Totalitarizam

1

Tema „T O T A L I T A R I Z A M“

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA SAVREMENI PRAVNO-POLITIČKI SISTEMI

Decembar 2018. godine

SADRŽAJ

UVOD

......................................................................................................................... 2 

1.TOTALITARIZAM

................................................................................................3

1.1. Uspostavljanje totalitarne vlasti............................................................................3

1.2. Osnovne odlike totalitarnog režima......................................................................3

1.3. Ideologija..............................................................................................................4

1.4. Partija i oružane snage..........................................................................................5

1.5. Monopol nad industrijom i svim vidovima saobraćaja i komunikacija................7

1.6. Totalitarni režim i pravo........................................................................................8

1.7. Totalitarni režimi danas i njihova budućnost........................................................10

ZAKLJUČAK

.............................................................................................................12

LITERATURA

............................................................................................................13

2

UVOD

Totalitarizam je jedan od oblika političkog poretka. Nastao je u 20 vijeku mada je njegovu 

pojavu   prorekao   Tokvil   tridesetih   godina   devetnaestog   vijeka   rekavši   da   će   novi   oblik 

despotizma biti sveobuhvatniji, takoreći totalan

1

. Definicija totalitarizma kao takvog je nastala 

u prvoj polovini 20. vijeka kada se pojavljuju prvi totalitarni režimi. Prvi koji je upotrijebio taj 

izraz (totalitarni) bio je jedan od čuvenih diktatora Benito Musolini koji je u svom programu 

iznio sljedeće:

 ’’Naoružana partija vodi totalitarnom poretku. Partija koja totalitarno vlada nova je činjenica 

u istoriji. Za razliku od liberalizma koji daje prednost slobodi pojedinaca u odnosu na državu, 

fašizam potvrđuje državu kao istinsku stvarnost pojedinca. On je samo za onu slobodu, koja 

jedino može biti ozbiljna, za slobodu države i pojedinca u državi. Za fašizam je sve u državi i 

ne postoji ništa humano ili spiritualno, a još manje ima vrijednosti izvan države. U tom smislu 

fašizam je totalitaran i fašistička država je sinteza i jedinstvo svih vrijednosti, te tumači, vlada 

i razvija život naroda”

2

. 

Totalitarizam se definiše kao moderni, sveobuhvatni despotizam koji uz pomoć terora teži da 

zagospodari svim aspektima života svojih građana tj. podanika, razarajući preduslov svake 

slobode. Na čelu države se nalazi partija kojom upravlja jedan čovek (diktator). Prvi pokušaji 

definicije totalitarizma su bili nekritički i deskriptivni. Totalitarizam je često bio zamjenjivan 

tiranijom. Ovi sistemi, pored određenih sličnosti ipak su u dobrom dijelu različiti. Dok u 

tiraniji nema zakona već vlada samovolja jednog čoveka (tiranina), u totalitarnom sistemu 

vlada teror umjesto pozitivnih zakona i ustava koji su usvojeni. Teror je tu da vladajuću 

ideologiju pretvori u stvarnost. 

1

Tokvil, Aleksis Klerel de, O demokratiji u Americi, Titograd, 1990

2

Mussolini, Benito, Doktrina fašizma, Firenca, 1939, str.12-13

4

c) Država   ima   kontrolu   nad   sredstvima   nasilja   i   ubjeđivanja.   Svim   sredstvima 

komunikacija, radiom, televizijom i štampom upravlja država i njeni predstavnici. 

d) Najveći broj ekonomskih i državnih aktivnosti potčinjene su državi i u izvjesnom 

smislu postaju njen dio; 

e) Svaka subjektivna greška pojedinca je i ideološka greška koja se politizuje da bi dala 

prostor za djelovanje terora.

4

Sve ovo se može svesti na samo tri činioca: 

1. Totalitarna ideologija; 

2. Partija pojačana policijom;

3. Monopol nad industrijom i sredstvima javnog saobraćaja i svih vidova komunikacija.

1.3. Ideologija 

Ideologija   je   oblik   društvene   svijesti   i   sistem   ideja   o   nečemu   u   ovom   slučaju   o   državi. 

Ideologija  predstavlja srž totalitarnog  režima  jer  je  u  svakom slučaju  veća  od  pojedinca, 

države i vladajuće partije sa kojom je u tijesnoj vezi jer svaka partija mora da ima ideologiju 

bez koje ne bi mogla da postoji. Ideologija se koristi kao izgovor uglavnom za obračun sa 

političkim neistomišljenicima, antidržavnim elementima, disidentima pa čak i sa pojedincima 

koji su napravili grešku sasvim drugačijeg karaktera od političkog, jer kao što sam ranije 

naveo svaka greška se politizuje i dovodi u sukob sa ideologijom da bi se omogućilo dejstvo 

terora. 

Ideološke   greške   su   se   najčešće   iskorišćavale   u   bivšem   SSSR-u   za   vrijeme   Staljinove 

vladavine, a za to se najčešće koristio klasni sukob na kome je Marks zasnovao svoju ideju. 

Svako ko je bio nepodoban bio je proglašavan za Trockistu ili kulaka (bogatog seljaka), a 

kasnije za fašistu ili imperijalistu. Takođe se vodilo i računa o porijeklu tako da su eliminisani 

i potomci rojalista, buržoazije i kapitalista. Od 20 miliona žrtava, tek nekoliko ih je stvarno 

bilo   krivo   po   ovakvim   osnovama.   Staljin   je   iskoristio   svoj   ideološki   sukob   i   borbu   oko 

prijestola sa Lavom Trockim da se reši ostalih neprijatelja unutar same partije kao što je to i 

učino   sa   npr.   Kirovim.   Problem   je   proširio   na   cijeli   sovjetski   narod   kako   bi   prikrio 

destabilizaciju same partije i sistema kao i svoje pretenzije ka totalnoj kontroli i valsti. Pred 

4

Aron, Remon, Demokratija i totalitarizam, Novi Sad, 1997, str. 283-285