ПРЕДСТАВНИЧКИ ОРГАНИ У УСТАВНОМ СИСТЕМУ БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ
Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине
Државна власт Босне и Херцеговине организована је на начелу подјеле власти на
законодавну, извршну и судску власт.
Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине је представничко тијело и носилац
уставотворне и законодавне власти. Уставним положајем, структуром и надлежностима
Парламентарна скупштина одражава особине Босне и Херцеговине као сложене
друштвене и државне заједнице.
Парламентарна скупштина изражава принципе народне суверености,
равноправности трију конститутивна народа и сложену државну структуру, односно
чињеницу да се Босна и Херцеговина састоји од два ентитета.
Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине састоји се од два дома: Дома народа и
Представничког дома.
Дом народа
Дом народа састоји се од 15 делегата, од којих су двије трећине из Федерације (пет
Бошњака и пет Хрвата) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба). Делегати се
бирају на тај начин што пет Бошњака у овај Дом бирају делегати Бошњаци у Дому народа
Парламента Федерације Босне и Херцеговине, док пет делегата Хрвата бирају делегати
Хрвати у Дому народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине. Пет делегата Срба
бира Народна скупштина Републике Српске.
Принципи на којима се темељи уставно уређење Босне и Херцеговине који су наведени
у преамбули Устава подразумијевају заступљеност интереса свих грађана, конститутивних
народа, али и припадника осталих народа и грађана.
Права и дужности делегата
Пословником су одређена права делегата, а то су:
а) Право делегата да учествује у раду (то је истовремено и његова дужност);
б) право на подношење иницијативе за усвајање, измјене или допуне закона и других
аката, као и примјена других поступака садржаних у пословнику;
в) право на обавијештеност и достављање материјала;
г) радноправни статус делегата- право на плату и друге накнаде у складу са законом и
одлукама које донесе надлежна комисија. Сви имају право на делегатски паушал, као и на
накнаду одређених материјалних трошкова;
д) право на делегатску легитимацију и гласачку картицу са бројем;
ђ) право на подношење оставке на делегатску дужност.
Дужност делегата је чувње тајне. Делегат је обавезан да држи у тајност државну,
војну, службену или пословну тајну и повјерљиве податке и за то је одговоран.
Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине
У њему су представљени интереси грађана као и у осталим демократским земљама. У
овом доњем дому парламента долази до изражаја политичка конфигурација на подручју
цијеле земље. Овај дом одражава спектар политичких расположења, програма и интереса
у земљи у складу са резултатима непосредних избора. Устав Босне и Херцеговине,
међутим, избор посланика и у овај дом веже за ентитетску припадност. Представнички
дом има укупно 42 посланика, од којих се 2/3 бирају на територији Федерације Босне и
Херцеговине (28) и 1/3 на територији Републике Српске (14).
Одредбе које се односе на права и дужности делегата у Дому народа досљедно се
примјењују и на права и дужности посланика у Представничком дому Парлементарне
скупштине БиХ.
Надлежност институција Босне и Херцеговине
Надлежности институција Босне и Херцеговине утврђена су Уставом БиХ.
Парламентарна скупштина има традиционална овлаштења и положај представничког
тијела, и то:
а) Уставотворна надлежност.
Парламентарна скупштина може мијењати и
допуњавати Устав БиХ уколико предложене измјене буду усвојене у истовјетном тексту у
оба дома с тим да у Представничком дому за измјене гласају најмање двије трећине
посланика оних који су присутни и који гласају у Представничком дому ( члан Х Устав
БиХ) и ако се у Дому народа постигне консензус, односно ако за уставне промјене гласа
већина чланова свих трију конститутивних народа.
б
) Законодавна надлежност.
Парламентарна скупштина доноси законе који су
потребни за провођење одлука Предсједништва БиХ или за вршење функција Скупштине
Уставом је успостављена потпуна равносправност домова. Закони и друге најважније
одлуке усвојени су тек ако су у истовјетном тексту прихваћени у оба дома. Нестандардна
рјешења су примијењена већ при прописивању кворума присутних. Тако, да би Дом
народа уопште могао одржати сједницу, потребно је да од 15 делегата присуствује
најмање девет, али међу њима мора бити најмање три Хрвата, три Србина и три Бошњака.
У Представничком дому се не тражи квалификовани кворум. Довољно је да сједницама
овог дома присуствује натполовична већина посланика (најмање 23 од укупно 42
посланика).
У процесу одлучивања примијењују се три различита система гласања:
1.
Одлучивање простом већином
примјењује се у сваком дому приликом
усвајања пословника о раду и приликом избора предсједавајућег и двојице
потпредсједавајућих од којих ће један бити Србин, други Хрват, а трећи
Бошњак.
2.
Одлучивање квалификованом већином
која укључује тзв. ентитетско
гласање
је постављање као редован облик одлучивања у оба дома. Да би одлука
била усвојена, неопходно је да за њу гласа већина присутних, али у тој већини
мора бити најмање једна трећина гласова из сваког ентитета. Ако се то не
постигне, предсједник и два потпредсједника дома ће настојати да отклоне
разлике и ускладе становишта. То су дужни да учине у року од три дана. Ако у
томе не успију, поново се гласа на сједници дома. Одлука је усвојена ако за њу
гласа већина присутних, али овога пута се захтјева да онима који су гласали
против не буде двије трећине посланика, односно делегата из сваког ентитета.
На тај начин ентитети могу блокирати сваки закон или другу одлуку за које
сматрају да нису у њиховом интересу.
3.
Одлучивање о питањима од виталног националног интереса
је поступак који
се примјењује у Дому народа када већина бошњачких, хрватских или српских
делегата сматра да је ријеч о питању које задире у равноправност
конститутивних народа и да предложено рјешење угрожава витални
национални интерес.
Колегиј предсједавајућих
Оба дома Парламентарне скупштине бирају у Колегиј предсједавајућих по једног
Србина, Хрвата и Бошњака. Они се према аутоматизму смјењују на мјесто
предсједавајућег дома сваких осам мјесеци. Колегиј утврђује и дому предлаже дневни ред
сједнице. У дневни ред ће уврстити приједлоге које дају поједини посланици, односно
делегати, радна тијела дома, чланови Предсједништва или Вијеће министара и,
евентуално, други предлагачи. Дневни ред и материјали за сједнице домова достављају се
на три службена језика и два писма. Колегиј се стара о поштовању процедуре,
осигуравању једнаких услова за сваког посланика, односно делегата, о раду служби дома и
одржавању реда на сједницама. Колегиј одлучује на принципу консензуса. Ако се то не
постигне, предсједавајући ће донијети одлуку, али је дужан да о томе извијести дом.
Начин одлучивања Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине
Устави, по правилу, одређују само основна начела устројства представничких тијела
која се затим подробно разрађују пословницима.
Одлучивање квалификованом већином је поставњено као редован облик одлучивања у
оба дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Све одлуке у оба дома доносе
се већином гласова присутних чланова који су гласали. Међутим, у тој већини мора бити
најмање једна трећина гласова из сваког ентитета. Ако се то не постигне, предсједавајући
и два допредсједавајућа дома састају се као комисија и покушавају постићи сагласност у
року од три дана након гласања. Ако ови напори не успију, поново се гласа на сједници
дома. Одлука је усвојена ако за њу гласа већина присутних, али овог пута се захтјева да
међу онима који су гласали против не буде двије трећине или више чланова, односно
делегата из једног или другог ентитета.
За разлику од уставних и пословничких одредаба о начину одлучивања у домовима
Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Устав не садржи одредбе о самом току
законодавног поступка. У Уставу су обично садржани основни прописи којима се утврђује
законодавни поступак, док се детаљније ова материја регулише пословником. У уставном
саставу Босне и Херцеговине, због посебности везаних за садржај Устава БиХ, те одредбе
су садржане у пословницима оба дома Парламентарне скупштине.
РЕДОВНИ ЗАКОНОДАВНИ ПОСТУПАК
Редовни законодавни поступак најчешће има неколико фаза. Он започиње фазом
иницијативе и покретања поступка, иза које слиједи фаза расправе како у радним тијелима
парламента тако и у самом парламенту, односно његовим домовима, која наком више
читања резултира одлучивањем о усвајању самог закона. Законодавни поступак укључује
у себе на концу и фазу објављивања и ступања на снагу самог закона.
Према одредбама Пословника Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ
приједлог закона може изнијети сваки заступник, комисије Дома, заједничке комисије,
Дом народа, као и Предсједништво БиХ и Вијеће министара и то у оквиру њиховог
дјелокруга. Исти предлагачи су и у Дому народа, с тим да у овом случају предлагатељ
може бити Представнички дом.
Приједлог закона подноси се у облику текста приједлога с чланцима. Уз приједлог се
доставља и образложење које мора да садржи:
приједлог закона. Предсједатељ одмах доставља то мишљење овлаштеној Комисији, која
је дужна своје извјешће доставити предсједатељу у року од тридесет дана, од истека
претходног рока који се односи на уставно-правну комисију. У случају потребе овај рок од
тридесет дана се може продужити за још толико, а овлаштена комисија мора тражити
претходно одобрење од Колегија Дома. У комисијској фази води се општа расправа и
гласовање о начелима предложеног закона. У овој фази сваки заступник, клуб заступника,
остале комисије могу доставити понуђене амандмане у писаном облику. Овлаштена
комисија, у којој се одвија ова фаза поступка, може одлучити да отвори јавно саслушање о
предложеном закону, које би укључивало заинтересована тијела, стручне институције и
појединце, што ће укључити у своје коначно извјешће.
Tрећа фаза законодавног поступка је пленарна фаза, како се назива у одредбама
пословника Представничког дома, док се у пословнику Дома народа ова фаза назива
расправа на сједници Дома. Битне разлике нема, јер су и одредбе које садрже овај дио
пословника оба Дома потпуно идентичне. Тако ће, након што приме извјешћа овлаштених
комисија, достављено од предсједатеља, Колегиј уврстити приједлог закона у дневни ред
сједнице дома, која се има одржати у року од 15 дана. На сједници Домова заступници и
клубови заступника могу предлагати амандмане који оспоравају амандмане које је
комисија усвојила. Они могу у истом року који вриједи и за претходне ситуације (48 сати)
предложити писане амандмане које желе поновно бранити у пленарној фази, након што
нису били успјешно обрањени у Комисији. Расправа у Домовима има два читања.
Она започиње првим читањем које се тиче нужности и начела на којима је приједлог
закона утемељен, према извјешћу Комисије. Предлагач има право да повуче приједлог
закона до закључења расправе о приједлогу закона у првом читању. Расправа о чланцима
почет ће ако Дом тако одлучи. У супротном, ако Дом тако не одлучи, предложени закон
сматра се одбијеним. Дом може затражити од Комисије ново извјешће које ће се темељити
на новим смјерницама у року од 15 дана.
Друго читање се састоји од расправе и гласовања о предложеним амандманима,
слиједећи редослијед чланака на које се односе. О предложенима амандманима који се
односе на исти члан расправља се и гласа, почевши од оних који подразумијевају већу
измјену члана, о чему одлучује предсједавајући. Након што се гласа о свим предложеним
амандманима, гласа се одмах и о приједлогу закона у његовом коначном тексту. Како је
уставом успостављена пуна равноправност домова, закон је усвојен тек ако је у
истовјетном тексту прихваћен у оба дома. Ако до тога не дође, приступа се усаглашавању.
У ту сврху се успоставља заједничка Комисија састављена од три члана из сваког дома,
која има задатак постићи споразум о истовјетности текста. За постизање споразума
неопходна је већина гласова свих чланова заједничке комисије и у тој већини
заступљеност сва три конститутивна народа, као и већина из сваког дома. Ако заједничка
комисија не постигне споразум или ако оба дома не усвоје њезин приједлог, приједлог
закона сматра се одбијеним.
