Увод
Бајке негују традицију и културу једног народа. У њима је све могуће, па отуда
помало личе на снове. Подстичу на маштање и размишљање. Бајка је и васпитна мера, јер
има бројне моралне поуке: ето шта ће вам се догодити ако лажете, крадете итд.
Нерешено је питање историјског порекла бајки. Познато је да сви народи света, они
који су изумрли у давној прошлости, као и они који данас живе, најразвијенији, па и они
најзаосталији - познају бајке. Када су Јакоб и Вилхелм Грим 1812. године објавили своју
прву збирку бајки, већ неколико стотина година пре овог доба постојала су у Европи
растурена, несистематска и заборављена издања појединих виђенијих људи који су
скупљали усмена народна казивања из света бајки. Када се после Гримовог доба почело са
систематским истраживањем овог зачараног света, тако блиског и драгог сваком детету, али
и одраслом човеку, када се почело с овим истраживањем и по осталим континентима,
откриће је било јединствено и у први мах изненађујуће.
Неки психијатри почињу упознавање својих пацијената питањем: Која је ваша
омиљена бајка? Сматрају да је на основу овог одговора могуће открити колико смо
романтични, какве су нам животне вредности, а на основу главних јунака - какве животне
улоге себи додељујемо .
Када су писане, многе бајке, па и оне браће Грим, нису биле намењене деци. Тек
касније су претрпеле бројне измене како би биле прилагођене дечјем
узрасту.“Дизнификација“, тј. стварање филмованих екранизација бајки, понудиле су
прилично слободну верзију оригинала. Ипак, многи од нас су одрасли уз књиге и бајке, и не
мислимо да су оне имале штетан утицај на нас. Посебно у савременом свету, у поређењу са
негативним утицајем који нас „бомбардује“ са свих страна, од ТВ-а, па до Интернета, бајке
још увек делују као нешто невино, чисто, романтично. Ипак, да ли је баш тако?
Фантастика је суштинско обележије бајке. Она се обично дефинише као чудесна
прича. У бајци се натприродно мора приказати као природно, чудесно и чудо се прихвата
као сасвим могуће.
Коришћење бајки у школи се планира као и свака друга делатност са децом, али
добар учитељ мора бити спреман да прихвати и од деце наметнуту жељу да чују неку бајку
или да се нечег играју поводом неке сцене, лика или садржаја бајке. То практично значи да
учитељ мора знати садржаје више бајки, прикладних за узрасте одређених година живота
деце.
Бајке су предмет интересовања и проучавања разних стручњака а посебно
просветних радника (и родитеља) и то са различитих аспеката: књижевни теоретичари и
критичари, педагози, психолози, писци за децу, писци и творци бајки итд. Због тога се бајке
проучавају у педагогији, психологији, у дечјој књижевности, у методици наставе
књижевности и језика итд.
Питање бајке (за и против, у раду са децом свих узраста) посебно је постало актуелно
од краја 18. века а предмет је разних спорења у 19. и 20. веку. Чини се да су преовладале
присталице коришћења бајки у раду са децом како до поласка у школу, тако и у школској
наставној пракси.
Проблем како се и за шта се све могу користити бајке у раду са децом предшколских
узраста треба да решава. Методика развоја говора деце до поласка у школу и то са аспекта
коришћцња текстова дечје књижевности и примењене лингвистике.
При коришћењу бајки у раду са децом полазимо од нама познатих позитивних
ставова и открића о коришћењу бајки у образовно-васпитне сврхе, а и од наставно-
теоријских и практичних искустава у раду на томе.
1.3
Коришћење бајки у школи
За планско коришћење бајке учитељ мора себе и дeцу припремити. Ту важи све оно
што се у методама коришћења текстова, као проверено у пракси, препоручује . Да поменемо
основне ствари:
1.
Иако се планира време, место и начин коришћења бајке, не морамо се тога
стриктно пркдржавати, јер ми се играмо;
2.
Не морамо се стриктно придржавати садржаја бајке, већ можемо користити идеју,
неке ликове, неке сцене и сл. кад нам шта затреба;
3.
Боље је ако и кад имамо радно-игровна средства, поготову за средњи и први
старији узраст;
4.
Садржај једне бајке можемо користити за различитц области или подручја
делатности са децом (спољашња корелација) као и за различите области из матерњег језика
(унутрашња корелација);
5.
Можемо повезивати сцене и ликове из различитих бајки, или садржај из једне бајке
са садржајем неке другц приче, басни и сл.;
6.
Бајке су погодне за подстицање и неговање говорног стваралаштва у деце, по-
готову стваралачког причања;
7.
Треба умети искористити васпитне моменте бајке, али коришћење неких бајки не
треба ни планирати или садржај прилагодити узрасту и потребама деце, игре са њима;
8.
Поступци упознавања деце са садржајем бајки исти су као и у раду са садржајима
других текстова (радно-игровна средства, дечје емисије на РА и ТВ, јутарње и усмерене
активности, читање припремној групи за осн. шк., подстицање и извођење импровизације
или драматизације садржаја, мотивација деце за стваралачко причањц и игре драмског
стваралаштва итд.).
