Др Рајна Драгићевић
ПРЕДАВАЊА ИЗ ЛЕКСИКОЛОГИЈЕ
(Српски језик за све студенете Филолошког факултета)
Напомена за студенте:
За испит из Српског језика лексикологију треба учити из овог
материјала и из поглавља о лексикологији у уџбенику Живојина Станојчића и Љубомира
Поповића:
Граматика српскога језика
(уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе), Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
РEЧНИЦИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Већини људи је јасно чему служе двојезични речници. Ако не разумемо значење неке речи у
једном језику, отворићемо двојезични речник и у њему прочитати превод те речи. Чему, међутим,
служи речник чија је и лева и десна страна написана истим језиком, па се чак речи наведене на левој
страни речника објашњавају на десној страни другим речима истог тог језика?
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Српске академије наука и уметности
Општи подаци.
Највећи једнојезични описни речник српског језика зове се
Речник
српскохрватског књижевног и народног језика
(Речник САНУ). Тај речник, нажалост, још није завршен.
Израђује се у Институту за српски језик Српске академије наука и уметности. Он спада у тезаурусе,
речнике великог обима и тежи да попише скоро целокупну лексику савременог књижевног и
народног језика од Вуковог времена до данас. Рад на овом речнику осмишљен је и започет још крај-
ем деветнаестог века, а први том је објављен 1959. године. Од тада до данас урађено је седамнаест
томова. Када овај речник буде био завршен, имаће око тридесет томова и око пола милиона
обрађених речи. Сваки том Речника САНУ има око 15.000 речи, па се процењује да у 17 до сада
објављених томова има преко 200.000 речи.
Шта можемо сазнати из овог речника?
Показаћемо на неким конкретним примерима какве
све податке можемо пронаћи у Речнику САНУ.
Свако од нас зна која реч има супротно значење од
бео
или
дубок
или
празан
. Међутим, која
реч има супротно значење од речи
жедан
? У Речнику САНУ пронаћи ћемо одговор на то питање. То је
реч
гасан
. Реч је обрађена у 3. књизи, а дефиниција основног значења гласи
који је утолио, угасио жеђ;
супр. жедан
. Пошто уз дефиницију не стоји квалификатор употребе, нпр. заст. (застарело) или покр.
(покрајински), необ. (необично) итд, рекло би се да је то значење неутрално, необележено. Оно је
потврђено овим примерима:
Кад год би се овдје намјерио...све сито и гасно, обуто, одјевено
.
Ја сам
сита, хљеба нећу; ја сам гасна, воде нећу
.
Ако чујете неког из тимочког краја ко говори о
кутлајки
, вероватно нећете разумети о чему
он то говори. Ситуација ће се још више замрсити ако некако разаберете шта је
кутлајка
у тимочком
крају, а затим вам се обрати неко из околине Крагујевца и употреби исту реч, али са сасвим
друкчијим значењем. Проблем ћете решити у Речнику САНУ. Реч
кутлајка
има два значења и оба су
покрајинска. Као прво значење у Речнику се наводи:
земљани суд сличан лонцу, са полукружном
дршком на врху, који служи за ношење јела
. У загради поред дефиниције пише
тимочки крај
. Као
друго значење у Речнику се наводи
дрвена кутлача којом се вади комина из казана или каце
, а у
загради стоји још и објашњење:
крагујевачка околина
.
Да ли сте сигурни да заиста знате шта значи
глава
? Вероватно бисте се сетили два или три
значења ове речи. То, међутим, није довољно да бисмо могли рећи да знамо шта значи та реч. У
1
Речнику САНУ забележено је 36 значења ове речи, која су распоређена у 19 тачака. Да ли сте знали да
глава
у неким крајевима означава меру за земљиште величине једног јутра или врсту украсне
биљке?
Глава
је и
извесна количина неке материје којој је дат лоптаст, купаст или ваљкаст облик и
која је служила као нека врста мере
, затим
одељак књиге или другог списа који чини извесну целину
,
поглавље
.
Ове и многе друге информације о значењу речи пронаћи ћете у Речнику САНУ. Лексикографи
који израђују овај речник труде се да у њему изнесу све речи које се користе у нашем језику,
укључујући ту и народне говоре. Изутетак су термини који се користе у наукама и струкама. Зато је
овај речник права ризница речи. Циљ лексикографа је да изнесу сва значења која поседује нека реч.
Свако значење које је потврђено у језику писаца или у усменој говорној традицији, забележено је у
овом речнику. Не постоји књига у којој се налази толико података о српском језику, као што је то
Речник САНУ. Овај речник може користити сваком ко се занима за српски језик, али су подаци о
речима и њиховим значењимау овом речнику толико детаљни и бројни да се овај речник
препоручује пре свега онима који се професионално баве српским језиком.
Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске
Речник САНУ има један озбиљан недостатак – он није довршен. Због тога би, у комплету са
Речником САНУ, требало користити и
Речник српскохрватскога књижевног језика
Матице српске и
Матице хрватске.
Општи подаци.
Речник српскохрватског књижевног језика
(Речник МС) представља
једнојезични описни речник савременог књижевног језика од Вуковог времена до данас. Спада у
речнике средњег обима, јер се састоји из шест томова и око сто педесет хиљада обрађених речи.
Његова израда отпочела је као плод заједничке идеје Матице српске и Матице хрватске. Речник је
објављиван од 1967. до 1976. године. Прва два тома заједнички су састављена у Србији и Хрватској, а
остале томове је, након разлаза са Матицом хрватском, објавила Матица српска.
Шта можемо сазнати из овог речника?
Релевантност Речника МС огледа се пре свега у томе
што се он у стручним круговима третира као нормативни речник. То значи да је то речник у којем су
углавном обрађене речи из књижевног језика, обележене су књижевним акцентом, наведене су неке
граматичке категорије у складу са граматичким правилима књижевног језика итд. Због тога, ако
желимо да проверимо статус неке речи у савременом српском језику, обично то радимо тако што
проверимо како је она обрађена у Речнику МС.
На пример, за цвет
љиљан
поред тог назива постоје бар још два –
лиљан
и
лилиј
. У ком односу
стоје ова три имена за исту појаву можемо открити у Речнику МС. Реч
лиљан
се у овом речнику
дефинише упућивачки:
в. љиљан
. То значи да лексикограф даје предност варијанти
љиљан
у односу
на
лиљан
. Ако се, можда, двоумимо између две варијанте једне речи, треба изабрати ону варијанту
на коју се упућује у овом речнику. Уз именицу
лилиј
у Речнику МС стоје два квалификатора: песн.
лат, а затим дефиниција:
в. љиљан
. Квалификатори уз дефиниције представљају начин на који
лексикографи нормирају реч, односно оцењују њен статус у лексичком систему. Реч која се
дефинише без квалификатора припада неутралној лексици, општем лексичком фонду српског
језика. Квалификатор
песн
. значи да је реч из песничког језика, из тзв. књижевноуметничког стила и
да није општеприхваћена. Квалификатор
лат
. значи да је реч пореклом из латинског језика.
1
Лексикограф нас дефиницијом упућује на лексему
љиљан
, што значи да је и ова варијанта
нетипична, нераспрострањена, обележена.
Речник МС може се користити и као речник синонима. У дефиницијама неких речи можемо
наћи и њихове синониме (истозначнице и блискозначнице), што нам у неким ситуацијама може
бити од користи. На пример, уместо да у сваком реду неког текста употребљавамо придев
љут
,
можемо га замењивати другим придевима који значе исто или слично. Синониме можемо пронаћи у
1
Етимологија (порекло) речи која се наводи у Речнику МС није нарочито поуздана.
У те сврхе користимо се другим речницима.
2
речнику. Преводиоцу ће ретко бити потребан етимолошки речник, али свакоме ко се бави
упоредним истраживањем матерњег и неког страног језика етимолошки речник може бити
од велике користи.
Најдоступнији нам је
Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика
хрватског
аутора Петра Скока. Речник је објавила Југославенска академија знаности и умјетности у
Загребу од 1971. до 1974. године. Тренутно се у Београду израђује
Етимолошки речник српског
језика
. До сада су објављене прве две књиге. Аутори су М. Бјелетић, Ј. Влајић-Поповић, А. Лома
и С. Петровић. Уредник је Александар Лома. Прва књига је објављена 2003. године у издању
Српске академије наука и уметности. Пошто београдски етимолошки речник још није
завршен обично се користимо Скоковим речником.
Општи подаци о Скоковом речнику.
Овај речник има 4 тома. У прва три тома су
тумачења речи, а четврти том се зове
Казала
. Речник се користи тако што прво пронађемо
жељену реч у
Казалима
, а тамо пише под којом одредницом треба тражити жељену реч.
Пример употребе Скоковог речника.
Желимо, на пример, да утврдимо етимологију
речи
туга
. Прво отварамо 4. књигу Скоковог речника (
Казала
) и у њој проналазимо жељену
реч. У четвртој књизи пише да треба погледати -
тегнути
.
Тегнути
је у 3. књизи. Тамо, између
осталих, налазимо и ове податке: да се глагол користи са префиксима
до-, из-, о-, по-, попри-,
пре-, при-, про-, раз-, с-, у-, за-
. У истој породици су и глаголи
истећи, потећи
итд. Глагол је
свесловенског и прасловенског порекла и значи
вући
. Од овог глагола настали су и
теглити
,
придеви
растегљив
, као и
тежити
и
тежак
(радник). Од овог глагола настале су и неке
именице:
тег
,
натег
,
утег
,
стега
,
натезаљка
,
растезаљка
, а затим и апстрактне именице
тегоба
,
тешкоћа
. Именица
туга
је настала од
тегнути
превојем вокала. Тако се објашњавају
и остале речи у вези са тугом:
тужан
,
тугаљив
,
тужакати
,
тужба
,
тужбалица
.
Ова занимљива етимологија именице
туга
показује једну стару метафору замрзнуту у
облику ове речи. Туга је очигледно добила име по томе што је то дуготрајна емоција, коју као
да с муком вучемо за собом, која не престаје брзо као, на пример, бес. Она је дуготрајна,
тешка и мучна емоција.
Из овог примера закључујемо да се у Скоковом речнику речи не бележе једна по
једна већ у гнездима. Све које су повезане по пореклу обрађене су у оквиру једног речничког
чланка.
Казала
постоје да бисмо лакше пронашли жељену реч. Вероватно се, на пример, без
Казала
не бисмо сетили да
тугу
тражимо под
тегнути
.
Речник синонима
За преводиоце су врло важни речници различитих значењских односа међу речима.
У свету постоје бројни речници синонима, антонима, хомонима итд. Ми, нажалост, имамо
само један такав речник, и то речник синонима. Његов аутор је Миодраг Лалевић, а пун
назив речника је
Синоними и сродне речи српскохрватскога језика
. Књига је објављена 1974.
године, а друго фототипско издање 2004. године, у издању београдског Нолита. Не треба
објашњавати колико је преводиоцу користан речник синонима.
Пример из Лалевићевог речника.
Ево како је, на пример,
туга
обрађена у нашем
једином речнику синонима. Прво се наводи синонимски низ:
сета, потиштеност
,
утученост
,
горчина
,
чемер
,
чама
,
чамотиња
,
очај
,
очајање
,
печал
,
скрб
. Затим се наводе
преводи ове речи на неколико језика, а онда дефиниције синонима на основу којих би
требало да разликујемо њихова значења: „
туга
је тешко душевно стање, дубоко осећање
потиштености, бол који слама душевну снагу, убија телесне моћи, душевна патња од
жалости, смрти, велике несреће.
Сета
је тиха туга, безгласна мука која притискује душу.
Потиштеност
је увученост у себе, јача сета, осећање усамљености.
Утученост
је велика, јака
потиштеност, духовна сломљеност и безвољност према свему.
Горчина
је осећање јетке,
тешке срџбе која растраја и трује, немање воље од очаја ни за шта.
Чемер
је горчина.
Чама,
чамотиња
је потиштеност у слабијој мери кад се нема воље ни интересовања ни за шта.
Очај(ање)
је тешка безнадност, кад се изгуби вера у све и не види излаз.
Печал
је старија реч
– значи туга.
Скрб
је покрајинска реч и значи велика жалост, туга.“
4
Значења свих ових речи потврђена су по једним примером из књижевности.
Асоцијативни речник српскога језика
Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић,
Асоцијативни речник српскога језика
,
Београд, 2005: Београдска књига, Филолошки факултет, Службени лист.
Општи подаци.
Асоцијативни речници су речници у којима се бележе вербалне
асоцијације испитаника. Асоцијативни речник има леву и десну страну. На левој страни, као
одреднице
, дате су речи на које испитаници дају асоцијације. Те се речи зову
стимулуси
. На
десној страни су асоцијације испитаника. Зову се још и
реакције
. Реакција је обично једна
једночлана или вишечлана лексичка јединица, која испитанику прва падне на памет на
задати стимулус. Дакле, то је најчешће реч или синтагма. До асоцијација испитаника долази
се обично анкетом. Испитанику се задају стимулуси на које он, обично писмено, одговара
првом речју које се сети.
За потребе Асоцијативног речника српског језика прво је сачињена листа
стимулуса
.
Сачињава је 600 речи из савременог српског језика. Стимулуси су лексеме које спадају у
основни фонд савременог српског језика и представљају речи из двадесетак доминантних
тематских група: боје, звуци, облици, сродство, делови тела, емоције, особине, простор,
време, нације, језици, политика, историја, национална култура, савремена наука, савремена
техника, храна и пиће, најфреквентније речи.
Шта можемо сазнати из овог речника?
Асоцијативни речник није само
лингвистички речник. У њему се износе подаци о погледима на свет младих људи који данас
живе у Србији. Испитаници су ученици и студенти који имају између 18 и 23 године. Тако је,
на пример, једна од најчешћих асоцијација на стимулус
имати – новац
, на стимулус
инат
–
Срби
,
Американци – глупи
,
Руси – браћа
итд. Ови одговори нису занемарљиви с обзиром на то
да ће данашњи студенти за двадесетак година водити Србију.
Асоцијативно поље је поуздан показатељ и језичких својстава једне речи. Све што та
реч поседује у семантичком, граматичком, синтаксичком систему, цео њен потенцијал,
забележен је у асоцијацитивном речнику. Корисник треба само да се оспособи да прочита
резултат. Ако, на пример, треба одредити примарно значење лексеме, довољно је погледати
реакције испитаника. Највише асоцијација биће у вези с оним значењем које испитаници
доживљавају као основно. На пример, ако желимо да утврдимо да ли је основно значење
придева
љут
оно које је у вези са укусом или оно које означава емоцију, погледаћемо
најфреквентније асоцијације испитаника на овај придев. Пошто је најучесталија асоцијација
бесан
(142), а потом следи
паприка
(88), закључујемо да је значење емоције примарно. Овај
податак не можемо пронаћи у другим речницима, јер ће у свим речницима бројем 1 бити
обележено значење укуса, јер је, наравно, значење љутње као осећања настало од љутине као
укуса. Овај пример нам показује како се у асоцијативним речницима бележе подаци који
показују стварно, актуелно стање у језику.
Ако, рецимо, не можемо да утврдимо прави антоним неке лексеме, погледаћемо
фреквенцију различитих одговорâ. На пример, међу асоцијацијама на придев
добар
наилазимо на
лош
и
зао
. Међутим, од 800 одговора, 229 гласи
лош
, а 17 гласи
зао
. Дакле,
прави антоним придева
добар
, по оцени говорника српског језика, јесте
лош
.
Слично је и са синонимима. Асоцијације испитаника често су синоними. Зато нам
овај речник може послужити и као речник синонима. На стимулус
отаџбина
, на пример,
забележене су следеће синонимске реакције:
домовина
,
земља
,
држава
,
родна груда
,
моја
земља
,
завичај
,
груда
,
родни крај
. Реакције су на овом списку распоређене по учесталости.
Лако закључујемо да је
домовина
, по оцени говорника српског језика, најприближнији
синоним именици
отаџбина
.
Ако не можемо да одредимо типичну рекцију неке речи (нпр.
промет
ЧЕГА или
промет
ЧИМЕ), погледаћемо у Асоцијативном речнику податак о томе која је рекција
5
