Bugarštica o Majki Margariti
Pesma o majci Margariti zabeležena je u “Vili Slovinki” – pripovednom delu u stihu sa više od
9300 stihova štampanih 1614. u Veneciji čiji je autor Juraj Branković. Delo je podeljeno na 13
pevanja i uz mnoštvo autobiografskih i mitoloških motiva, tematizuje istoriju Zadra i Šibenika.
Tu je Baraković uvrstio i ovu bugaršticu o tuženju majke Margarite, kako se navodi, u
osmo
petje
svog speva. Takođe, autor navodi da je bugarštica rekonstruisana prema pevanju nekog
neimenovanog Vlaha, poklisara (poslanika, ambasadora) livanskog bana, a kaže se i da ju je
“
bugarilo niko dite mladolitno”.
Ne znamo kada i gde je tačno nastala, ali smatra se da je to bio Zadar ili njegova okolina, a on se
i pominje već u prvim stihovima:
“Cvilu to mi cviljaše drobna ptica lastavica Zadru gradu na pridvratju”
Mada to ne možemo sa sigurnošću tvrditi; ono što se zna jeste da je bila dobro prihvaćena čemu
svedoči i veliki broj varijanata.
Takođe, postoje sumnje u punu autentičnost Barakovićevog zapisa koje se ogledaju u pogledu
versifikacije i na semantičkom planu. Ona najpre začuđuje svojom besprekornom formom, u
odnosu na pretpostavljenu
praformu
, idealnu strofičnu shemu bugarštičnog pevanja, tj. odlikuje
se savršenom metričkom pravilnošću, dok u pogledu značenja likovi u bugarštici odgovaraju
stvarnim ličnostima iz Barakovićevog života (Margarita je bila njegova sestra, Petar pesnikov
brat, a Ivan sestrić), a s obzirom da je Petar zaista poginuo kod Krfa, a Ivan kod Korčule,
postavlja se pitanje da li ova bugarštica sa osnovom tematikom smrti ima istorijske osnove.
Baš ovo pitanje bilo je predmet sporenja u nauci. Te tako Bogišić… ►ČITANJE 110.◄
Treba istaći i da se ovaj Barakovićev zapis odlikuje
izrazitom obeleženošću elemenata mitskog
sistema
, tako da je vrlo moguće da je usmeno tradiranje pesme ipak primarno. *
- to je taj spis -
SLAJD*
Kada je u pitanju žanrovsko određenje, pesma je navodno ispevana na svadbi Federika Grigsona
i Darije Macarelić – tako da to i razrešava pitanje žanra – reč je o svatovskoj baladi. I
Hektorovićev zapis bugarštice M. Kraljević i brat mu Andrijaš ima izrazito baladičan karakter,
ali to je nešto širi kontekst, dok je baš žanr
svatovske balade
prilično retak. Prisutan je u
južnoslovenskoj, naročito bugarskoj tradiciji. *SLAJD*
O čemu se zapravo radi u pesmi?
Na početku pesme, majka Margarita se susreće sa
vilom
(ona je veoma bitan elemenat ovde) i
otkriva joj zbog čega “grozne suze proliva”, dakle objašnjava uzrok svojih jada, svoje patnje.
Već tu se uvode glavni likovi. Pored vile i “stare majke” , tu je i njen brat Petar, kao i “jedno
mlado dite”, tj. njen sin Ivan. Vidimo da ih je, kako kaže, do viteštva dohranila i predala teška
srca njihovoj viteškoj sreći i sudbini, a onda im se svaki trag izgubio, otišli su u rat i o njima
nema nikakvih vesti. *SLAJD*
Ako se vratimo na sam početak pesme, vidimo da počinje
slovenskom
antitezom,
koja i
funkcioniše kao uvodna formula pesme. Pozicija majke nagoveštava dalji tok zbivanja, gonjena
sopstevnom mukom, ona odgovor ne nalazi u svetu gde je, te se obraća onoj strani. Imamo dato
da se nalazi na kapiji grada, Zadru gradu na pritvratju, posle sunčevog zalaska, što je hronotop
primeren situaciji. Upravo to što je na kapiji grada može se uzeti kao sama granica sigurnog
prostora – granični prostor –
područje dodira dvaju svetova
(mesto mogućeg kontakta sa
onostranim). To je tipično posmatranje sveta po sistemu binrnih opozicija (ovozemaljski
svet:onostrano), te je i ponašanje na ovakvim mestima bilo strogo ritualizovano.
Interesantan je i način na koji se artiuliše
vreme.
Ono je, kao i prostor,
liminalno
(granična zona
– prelaz). Sunce zalazi i počinje noć , koju karakteriše prekid u socijalnom proticanju vremena,
te se ona u tradicionalnoj zajednici shvata kao socijalni vid bezvremenosti, svojevrsno antivreme
ili ne-vreme, kada i počinje aktivnost onostranog. Upravo ti segmenti prostora i vremena koji su
trajno ili privremeno ostali van dometa društvene delatnosti, rezervisani su za natprirodna bića.
*SLAJD*
Dalje, ono što je bitno jesu
simboli u zoomorfnom kodu: lasta i gavran
.
LASTA – ptica selica, htonska životinja i ptica ženske simbolike – periodično se pojavljuje i
odlazi. S ovom životinjom, kao što sam već rekla, majka se dovodi u vezu na početku pesme
slovenskom antitezom. Poređenje žene koja nariče za umrlim/nestalim s lastavicom koje se može
naći kao tipska je slika u bugarštici i epskim deseteračkim pesmama
polifunkcionalno
je. Još od
najstarijih tekstova moguće je pratiti ovu poetsku sliku: Izida u obliku laste leti oko stuba u kome
je zazidan ubijeni Oziris i žalosno cvrkuće za bratom. Nasuprot tome, u sl. mitologiji laste se
vezuju za Božju Majku, imaju pozitivnu simboliku, one naslućuju sreću u braku, otvaraju leto i
zatvaraju zimu. *SLAJD*
GAVRAN – sam pomen gavrana donosi sa sobom semantičku konotaciju nesreće, budući da
oličava stereotipnu pticu-izvestioca sa bojnog polja u usmenoj tradiciji Južnih Slovena. Ovde je
međutim taj pojam obogaćen još nekim značenjskim nijansama koje pojačavaju dramski naboj
do granice prskanja. Najpre samim opisom ptice-belega čija su “crna pera sva od krvi
ustrapana”; na majčin upit, tj. pokušaj da sazna te “bilige do istine”, pri ćemu se crnoj gošći
obećava da će joj se “trudna pera sva suzami prohladiti”, gavran odlazi bez odgovora. (postiže
se retardacija i sugeriše se da je saznanje poslednjih stvari neuhvatljivo u njihovom konačnom
obliku) *SLAJD*
Suvajdžić ističe da i šestosložni pripevi u ovim segmentima pesme preuzimaju na sebe
opterećenje poetske odgovornosti. Tako u već pomenutom dijalogu majke Margarite i gavrana,
glasonoša se označava sledećim atributima: črna ptica, kobna ptica, huda ptica. Majka joj se
obraća najpre sa određenom distanciranošću i odbojnošću (ptice zlokobnice), da bi, kako tenzija
raste i u obraćanje gavranu unela prisnu intimnu atmosferu smrti – moj crni gavranče.
Obe ove životinje su signalizatori nesreće, pri čemu imamo nagomilavanje i variranje znakova
koji ukazuju na smrt. Baš zbog nagomilavanja i variranja znakova koji ukazuju na smrt vidimo
da ovde ne može biti u pitanju maločas navedena simbolika lastavice, već je inicijalna idilična
