МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ О ЧАСУ
Предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК
Наставна јединица: Епске народне песме о Косовском боју
Разред: Шести
Тип часа: Обрада, три школска часа
Наставни циљеви:
- Пуштањем дигиталних видео снимака извођења песама уз гусле и аудио снимака на
којима песме интерпретирају професионални драмски извођачи остварити дубље
доживљавање епских народних песама о Косовском боју и уживљавање у њихову лепоту.
- Приказивањем одломака из филма са истим тематским језгром „Бој на Косову“ уочити
везу између филмске уметности и књижевности и начине на које једна иста тема може
бити приказана. Поступно и систематично оспособљавати ученике за доживљавање и
вредновање сценских остварења.
- Приказивањем фотографија најзначајнијих локалитета који се помињу у песмама о
Косовском боју код ученика пробудити веће интересовање и уживљавање у драму јунака.
- Упознати и са моралног становишта осветлити херојски подвиг косовских јунака и
њихову спремност да свој живот жртвују одбрани отаџбине.
- Уочавати и објашњавати друштвене, психолошке и моралне побуде које јунаке покрећу
на акцију.
- Свестраније проучити ликове косовске епопеје (цара Лазара, Милоша Обилића,
Југовиће, Вука Бранковића).
- Открити и доживети идејни смисао песама и племените поруке засноване на
ослободилачким тежњама народа.
- Уочити објективне чињенице у песмама и функцију издаје која је погрешно приписана
Вуку Бранковићу (издајство као зло и опомена будућем нараштају).
- Упознати, развити и чувати властити национални и културни идентитет на делима српке
народне књижевности и филмске уметности.
- Васпитавати ученике за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости и других
моралних вредности.
- Поступно и систематично оспособљавати ученике за логичко схватање и критичко
процењивање прочитаног уметничког текста.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна, метода показивања, метода
графичких радова (комбиновање наставних метода)
Наставна средства: текстуална, аудио-визуелна и помоћно-техничка наставна средства
Наставни облик: фронтални
Наставна јединица се реализује на три школска часа. Између првог и другог часа оставља
се два часа паузе на којима се обрађују или утврђују наставне јединице из граматике како
би ученици имали довољно времена за истраживачко читање песама.
За реализацију часа потребно је да сваки ученик има испред себе рачунар на коме ће
гледати и слушати материјал који наставник пушта са централног рачунара. Час је могуће
реализовати и уз коришћење видео бима или тзв.смарт табле.
ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА
Први час
Уводни део часа (10 минута) – У уводном делу часа подсетити ученике које су основне
одлике народних епских песама.
Вековима народ је стварао песме и преносио усменим путем из генерације у генерацију,
све до 19.века кад их је записао и објавио Вук Караџић и тако их сачувао од заборава. Вук
је епске песме назвао „мушким“ јер су говориле о бојевима, јунацима и њиховим
мегданима. Испеване су у десетерцу (тзв.епском десетерцу са цезуром, паузом, после
четвртог слога). Извођене су уз гусле и углавном су их певали мушкарци.
Наставник приказује фотографију гусала која се налази у Прилозима (Фотографије-Гусле)
и објашњава какав је то музички инструмент, од чега је направљен и какав звук
производи.
Наставник подсећа ученике на епске песме обрађене у млађим разредима, а посебно на
круг песама које говоре о Немањићима и Мрњавчевићима које су ученици обрађивали у
петом разреду („Женидба Душанова“, „Урош и Мрњавчевићи“, „Зидање Скадра). То су
песме које је Вук Караџић сврстао у „епске песме старијих времена“.
Главни део часа (30 минута) –Епским песмама старијег времена припадају и песме које
певају о Косовском боју, најзначајнијем историјском догађају у средњевековној Србији.
Наставник показује графикон поделе епских народних песама о Косовском боју који
ученици виде на својим мониторима и објашњава га.
Графикон 1. из техничких разлога није могао бити приказан на овој страни и налази се у
Прилозима под називом Графикон поделе народних епских песама о Косовском боју.
По завршетку објашњења графикона, наставник истиче централну личност косовске
епопеје, цара Лазара. Да би Лазара довео у везу са династијом Немањића, наставник
ученицима приказује фотографију породичног стабла Немањића на којем се види да
супруга кнеза Лазара, Милица, води порекло од Немањића. (Фотографија се налази у
Прилозима, у фолдеру Фотографије под називом Генеалогија Немањића).
Наставник показује слике цара (кнеза) Лазара које се налазе у Прилозима (Фотографије-
Кнез Лазар,Владислав Тителбах, око 1900г. и Кнез Лазар, Ђура Јакшић). Очекује се да
ученицима посебно буде занимљива слика коју је насликао Ђура Јакшић јер су се већ
упознали са његовим књижевним стваралаштвом.
Ученици добијају задатак да код куће прочитају следеће песме о Косовском боју:
„Кнежева вечера“, „Цар Лазар и царица Милица“, „Косовка девојка“, „Мусић Стефан“,
„Комади од различнијех косовскијех пјесама“, „Смрт мајке Југовића“ и „Пропаст царства
српскога“. Напомиње се да ће се песма „Смрт мајке Југовића“ анализирати на посебним
часовима (један час за обраду и један за утврђивање) и за ту песму ученици ће добити
