Семинарски рад
Српски језик и књижевност
ТЕМА:
Анализа дела „ Хамлет“
Вилијем Шекспир
Рашка, октобар 2018.
САДРЖАЈ
Младост и почетак стваралаштва Вилијама Шекспира
3
Увод
6
Анализа
8
Монтењевски субјекат
10
Артикулација, изглед и суштина
13
Мишљење и знање
19
Ко је Хамлет?
21
Хамлет као верник
22
Хамлет као хуманиста
23
Навика и непознато
24
Закључак
27
Литература
30
2
властелом. Међутим, многи племићи су били покровитељи и добри пријатељи глумаца. До
1597. године 15 Шекспирових позоришних комада је објављено. Подаци показују да је у то
време купио, другу по величини, кућу у Стратфорду за своју породицу. Верује се да је
већину времена проводио у Лондону, док је породицу посећивао за време празника, када
су позоришта била затворена. До 1599. године, Шекспир и његови пословни партнери су
изградили своје позориште на обали Темзе, које су назвали „Глоуб”.
Године 1593. и 1594. настају његове прве песме „Венера и Адонис” и „Отмица
Лукреције” посвећене његовом покровитељу, а верује се да је и већину својих сонета
написао тада.
Шекспирове прве драме су написане на конвенционалан начин тог времена, са
метафорама и реторичким питањима која се нису увек природно уклапала са радњом
приче и ликовима. Међутим, Шекспир је био веома иновативан прилагођавајући
традиционалан начин писања својим потребама и на тај начин ствара слободан ток речи.
Његова дела показују да је он био велики психолог, познавалац човека у свим видовима
људског: радост и туга, љубав и мржња, искреност и притворност, благост и
немилосрдност, скромност и незаситост. Међутим, Шекспир се не бави овим темама него
их користи као средства да се прикаже човек са свим својим врлинама и манама.
Шекспирово стваралаштво дели се на три периода. Са изузетком „Ромеа и Јулије“,
прве драме су биле историјске драме базиране на народној традицији – „Краљ Ричард II“, „
Краљ Хенри IV“,„Краљ Џон” и комедије које је писао под утицајем римских и
италијанских узора – „Сан летње ноћи“, „Много вике ни око чега“, „Како вам драго“,
„Узалудни љубавни труд“…Други период представља његов најплоднији период када је
написао нека од својих најбољих дела. То су његове чувене трагедије: „Хамлет“, „Отело“,
„Краљ Лир“, „Магбет“, „Јулије Цезар“… У овим драмама главни јунак обично чини неку
„фаталну грешку” која нам показује мрачне делове људске природе и проузрокује трагичан
крај.Трећи период се назива „трагичним периодом”, када је написао трагикомедије које се
називају још и љубавним драмама – „Зимска прича“, „Бура“ итд.
Шекспир је својих последњих пет година провео у Стратфорду. Умро је 23. априла
(претпоставља се да је тог дана његов рођендан) 1616. године у својој педесет и другој
години. У свом тестаменту оставио је велики део имања својој старијој ћерки Сузани, под
условом да га она пренесе на свог прворођеног сина. Након 150 година од Шекспирове
4
смрти, наметнуло се питање да ли је он прави писац свих својих дела. Неки академици на
„Оксфорду” тврде да да Шекспир никада није написао ни једну драму. Провлачила су се
разна имена попут Кристофера Марлоуа, Едуарда де Вера и Франсиса Бејкона – ученији
људи о којима се више знало. Сматрало се да је неко од њих прави аутор Шекспирових
драма. Скептици су се питали како је могуће да неко са тако скромним образовањем може
да напише нешто толико интелектуално узвишено и са таквим песничким умећем.
Вилијам Шекспир је још за живота био угледан песник и позоришни писац крајем
16. и почетком 17. века, али да је велику славу данашњих размера стекао тек у 19. веку
када романтичари уздижу његову генијалност, а викторијанци га славе готово као идола. И
данас су његове драме игране и тумачене. У његовим делима се доказују уметниче и
глумачке способности. Шекспирова генијалност се осликава у томе да његова дела
представљају универзалне теме које су присутне и актуелне и у садашњем свету.
5
вешт беседник, човек акције, који се брзо прилагођава. Одлучан, лукав и бритке памети,
он је моћан и достојан противник Хамлета. Током целе борбе Клаудије задржава
краљевско достојанство. Ипак, он полако постаје свестан злочина и дубоко пати због тога.
Лик Полонија, дворског саветника приказан је кроз неусаглашене видове понашања. На
почетку је приказан као мудар човек, а касније добија неке комичне црте. Постаје брбљив,
уплиће се у туђе послове.
Женски ликови су дати мање рељефно. Краљица Гертруда је поводљива, наивна и
површна. Офелија је млада, нежна и невина. Она је оживљена и поетична чистота.
Лик главног јунака Хамлета се појављује у својој раскошној пуноћи. Његов лик се
мења под притиском тешког терета кажњавања злочинца. За извршење тог задатка, који му
је наметнут неопходно је да изнова промени своју личност. То у њему изазива драматичне
обрте који потресају његово унутрашње биће. Под теретом снажних осећања и да би
открио убицу свог оца он навлачи на себе маску лудила. Прави се да је луд и оним што
несувисло говори прикрива своје лукавство. Тражи грешке у животу, поставља питања,
сумња у доброту човека и смисао живота. Хамлет је меланхоличан и диван сањар који
тражи начин да поправи свет. Он стално сумња и одлаже извршење освете. Његов лик је
сложен од противречних особина и донекле недокучив.
Драма Хамлет, Вилијама Шекспира осветљава универзалне људске вредности.
Ликови из ове драме су одавно изашли из књига и сишли са позорница, и ушли у свет и у
појмове. Лик Хамлета посебно суочава савременог читаоца са универзалним питањима
човекове судбине. Хамлетова сумња је пуна тако дубоког одлучивања да свака нова
генерација читалаца налази своје недоумице у његовом лику.
7
