalnih kapaciteta, ovaj 

prioritet  predstavlja  formiranje  Agencije  za  civilno  vazduhoplovstvo,  shodno  novom 

Zakonu o vazdušnom saobra

ü

aju, kao i konstituisanje Lu

þ

ke uprave na osnovu novog 

Zakona o lukama. Lu

þ

koj upravi 

ü

e biti u nadležnost povjereni, pored ostalog, sljede

ü

i

poslovi: briga o upravljanju, izgradnji, održavanju, zaštiti i unaprjedjenju luka; nadzor nad 

koriš

ü

enjem luke, pružanjem lu

þ

kih usluga i obavljanjem ostalih djelatnosti u luci, kao i 

pripremu  koncesionog  akta,  u

þ

estvovanje  u  postupku  za  dodjelu  koncesije  i 

zaklju

þ

ivanje  ugovora  o  koncesiji.  U  kontekstu  administrativnih  kapaciteta,  ove  mjere 

podrazumijevaju  zapošljavanje  dodatnog  broja  inspektora  za  konkretne  oblasti 

saobra

ü

aja, kao i savjetnika u svim sektorima. Osim navedenog, Zakon o bezbjednosti u 

željezni

þ

kom  saobra

ü

aju  u  sistem  Crne  Gore  uvodi  još  tri  organa,  i  to:  Isljedni  organ 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

| 

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

23

zadužen za istragu željezni

þ

kih nesre

ü

a i incidenata, Organ nadležan za bezbjednost i 

Notifikovani organ. Njihovo fakti

þ

ko uspostavljanje planirano je do kraja 2009. godine.  

Cilj 3.2: Privatizovana javna preduze

üa koja pružaju saobraüajne usluge 

Ovaj cilj podrazumijeva dominantno privatni kapital u najve

ü

im saobra

ü

ajnim privrednim 

društvima  u  Crnoj  Gori,  uklju

þ

uju

ü

i  i  željeznicu,  luke,  aerodrome,  avio-prevoznike. 

Neophodno  je  naglasiti  da  privatizaciji  mora  prethoditi  jasno  i  razgovjetno  razdvajanje 

postoje

ü

e  infrastrukture,  koja  mora  biti  u  državnom  vlasništvu,  od  komercijalnih 

saobra

ü

ajnih aktivnosti. Saobra

ü

ajna infrastruktura 

ü

e se nakon toga,  kroz koncesione 

aranžmane  ili  razne  oblike  partnerstva,  davati  privatizovanim  privrednim  društvima  na 

koriš

ü

enje, a javni interes zaštititi kroz koncesione ili partnerske ugovore. Ovo treba da 

rezultira  efikasnijim  i  efektnijim  radom  saobra

ü

ajnih  privrednih  društava,  kao  i  ve

ü

im 

prisustvom tržišnog ponašanja. 

Aktivnosti 

3.2.1 (a) Restrukturirati Željeznicu Crne Gore. 

3.2.1 (b) Otvoriti tržište željezni

þ

kog saobra

ü

aja i za druge operatere, putem izdavanja 

licenci. 

3.2.2 (a) Restrukturirati Luku Bar.  

3.2.3 (b) Tražiti partnere za osnivanje privremene državne brodarske kompanije, 

þ

ije

ü

e

se akcije prodati privatnim operaterima, u skladu sa prethodno utvrdjenim planom. 

3.2.2 (a) Osnovati instituciju koja 

ü

e biti zadužena za upravljanje lu

þ

kom infrastrukturom, 

državnim kontrolnim funkcijama i davanjem koncesija za sve lu

þ

ke usluge.  

3.2.2  (b)  Napraviti  detaljan  koncesioni  aranžman,  koji  se  odnosi  na  lu

þ

ke  terminale,  u 

cilju unaprjedjenja integrisanog transportnog lanca.  

3.2.2 (c) Istu proceduru primijeniti i na druge subjekte koji koriste lu

þ

ku infrastrukturu.  

3.2.2 (d) Razvijati nauti

þ

ki turizam, kroz izgradnju mreže marina na principima održivog 

razvoja i integralnog upravljanja priobalnim podru

þ

jem. 

3.2.3  Pripremiti  akcioni  plan  revitalizacije  privatnog  sektora,  koji  se  bavi  aktivnostima 

vezanim za pomorski saobra

ü

aj.

3.2.4  (a)  Upoznati  i  obavezati  organe  koji  su  zaduženi  za  sprovodjenje  pravne 

regulative,  sa  EU  standardima  vezanim  za  bezbjednost,  sigurnost  i  zaštitu  životne 

sredine.

3.2.4  (b) Kontrolu leta povezati u prethodno ekonomski optimalno izabran funkcionalni 

blok. 

3.2.5  (a)  Implementirati  Strategiju  restrukturiranja  “Montenegro  Airlines”-a  prema 

utvrdjenim rokovima i dinamici.  

3.2.5 (b) Podržati sklapanje i realizaciju strateških sporazuma i partnerstava sa drugim 

operaterima u civilnom vazduhoplovstvu. 

3.2.6 (a) Restrukturirati JP “Aerodromi Crne Gore”. 

 3.2.6(b)  Inicirati  proces  odvajanja  upravlja

þ

kih  (realni  troškovi,  nediskriminacija, 

transparentnost) i operativnih tijela na aerodromu. 

3.2.6 (c) Odvojiti infrastrukturu na aerodromima od komercijalnih operacija.  

3.2.6  (d)  Dati  na  koncesiju  upravljanje  aerodromima  i  svim  aerodromskim  uslugama 

(primarno »usluge na zemlji«). 

3.2.7  Stvarati  uslove  za  u

þ

eš

ü

e  privatnog  sektora  u  izgradnji  novih  infrastrukturnih 

projekata.  Obavještavati  na  ovim  prostorima  prisutne  koncesionare  o  mogu

ü

nostima 

investiranja u infrastrukturu Crne Gore. 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

| 

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

25

kapaciteta, klju

þ

ni element koji obezbjedjuje konkurentnost luke je njena povezanost sa 

željezni

þ

kom  linijom.  Strateške  aktivnosti  i  prioritetni  projekti  su  upravo  usmjereni  ka 

rekonstrukciji i modernizaciji pruge od Bara do granice sa Srbijom. Ta pruga Luci daje 

komparativnu  prednost  najkra

ü

e  i  najefikasnije  veze  za  organizaciju  masovnog 

transporta izmedju prekomorskih destinacija 

i tržišta Srbije, Madjarske, Rumunije i dr. 

Opšti cilj koji se restrukturiranjem želi ostvariti je da 

se, kroz organizacionu, upravlja

þ

ku i 

funkcionalnu  optimizaciju,  omogu

ü

i  konkurentnija  pozicija  na  transportnom  tržištu  i 

uklone  ograni

þ

enja  za  u

þ

eš

ü

e  privatnog  sektora  u  operativnim  djelatnostima  pružanja 

lu

þ

kih usluga i investiranju u razvojne projekte. 

Dugoro

þ

no održiv razvoj Luke, na veoma konkurentnom transportnom tržištu, u velikoj 

mjeri  zavisi od  brzine  i stepena  uvezivanja saobra

ü

ajnog sistema  Crne  Gore  u  Trans-

evropsku transportnu mrežu (TEN-T).  

Na sljede

ü

oj slici je prikazana Trans-evropska transportna mreža. 

Shodno Protokolu IV o kopnenom saobra

ü

aju iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 

sa Evropskom Unijom, povezivanje sa TEN-T 

ü

e se odvijati preko Osnovne transportne 

mreže u Jugoisto

þ

noj Evropi. Rutom 4 iz te mreže, Luka 

ü

e se povezati sa koridorima X i 

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

26

VII, a rute 2 i 2b 

üe obezbijediti ukrštanje sa rutom 4 i popreþno povezivanje koridora Vc 

i VIII preko teritorije Crne Gore.  

Shodno  postavljenim  ciljevima  i  saobraüajnoj  politici,  oþekuju  se  naredni  rezultati 

sprovodjenja programa restrukturiranja: 

1.  razdvajanje  vlasništva  i  upravljanja  nad  infrastrukturom  i  prostorom,  od 

operativnih  djelatnosti  pružanja  luþkih  usluga  i  vlasništva  nad 

suprastrukturom; 

2.  unaprjedjenje  u  primjeni  propisa  i  medjunarodnih  standarda  iz  oblasti 

sigurnosne, bezbjedonosne i ekološke zaštite; 

3.  poveüanje kvaliteta luþkih usluga; 

4.  poveüanje  ukupnog  prometa,  posebno  u  dijelu  pretovara  kontejnera, 

generalnih tereta i ro-ro saobraüaja; 

5.  razvoj  tranzitnog  saobraüaja  i  distributivnih  centara,  iskorišüavanjem 

prednosti  koje  pružaju  povoljan geografski  položaj  i  režim rada  u  slobodnoj 

zoni: 

6.  uspostavljanje redovnih linija sa kontejnerskim i ro-ro brodovima, na principu 

tzv. kratke pomorske plovidbe, sa lukama u Mediteranu; 

7.  podrška  transportno-logistiþkom  jedinstvu  sa  željezniþkim  sistemima  u 

zaledju; 

8.  smanjivanje broja zaposlenih i socijalno zbrinjavanje tehnoloških viškova, po 

posebnim programima i 

9.  potpuna privatizacija operativnih djelatnosti i vlasništva nad suprastrukturom i 

znaþajno poveüanje ulaganja privatnog sektora. 

Vezano  za  razvoj  nautiþkog  turizma  kroz  izgradnju  mreže  marina,  osnovnu  mrežu 

marina u Crnoj Gori,  trebalo bi da þine dvije velike servisne marine kapaciteta 400-500 

vezova (marine Bar i Tivat), tri standardne marine kapaciteta 100-300 vezova (Njivice, 

Bigovo i Ulcinj) i dvije specijalne (“VIP” i “eko”) marine (Kotor i Buljarica) s nešto manjim 

brojem vezova. Uz njih se podrazumijeva obezbjedjenje odredjenog broja komercijalnih 

vezova  u  postojeüim  lukama,  naroþito  na  lokacijama  koje  bi  mogle  da  privuku  veü

e

interesovanje nautiþara, kao što su Budva, Kumbor, Herceg Novi, Risan ili Prþanj.

Kada  se  govori  o  revitalizaciji  pomorske  privrede  u  Crnoj  Gori,  nezaobilazan  je,  kako 

kratak  osvrt,  tako  i  prikaz  planiranih  aktivnosti  vezanih  za  AD  “Crnogorska  plovidba”. 

Naime,  poþetkom  2004.  godine  Vlada  je  formirala  ovo  društvo,  u  cilju  intenziviranja 

aktivnosti  na  znaþajnijem  razvoju  crnogorske  trgovaþke  mornarice,  koja  je  nakon 

medjunarodnih  sankcija  upala  u  nerješive  probleme  i  ostala  skoro  bez  svih  svojih 

brodova.  Medjutim,  bez  državnih  garancija  ili  obezbjedjenja  sredstava  za  uþešü

e  u 

kreditnom  aranžmanu,  sve  do  sada  revitalizaciju  crnogorskog  brodarstva  nije  bilo 

moguüe  zapoþeti.  Sa  namjerom  preduzimanja  konkretnih  koraka  u  cilju  realizacije 

investicionog  projekta  revitalizacije  pomorske  privrede,  Ministarstvo  saobraü

aja,

pomorstva  i  telekomunikacija  je,  u  saradnji  sa  Ministarstvom  finansija,  pripremilo,  a 

Vlada usvojila Elaborat o ekonomskoj opravdanosti ulaganja u nabavku brodova za AD 

“Crnogorska  plovidba”.  Rezultati  ekonomsko-finansijske  analize  pokazuju  da  je 

investicioni  program  realno  izvodljiv  i  finansijski  održiv.  Realizacijom  predmetnog 

investicionog  projekta,  ostvariüe  se  direktan  uticaj  na  poboljšanje  spoljno-trgovinskog 

bilansa. Projekat se posmatra kao iniciranje znaþajnijeg razvoja brodarstva u Crnoj Gori, 

sa ciljem da se kroz jednu profitabilnu djelatnost koja ima veliku tradiciju u Crnoj Gori, 

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

28

Aktivnosti 

3.3.1  Kroz izbor najpovoljnijih pružaoca usluga na tržištu i sklapanje ugovora sa njima, 

obezbijediti  izvršenje  svih  funkcija  u  pogledu  prikupljanja  podataka,  izrade  studija 

izvodljivosti, izrade projekta, izvodjenja radova i nadzora nad istim.  

3.3.2  U sluþaju nedostataka, odnosno nekvalitetnog održavanja, revidirati djelimiþ

no ili u 

cjelosti, ugovore o održavanju putne mreže. 

Cilj 3.4:

Odgovorno koriš

ü

enje saobra

ü

ajne infrastrukture 

Kvalitetno i odgovorno korišüenje saobraüajne infrastrukture podrazumijeva: 

-  disciplinovano  korišüenje  infrastrukture  u  smislu  poštovanja  projektovanih  standarda, 

što se posebno odnosi na osovinska optereüenja voznih sredstava, tehniþku ispravnost 

voznih  sredstava  i  u  vezi  sa  njom  ošteüenja  infrastrukture,  presijecanju  saobraüajnica 

vodovima, brigu o putnom pojasu oko saobraüajnica i pristupnim putevima, poštovanje 

raznih ograniþenja itd. 

-  planiranju  ruta  znaþajnijih  transportnih  tokova,  posebno  za  teretni  saobraü

aj  i 

stimulaciju  onih  transportnih  pravaca  i  lanaca  koji  imaju  manje  štetne  posljedice  za 

infrastrukturu, 

-  planirano  rastereüenje  saobraüajnica,  posebno  kod  pojave  velikih  frekvencija 

saobraüaja u sezoni i u uslovima zimskog održavanja. 

Kada je u pitanju rastereüenje puteva, neophodno je istaüi da nije cilj onemoguüavanje 

jednog uþesnika u transportu i favorizovanje drugog (npr. onemoguüavanje drumskog i 

favorizacija  željeznice)  veü  se  radi  o  pronalaženju,  isticanju,  povezivanju  i  korišüenju 

najboljih performansi pojedinih naþina transporta, u cilju poveüanja ukupne transportne 

efikasnosti, razvojem kompleksne transportne ponude vrlo visokog kvaliteta (što nijedan 

od  uþesnika  ne  može  samostalno  da  ponudi)  uz  najveüe  standarde  sigurnosti  i 

bezbjednosti i što je moguüe manji negativan uticaj na životnu sredinu. 

Aktivnosti 

3.4.1  Definisati  i  implementirati  zakonski  okvir,  koji  üe  uticati  na  demotivisanje 

prevoznika  da  »preoptereüuju«  vozila  (naplata  kazni  na  licu  mjesta  ili  zabrana  daljeg 

kretanja). 

3.4.2 Definisati i opremiti stalna mjesta za kontrolu osovinskog optereüenja na graniþnim

prelazima i ispred znaþajnijih saobraüajnica i uspostaviti mobilne punktove. 

3.4.3  Pooštriti  kontrolu  uþesnika  u  saobraüaju  u  vezi  sa  obezbjedjenjem  tereta  u 

transportu, þije ispadanje ošteüuje infrastrukturu i zagadjuje okolinu. 

3.4.4

.

Planiranje sezonskih režima saobraü

aja.  

Evidentan je problem cikliþnosti kada se radi o zahtjevima za saobraüajnim uslugama u 

Crnoj  Gori.  Naime,  broj  turista  se  godišnje  u  Crnoj  Gori  poveüava  po  stopi  od  preko 

20%.  Ilustracije  radi,  u  jednom  kritiþnom  ljetnjem  danu  23  puta  je  veüa  frekvencija 

drumskog  saobraüaja,  nego  u  nekom  drugom  danu  u  godini  kada  je  frekvencija 

saobraüaja  najmanja.  Stoga,  biüe  neophodno  pristupiti  planiranju  sezonskih  režima 

saobraüaja,  kao  i  uvodjenju  mjera  kojima  üe  se  destimulisati  masovno  korišüenje 

drumova  putniþkim  vozilima  tokom  turistiþke  sezone,  odnosno  kojima  üe  se 

popularizovati vazdušni i željezniþki saobraüaj, kao i veüe korišüenje javnog prevoza . 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

| 

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

29

Strateški cilj 4: Ekonomski razvoj 

Transportni  sistem  u  Crnoj  Gori  razvija

ü

e  se  tako  da  doprinosi  ekonomskom 

razvoju. 

Cilj 4.1: Funkcionalna i moderna saobraüajna privreda sposobna da se suoþi sa 

konkurencijom u regionu 

Karakteristike ovakve saobra

ü

ajne privrede bi bile: 

-  efikasna,  tehni

þ

ki  modernizovana,  savremeno  upravljana  privredna  društva  u  oblasti 

saobra

ü

aja,

-  kvalitetna  saobra

ü

ajna  usluga,  uslovljena  je  sa  jedne  strane  zakonskim  okvirom 

(osiguranje, tehni

þ

ki standardi, poštovanje procedura, fer regulativa) i tržišnim uslovima 

(konkurencija), sa druge strane. 

-dobro  poznavanje  tržišta,  dobra  veza  privrednih  društava  sa  finansijskim 

organizacijama, veza sa partnerima iz šireg okruženja, 

- prisustvo na prostorima Jugoisto

þ

ne Evrope i šire. 

Aktivnosti 

4.1.1  (a)  Podsticati  unaprjedjenje  (informaciono-tehnološki  alati,  baze  podataka, 

istraživanja, konsultantske usluge) transportnih usluga. 

4.1.1  (b)  Pove

ü

ati  koriš

ü

enje  logisti

þ

kih  usluga,  u  cilju  promocije  multimodalnog 

transporta i olakšanih integracija na EU tržištu. 

4.1.2  Upoznati  državni  i  privat

ni  sektor  u  oblasti  saobra

ü

aja,  sa  pojmom  formiranja 

transportno – logisti

þ

kog klastera i sa aktivnostima podrške intermodalnosti. 

4.1.3 Osnovati zajedni

þ

ko tijelo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i javne uprave, u 

cilju kontrole transporta opasnog tereta. 

4.1.4  Analizirati  mogu

ü

nosti  efikasnije  provjere  usaglašenosti  sa  novim  regulativama 

(dozvole, ugovori, sigurnosni i bezbjednosni standardi). 

4.1.5  (a)  Suzbijati  negativne  pojave  u  saobra

ü

aju,  nelojalnu  konkurenciju,  sivu 

ekonomiju.  

4.1.5  (b)  Obezbjedjivati  povoljniji  pristup  saobra

ü

ajnih  privrednih  društava  bankama, 

leasing organizacijama i finansijskim institucijama. 

4.1.5  (c)  Tražiti  zna

þ

ajnije  u

þ

eš

ü

e  i  neposredniju  vezu  izmedju  udruženja  korisnika  i 

davaoca  usluga  u  saobra

ü

aju  (privredna  komora,  asocijacije  prevoznika,  udruženja 

korisnika usluga, transportera, uvoznika itd). 

4.1.6 Nakon procesa restrukturiranja, putem obuke od strane specijalizovanih institucija, 

oja

þ

ati organizacione i administrativne kapacitete privrednih društava, naro

þ

ito u oblasti 

logistike i primjene multimodalnosti. 

4.1.7  Obezbijediti  normama,  procedurama  i  nadzorom  kvalitet  usluge  (obavezno 

osiguranje, poštovanje redova vožnje, zahtijevani komfor). 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

| 

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

31

b)  Finansijska  održivost  (period

  povra

ü

aja

  uloženih  sredstava,  unutrašnja  stopa  rentabilnosti, 

neto sadašnja vrijednost), 
c) Cost-benefit analiza, 
d) Stepen obezbijedjenosti sredstava, 
e) Mogućnost učešća privatnog kapitala u investiciji. 
 
4. Kriterijum uticaja na životnu sredinu i sociološki uticaj 
Kriterijum  zahtijeva  eliminisanje  svih  negativnih  uticaja  na  životnu  sredinu,  kao  i  poboljšanje 
socijalne integrisanosti i napretka. Pojavljuje se u raznim oblicima kao: 
a) Procjena uticaja na životnu sredinu, 
b) Promocija održive mobilnosti, 
c) Sociološki uticaj, 
d)  Intermodalnost  u  korist  jeftinijih  oblika  transporta  i  onih  koji  manje  zagadjuju  i  uništavaju 
okolinu. 
 
5. Tehnički kriterijumi 
Tehnički  kriterijumi  se  bave  standardom  projekta  u  tehničkom  smislu,  kao  i  primijenjenom 
tehnologijom i kvalitetom saobraćajne usluge koji se projektom nudi. Pojavljuje se u obliku: 
a) Tehničke izvodljivosti, 
b) Nivoa utvrdjenih tehničkih standarda. 
 
 
 
6. Specifični kriterijumi 
U pojedinim slučajevima postavljaju se kriterijumi koji zbog odredjenih okolnosti imaju poseban 
značaj,  kakav  je  npr.  slučaj  kod  infrastrukturnih  projekata  koji  su  vezani  za  pojedine  projekte 
koje  je  neophodno  hitno  realizovati,  preduslovi  velikih  investicija,  ili  npr.  pitanja  sigurnosti  i 
bezbjednosti i sl. Pojavljuju se u najrazličitijim oblicima kao npr.: 
a) Obavezne investicije koje se tiču unaprjedjenja standarda sigurnosti i bezbjednosti, 
b) Investicije sa ciljem uštede na troškovima održavanja, 
c) Eliminisanje kritičnih tačaka sa ciljem smanjenja broja saobraćajnih nesreća, 
d) Smanjenje vremena putovanja ili troškova transporta, itd. 
U procesima odlučivanja svaki od kriterijuma dobija kvantifikaciju i učestvuje u konačnoj ocjeni 
projekta, koja zatim služi za utvrdjivanje prioriteta.  

U cilju pripreme projekata za selekciju, tim za izradu strategije ident

ifikovao je strateške 

projekte,  odnosno  projekte  koji  imaju  najširi  društveno-ekonomski  uticaj.  Ti  projekti  do 

sada su kao strateški bili prepoznati u uradjenim studijama, analizama i programima. Na 

taj  na

þin,  poštujuü

i  navedene  kriterijume  selekcije, u  skladu  sa prioritetnim projektima, 

identifikovane su aktivnosti koje je neophodno pre

duzeti u cilju realizacije istih. 

Aktivnosti 

4.2.1 Nastaviti aktivnosti na izgradnji dionice autoputa Beograd-Bar: Boljare-Andrijevica-

Mateševo  -  Bratonožiüi  -  zapadna  obilaznica  Podgorice  -  Tanki  rt  -  Bar,  kao  i  dionice 

Jadransko-jonskog  autoputa:  granica  sa  BiH  (podruþje  Trebinja)-ýevo-Podgorica-

(sjeverna obilaznica)-Božaj (granica sa Albanijom), 

4.2.2 Rekonstruisati željezniþku prugu Bar-granica sa Srbijom (Vrbnica)-Beograd, 

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

32

4.2.3  Završiti  remont  i  elektrifikaciju  željezniþke  pruge  Podgorica-Nikšiü  predvidjenom 

dinamikom, 

4.2.4 Rehabilitovati i modernizovati prugu Podgorica-Skadar, 

4.2.5  Izgraditi  terminale  za  kombinovani  transport  na  željezniþkim  stanicama  Bar, 

Podgorica i Bijelo Polje, 

4.2.6  Nastaviti  aktivnosti  usmjerene  na  izgradnju  i  rekonstrukciju  infrastrukturnih 

objekata u Luci Bar, 

4.2.7 Finalizirati radove na marinskoj infrastrukturi u Marini Bar , 

4.2.8 Revitalizovati Luku Virpazar u cilju valorizacije ekonomskih potencijala Skadarskog 

jezera, 

4.2.9 Revitalizovati pomorsku privredu, 

4.2.10 Rekonstruisati put primorje-Podgorica-granica sa Srbijom, 

4.2.11  Rekonstruisati  i  rehabilitovati  put  Nikšiü-granica  sa  Bosnom  i  Hercegovinom 

(Šüepan  Polje),  koji  je  Regionalnom  balkanskom  infrastrukturnom  studijom-REBIS, 

prepoznat kao dio osnovne balkanske mreže, 

4.2.12 Izgraditi magistralni put Cetinje-Nikšiü,

4.2.13 Zapoþeti izgradnju brze ceste duž primorja i to po dionicama kojima se rješavaju 

problemi saobraüaja na primorju, 

4.2.14  Rekonstruisati put Podgorica-Nikšiü-granica sa BiH-Trebinje, 

4.2.15  Poboljšati  saobraüajnu  povezanost  Šavnika  i  Žabljaka  sa  glavnim 

saobraüajnicama, 

4.2.16 Izgraditi dionicu magistralnog puta Pljevlja-Slijepaþ most, 

4.2.17  Izgraditi  novi  magistralni  put  Foþa  (granica  BiH)-Pljevlja-Bijelo  Polje-Berane-

Rožaje-Baü (granica Srbije), koji üe koristiti djelove postojeüih magistralnih pravaca, 

4.2.18  Izgraditi  novi  magistralni  put  Priboj  (granica  Srbije)-Pljevlja-Žabljak-Nikšiü-Boka 

Kotorska, koji üe koristiti djelove postojeüih magistralnih pravaca, 

4.2.19 Izgraditi novi regionalni put Berane-Kolašin, 

4.2.20 Izgraditi novi regionalni put Berane-Mojkovac, 

4.2.21 Izgraditi novi regionalni put Danilovgrad-Gostilje-Semolj-Njegovudja, 

4.2.22 Izgraditi novi regionalni put Maoþiüi-Velimlje-Petroviüi, 

4.2.23 Rehabilitovati put Mojkovac-Žabljak, preko Ĉurÿeviüa Tare i dograditi put Boan-

Bukovica, 

4.2.24  Uraditi  projekte  saobraüajne  infrastrukture  za  nacionalne  parkove,  kao  i  za  

nedovoljno razvijena podruþja Crne Gore, 

4.2.25 Opremiti i modernizovati aerodrome Podgorica i Tivat, 

4.2.26 Revitalizovati i aktivirati aerodrom Berane.  

Kada  je  u  pitanju  aspekt  uklapanja  projekta  izgradnje  autoputa  od  Bara  do  Boljara  u 

Core  Network,  pod  okriljem  MoU  za  razvoj  Osnovne  regionalne  transportne  mreže  u 

jugoistoþnoj Evropi, ovaj autoput üe biti alternativa za postojeüu rutu IV kroz Crnu Goru. 

Naime, razmatrajuüi kriterijume za modifikaciju Osnovne regionalne transportne mreže u 

jugoistoþnoj Evropi sa þlanovima Steering Committee, kako se budu izgradjivale dionice 

na  ovom  autoputu,  one  üe  biti  podvedene  pod  kategoriju  2  (Tipovi  modifikacije  Core 

Network), osim dionice koja se nalazi na graniþnom prelazu izmedju Crne Gore i Srbije.

Izgradnja Jadansko-Jonskog koridora mora se raditi koordinirano sa zemljama na  tom 

pravcu, prvenstveno Hrvatskom, BiH i Albanijom. Pozitivni signali stižu iz Hrvatske da su 

nastavak autoputa od Dubrovnika ka jugu, spremni da grade kroz zajedniþki nastup sa 

Crnom  Gorom  prema  potencijalnim  koncesionarima.  Osnovni  razlozi  za  investiciju  su 

integracija Crne Gore u Trans-Evropsku Transportnu Mrežu i povezivanje sa koridorima Vc i VIII, 
valorizacija  ekonomskih  potencijala  područja  kroz  koji  prolazi  autoput,  uravnotežavanje 
transportnih opterećenja na postojećoj saobraćajnoj mreži Crne Gore. 

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

34

kapaciteta i otvaranje grani

þ

nog prelaza za medjunarodni jezerski putni

þ

ki saobra

ü

aj u 

Virpazaru.

Revitalizacija  pomorske  privrede  planira  se  formiranjem  brodarskih  kompanija, 

otvaranjem brodskih linija u cilju povezivanja Luke Bar sa ostalim lukama u Mediteranu, 

kupovinom  brodova  ili  obezbjedjenjem  kredita  za  kupovinu  brodova  brodarskim 

kompanijama.  Osnovni  razlozi  za  investiciju  su  zapošljavanje  pomorskog  kadra  i 

poboljšanje spoljno trgovinskog bilansa. Akcenat 

ü

e biti stavljen na brodove za prevoz 

kontejnera. 

Putni pravac primorje-Podgorica-granica sa Srbijom, 

prepoznat je kao prioritet na osnovnoj 

REBIS mreži i s obzirom da se radi o rekonstrukciji i modernizaciji ohrabrivan je od finansijskih 
organizacija.  EIB  i  EBRD  su  spremne  da  ga  finansiraju  po  dinamici  koju  Crna  Gora  predloži. 
Osnovni  razlozi  za  realizaciju  projekta  su  sigurnost,  bezbjednost  i  ekonomičnost  korišćenja 
postojeće  putne  mreže,  kao  i  očuvanje  vrijednosti  putne  mreže.  U  okviru  ovog  projekta, 
poseban akcenat će biti stavljen na rekonstrukciju kritičnih tačaka, posebno kosina koje stalno 
prouzrokuju odrone. Takodje, planirana je i izgradnja trećih traka za sporu vožnju, kao i sanacija 
tunela i mostova. 
 
Rekonstrukcija  i  rehabilitacija  puta  Nikšić-granica  sa  BiH  (Šćepan  Polje),  obuhvatiće  izgradnju 
obilaznice  Nikšić,  sanaciju  mostova,  tunela  i  kosina,  izgradnju  trećih  traka.  Osnovni  razlozi  za 
investiciju su povećanje sigurnosti i bezbjednosti na postojećem putnom pravcu, obezbjedjenje 
kvalitetne veze sa centralnom Bosnom i spajanje na Koridor Vc. 
 
Izgradnjom  novog  magistralnog  puta  Cetinje-Nikšić,  dužine  52  km,  izvršilo  bi  se  povezivanje 
južnog  i  centralnog  dijela  Crne  Gore  sa  Nikšićem,  a  takodje  bi  se  valorizovali  ekonomski 
potencijali područja duž trase. Projekat je započet 1995. godine u okviru aktivnosti Direkcije za 
javne radove, ali je njegova realizacija zaustavljena zbog nedostatka finansijskih sredstava. 
 
Rekonstrukcija  puta  Podgorica-Nikšić-granica  sa  BiH-Trebinje  ima  za  cilj  stvaranje  optimalnog 
putnog pravca za kretanje roba i putnika za pravac sjever-jug i povezivanje na budući Jadransko-
jonski autoput, kao i rasterećenje Jadranske magistrale od robnog transporta

. Nema sumnje 

da  ukoliko  dodje  do  izgradnje  Jadransko-jonskog  autoputa  njegova  trasa  ide  pravcem 

koji  se  u  velikoj  mjeri  poklapa  sa  pravcem  Trebinje  –  Podgorica  –  Tirana.  U 

nepoznavanju  trase  i  dinamike  izgradnje  ovog  autoputa,  a  posebno  zbog  spremnosti 

Hrvatske  da  nastavi  sa  izgradnjom  autoputeva  ka  Dubrovniku,  nesumnjivo  je  da  je 

rekonstrukcija  ovog  putnog  pravca  šansa  Crne  Gore  za  priklju

þ

enje  na  koridore 

centralnog i sjevernog Balkana, dok ne dodje do izgradnje Jadransko-jonskog autoputa. 

Poboljšanje  saobra

ü

ajne  povezanosti  Šavnika  i  Žabljaka  sa  glavnim  saobra

ü

ajnicama 

podrazumijeva  rekonstrukciju,  dogradnju  i  modernizaciju  postoje

ü

ih  puteva.  Osnovni 

razlozi  za  investiciju  su  stvaranje  uslova  za  razvoj  Durmitorskog  regiona,  pove

ü

anje 

kvaliteta  saobra

ü

ajne  usluge,  razvoj  zimskog  turizma  i  postizanje  ve

ü

eg  stepena 

sigurnosti i bezbjednosti saobra

ü

aja na ovom putnom pravcu.  

Revitalizacija aerodroma Berane podrazumijeva ustupanje aerodroma Opštini Berane na 

koriš

ü

enje  i  raspolaganje,  kako  bi  putem  javno-privatnog  partnerstva,  izborom 

najreferentnijeg  potencijalnog  investitora,  aerodrom  osposobila  za  javni  vazdušni 

saobra

ü

aj.  Opština  Berane 

ü

e  stvoriti  uslove  za  zaštitu  tog  prostora  za  realizaciju 

projekta  aerodroma,  kao  i  pripremu  prostorno-planske  dokumentacije.  Ministarstvo 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

| 

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

35

saobra

ü

aja, pomorstva i telekomunikacija i JP „Aerodormi Crne Gore“ pruži

ü

e logisti

þ

ku i 

stru

þ

nu  pomo

ü

  Opštini  Berane  prilikom  osposoblj

avanja  i  stavljanja  u  funkciju  ovog 

aerodroma. Cilj investicije je povezivanje sjeverne regije Crne Gore i centralnog Balkana 

vazdušnim saobra

ü

ajem sa okruženjem, kao i valorizacija turisti

þ

kih potencijala sjevera 

Crne Gore.  

Pored  navedenih,  ostaje  još  veliki  broj  projekata  koji  su  zna

þ

ajni  za  pojedine  regije  ili 

opštine, ali za koje se ne procjenjuje da imaju opšti strateški zna

þ

aj. Neki od njih 

ü

e se 

svakako realizovati i prije nego neki projekti navedeni u strategiji, ali 

ü

e to biti uradjeno 

kroz  inicijative  lokalnih  zajednica  i  sredstvima  za  koje  se  država  ne

ü

e  zaduživati  ili 

pojavljivati kao garant. 

Strateški cilj 5: Životna sredina 

Transportni  sistem  u  Crnoj  Gori  bi

ü

e  razvijan  tako  da  minimizira  negativne  uticaje 

saobra

üaja na životnu sredinu. 

Cilj  5.1:  Sa

þ

uvan  prostor  Crne  Gore,  zašti

ü

ena  životna  sredina  od  negativnih 

uticaja saobra

ü

aja

Kroz uvodjenje najviših standarda u 

planiranju i projektovanju saobra

ü

ajne infrastrukture, 

kao i u njenom koriš

ü

enju, obezbijedjeni su mehanizmi zaštite prostora i životne sredine. 

Ova  pitanja  posebno  su  istaknuta  kod  zaštite  podru

þ

ja  sa  velikom  osjetljivoš

ü

u  na 

zagadjenja  i  ona  koja  imaju  poseban  zna

þ

aj  za  razvoj  Crne  Gore.  Takva  podru

þ

ja  su 

crnogorsko primorje, nacionalni parkovi

, kanjoni, planinski centri itd. O

þ

ekuje se da 

ü

e

primorski turizam, u narednom periodu, biti glavni faktor ekonomskog rasta. 

Nedostatak  urbanisti

þ

kog  planiranja i  usluga,  ve

ü

  dovodi  u  pitanje  ovaj  potencijal,  dok 

drugu prepreku predstavlja pove

ü

anje intenziteta saobra

ü

aja i »zagušenost« za vrijeme 

ljetnje  turisti

þ

ke  sezone.  Mora  se  uzeti  u  obzir  ve

ü

i  broj  mogu

ü

nosti  za  prevazilaženje 

ovog  problema,  npr.:  aktivnosti  vezane  za  izgradnju  tre

ü

ih  traka,  izgradnja  obilaznica, 

odredjivanje alternativnih pravaca sa novim režimima saobra

ü

aja itd. 

Kao posebni ciljevi name

ü

u se: 

- planiranje trase novih saobra

ü

ajnica van najosjetljivijih podru

þ

ja, 

- izgradnja obilaznice za tranzitna kretanja oko osjetljivih podru

þ

ja, 

- izgradnja tre

ü

ih traka za rastere

ü

enje uskih grla u turisti

þ

koj sezoni, 

- utvrdjivanje posebnog režima za teretni sabra

ü

aj u odredjenim periodima, 

- primjena alternativnih varijanti saobra

ü

aja u odredjenim periodima itd. 

Zaštita  životne  sredine  je  oblast  u  kojoj 

ü

e  Vlada  Crne  Gore  biti  proaktivna,  u  cilju 

o

þ

uvanja prirodnih ljepota i životne sredine. Glavno pitanje na koje se treba fokusirati je 

striktna primjena pravne regulative u oblasti o

þ

uvanja životne sredine, tokom izvodjenja 

infrastrukturnih  radova,  kao  i  smanjenje  njihovog  negativnog  direktnog  i  indirektnog 

uticaja na životnu sredinu.  

Druga  strana  državnih  mjera,  bi

ü

e  kontrola  zagadjenja  i  mogu

ü

nosti  intervencije  u 

slu

þ

ajevima ve

ü

ih incidenata zagadjiva

þ

a na zemlji i moru. 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE 

| 

Vlada Crne Gore 
Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

37

x

  Obezbjedjivanje,  odnosno  dopunjavanje  postoje

ü

ih  sistema  prihvata  otpadnih 

materija sa brodova u crnogorskim lukama, pri 

þ

emu se misli na sve vrste otpada 

sa  brodova,  uklju

þ

uju

ü

i  sme

ü

e,  zauljane  otpade,  fekalije,  hemikalije,  balastne 

vode itd. 

x

  Omogu

ü

avanje  nabavke  adekvatne  opreme  za  brzo  uzorkovanje  sa  mjesta 

zagadjenja (oprema za uzorkovanje zauljanih i hemijskih zagadjenja, zagadjenja 

vazduha, balastne vode i sl.). 

x

  Uspostavljanje sistema obavještavanja-notifikacije narednoj luci svraü

anja nekog 

broda,  koji  je  došao  u  naše  luke,  o  stanju  kaljužnih  voda,  zauljanih  otpadnih 

materija i sme

ü

a na odnosnom brodu. 

x

  Uspostavljanje  obaveze  brodovima  koji  dolaze  u  naše  luke  da  isprazne  u 

prihvatne  uredjaje  na  kopnu  (u  lukama)  maksimalne  koli

þ

ine  otpada,  prije 

isplovljenja iz naših luka. 

x

  Uspostavljanje  sistema  i  procedura  (proširivanje  postojeü

ih)  za  osmatranje  i 

nadziranje, uklju

þ

uju

üi osmatranje iz vazduha, naših obalnih i teritorijalnih voda, 

sa ciljem pravovremenog otkrivanja eventualnih izlivanja zagadjiva

þ

kih materija. 

U  tu  svrhu,  neophodno  je  zapo

þeti,  odnosno  dovršiti,  subregionalne  dogovore, 

kako bi se na najbolji na

þ

in mogli uklju

þ

iti u sisteme i procedure za osmatranje i 

nadziranje morskih podru

þ

ja. 

x

  Pokušati odrediti odgovarajuüa mjesta zaklona-pribježišta/skloništa za brodove u 

nevolji, radi smanjenja rizika od 

širenja eventual

nog zagadjenja. 

x

  Osnažiti i uspostaviti adekvatan sistem tegljenja za sluþ

aj vanrednih i incidentnih 

situacija, odnosno kapacitete za tegljenje u našem obalnom/teritorijalnom moru. 

x

  Osavremeniti  i  osnažiti  postojeüe  kapacitete  u  našim  lukama,  u  smislu  jednog 

sveobuhvatnijeg  i  boljeg  sigurnosnog  upravljanja  za  slu

þ

aj  eventualnih 

zagadjenja,  koje  bi  moglo  da  se  desi  tokom  komercijalnih  operacija  brodova  u 

našim  lukama.  Pri  tome  se  prvenstveno  misli  na  izradu  i  primjenu  adekvatnog 

Sigurnosnog plana za upravljanje u lukama za slu

þ

aj incidentnih zagadjenja. 

x

  Obezbijediti propisanu i adekvatnu opremu za reagovanje na incidentne situacije 

zagadjenja. Navedena oprema bi mogla  da se rasporedi u lukama ili kod neke 

osposobljene firme koja bi se bavila ovom problematikom. 

x

  Sprovesti  stalan  nadzor  (radarski,  fotografski)  na  moru  i  adekvatno 

þišü

enje  i 

sanaciju morskog akvatorija 

x

  Kontrolisati  rukovanje  otpadom  (hemijskog,  biološkog  i  fiziþ

kog  porijekla), 

nastalog  u  raznim  proizvodnim  i  uslužnim  djelatnostima  uz  obalu,  odnosno 

poja

þ

ati kaznenu politiku u ovoj oblasti. 

Strateški cilj 6: Integracija u Evropsku Uniju 

Transportni sistem u Crnoj Gori bi

üe razvijan rako da olakšava integracije u Evropsku 

Uniju. 

Cilj 6.1: Stimulativan zakonski i institucionalni okvir za funkcionisanje i razvoj 

saobra

ü

aja 

Osnovne karakteristike ovog okvira su: 

-  fer  konkurencija  izmedju  svih  vidova  transporta,  koja  je  postignuta  na  bazi 

sveobuhvatne  analize  uticaja  svakog  od  njih  na  ekonomski  razvoj,  GDP,  spoljno-

trgovinski  bilans,  budžet,  zaštitu  þovjekove  okoline  itd.  Ovako  zamišljena  fer 

 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

38

konkurencija  podrazumijeva  i  niz  stimulativnih  i  destimulativnih  mjera  za  neke  vidove 

saobra

ü

aja, koje bi bile inkorporirane u ovaj okvir. 

-  fer  konkurencija  izmedju  svih  operatera  i  definisanje  regulatorne  funkcije  države  na 

na

þ

in da se obezbijede uslovi za tržišno nadmetanje, 

-  precizno  definisane  uloge  i  odgovornosti  države,  vlasnika  infrastrukture,  regulatora, 

upravlja

þ

a  infrastrukturom,  održavaoca  infrastrukture,  korisnika  infrastrukture,  davaoca 

usluga i korisnika saobra

ü

ajnih usluga, 

-  zakonski  i  institucionalni  okvir  harmonizovan  sa  okruženjem,  posebno  sa  pravnim 

okvirom Evropske Unije. 

-  postojanje 

þ

vrste  institucionalne  odgovornosti  za  kontrolu  implementacije  ovakvog 

zakonskog i institucionalnog okvira. 

Izgradjen  zakonski  okvir  i  odgovaraju

ü

i  administrativni  kapaciteti  za  njegovu  efikasnu 

implementaciju,  koji 

ü

e  omogu

ü

iti  nediskriminaciju  izmedju  transportnih  operatera, 

vidova  transporta  i  transportnih  terminala  kako  lokalno  tako  i  regionalno,  predstavljaju 

najvažniji prioritet Strategije razvoja saobra

ü

aja.

Aktivnosti 

6.1.1    Zaklju

þ

iti  i  implementirati  sve  multilateralne  i  bilateralne  sporazume  sa  EU  i 

zemljama  u  okruženju  u  oblasti  saobra

ü

aja,  koji 

ü

e  omogu

ü

iti  bržu  integraciju  u  šire 

tržište. 

6.1.2  (a)  Izraditi  i  usvojiti  preostale  zakonske  i  podzakonske  akte,  vezane  za 

liberalizaciju u svim vidovima transporta.  

6.1.2  (b)  Provjeriti  njihovu  uskladjenost  sa  EU  direktivama,  putem  nezavisne 

medjunarodne ekspertize. 

6.1.3 (c) Omogu

ü

iti u

þ

eš

ü

e zainteresovanih strana u procesu donošenja odluka. 

6.1.4  (a)  Definisati  i  implementirati  zakonske  mjere  koje  se  odnose  na  regulisanje 

konkurencije izmedju razli

þ

itih vidova transporta.  

6.1.4  (b)  Obezbijediti  finansijske  i  ekono

mske  olakšice  za  kombinovani  transport, 

uglavnom  kroz  podršku  željezni

þ

kom  i  linijskom  pomorskom  saobra

ü

aju.  Istovremeno 

razmotriti i izuzimanje od obaveznih tarifnih regulativa po

þ

etne i završne drumske etape 

koje 

þ

ine dio operacija u kombinovanom transportu. 

6.1.5 (a) Analizirati postoje

ü

a ograni

þ

enja u sistemu kontrole vozila.  

6.1.5 (b) Primijeniti usvojene reforme koje se odnose na modernizaciju i samoodrživost. 

6.1.6 (a) Identifikovati odgovaraju

ü

i model organizacionog uredjenja i ljudske resurse koji 

ü

e  imati  kapacitete  za  primjenu  zakonskih  propisa  i  njihovu  kontrolu,  sa  jasnim 

prioritetom  na  kontroli  drumskog  teretnog  saobra

ü

aja,  kao  bitnog  faktora  za 

unaprjedjenje intermodalnosti.  

6.1.6 (b) Fokusirati se na ja

þ

anje administrativnih kapaciteta. 

Cilj 6.2: Saobra

üajna mreža Crne Gore integrisana u Trans-Evropsku Transportnu 

Mrežu

Saobra

ü

ajna integracija Crne Gore u Trans-Evropsku Transportnu Mrežu, ostvari

ü

e se 

preko  dva  autoputa,  Jadransko-jonskog  i  autoputa  Bar-Boljare,  Luke  Bar, 

rekonstruisanog  i  modernizovanog  željezni

þ

kog  pravca  Bar-Beograd,  aerodroma  u 

Podgorici i Tivtu, kao i preko rekonstruisanog i modernizovanog putnog pravca Tirana-

Podgorica-Sarajevo.    

0 | 

STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAĆAJA CRNE GORE

Vlada Crne Gore

Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija

40

3. Monitoring i evaluacija

 strateških aktivnosti 

Glavni indikatori realizacije Strategije: 

-dinami

þ

ki plan realizacije, 

-podrška saobra

ü

aja razvoju ostalih privrednih djelatnosti, 

-obim saobra

ü

ajnih usluga, 

-u

þ

eš

ü

e saobra

ü

aja u GDP, 

-u

þ

eš

ü

e saobra

ü

aja u spoljno-trgovinskom bilansu, 

-smanjenje troškova prevoza, 

-smanjenje vremena putovanja na najvažnijim relacijama, 

-stepen u

þ

eš

ü

a privatnog kapitala u saobra

ü

aju i infrastrukturi posebno, 

-veli

þ

ina stranih direktnih investicija u saobra

ü

aju itd. 

Monitoring procesa implementacije Strategije, promjene pretpostavki, održivost i analizu 

ostvarenja  planiranih  ciljeva,  obavlja

ü

e  Ministarstvo  saobra

ü

aja,  pomorstva  i 

telekomunikacija,  preko  nezavisnih  konsultanata.  Konsultant 

ü

e  biti  podržan  od  strane 

državnih  institucija,  odnosno  regulatora,  koji 

ü

e  obezbjedjivati  “svježe”  informacije  o 

performansima i indikatorima uticaja. 

Za  analizu  implementacije  Strategije,  svake  godine,  putem  ugovora,  angažova

ü

e  se  u 

po

þ

etku medjunarodni konsultanti, a u kasnijim fazama i doma

ü

i. Osnov za uporedjenje 

predstavlja

ü

e vrijednosti indikatora u fazi usvajanja Strategije. 

MINISTAR 

                                                                                                    dr Andrija Lompar, s.r.