SADRŽAJ
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Menadžment i osnovne aktivnosti menadžmenta . . . . . . . . . . . . 3
Aktivnosti procesa meanadžmenta
Lider, vizija, misija, ciljevi, politika preduzeća, strategija
Vođenje preduzeća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Osnovne sposobnosti dobrih vođa
Karakteristike dobrih vođa
Vrste moći i uticaja
Načini vođenja
Kouniciranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
Pojam komunikacije
Komunikacioni proces
Uslovi za delotvorno komuniciranje
Povratna informacija (feedback) i njene koristi
Poslovna komunikacija i pregovori
Motivacija zaposlenih. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Pojam motiva i motivacije
Motivacione teorije
Motivacija u ljudskom ponašanju
Konflikti i njihovo rešavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Pojam konflikta
Vrste koflikata
Uzroci konflikata
Rešavanje konflikata
Pozitivne osobine konflikta
Negativne osobine konflikata
Grupe i timovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12
Tim i timski rad
Tipovi ličnosti potrebni timu
Principi i pravila rada tima
Timski rad kao osnova maksimizacije rezultata
Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
Prilog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
Dnevnik rada prakse
Prilog o utiscima i učincima sa prakse
Ugovor o zastupanju i prodaji
2
UVOD
>>Zbog budućnosti sanjaj kreativne snove. Postavi visoke i
vredne ciljeve. Učini prvi odlučujući korak ka svom cilju.
I šta onda? Onda učini još jedan korak, pa još jedan, još jedan,
Sve dok nepostigneš cilj, nerealizuješ ambiciju, ostvariš plan.
Šta god da je potrebno, budi uporan. Koliko god da se
obeshrabriš, istraj. Koliko god želeo da odustaneš, izdrži.<<
J. Carlzon
Mi kao grupa mladih i odlučnih ljudi učimo kako da ostvrimo svoje ciljeve, bez obzira da
li su oni poslovne, emotivne ili neke druge prirode, kako međusobno da komuniciramo na pravi
način, motivišemo se međusobno i samostalno, da sve prepreke rešavamo zajedno, kao pravi tim
i kao pravi ljudi. Organizovani na pravi način, uskladićemo se prema svojim sposobnostima,
predlažući svoje inovativne ideje i vođeni sopstvenim aspiracijama da između ostalog, i ovaj
zadatak rašimo sa punom posvećenošću i ozbiljnošću, kako bi se pripremili na neke, sutra,
mnogo važnije zadatke koje nam život već uveliko priprema.
ME
NADZMENT I OSNOVNE AKTIVNOSTI MENADZMENTA
Menadžment predstavlja proces planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole koji uz
odgovarajuća sredstva, kadrove i ostale elemente pravilnog funkcionisanja organiacije idu ka
ostvarivanju postavljenih ciljeva.
Planiranje:
menadžeri razmišljaju o ciljevima i aktivnostima, koje će doprineti njihovoj
realizaciji, unapred.
Organizovanje:
menadžeri koordiniraju ljudske i materijalne resurse organizacije kako bi
mogli ostvaariti ciljeve.
Vođenje:
način na koji menadžeri usmeravaju i utiču na podređene članove organizacije,
obezbeđujući obavljanje bitnih aktivnosti. To je komuniciranje i uspostavljanje odgovarajuće
atmosfere.
Kontrola:
indetifikuje i koriguje devijacije od planiranih ciljeva.
Nosilac aktivnosti menadzmenta je
lider
. Lider se opisuje kao čovek koji ima ideju i
snagu da,
bez prisile, utiče na druge
da ostvaruju ciljeve preduzeća. On veruje u promene i
inovacije i shvata značaj izazova i pretnji za funkcionisanje preduzeća. Za razliku od menadžera
koji je oriijentisan na: znati kako (efikasnost),
lider je orijentisan na: znati zašto i zašto ne
(efektivnost).
Dok menadžer prihvata i održava,
lider dovodi u pitanje i razvija
. Menadžer
rešava problem, a
lider identifikuje problem koji treba rešiti.
Takođe, za pokretanje i realizaciju aktivnosti peduzeća je osim lidera potrebno definisati i
viziju
preduzeća koja je početni input u strategijskom odlučivanju i koja insistira na prethodnom
viđenju i zauzimanju stava prema budućnosti kao i njegovog artikulisanja za mobilisanje napora
za izvesnije poslovanje preduzeća.
Viziju treba transformisati u misiju, na osnovu koje se određuju ciljevi, politika i strategije.
Misija
mora biti kompatabilna sa okruženjem i aspiracijama glavnih stakeholdera (kupci,
dobavljači, kreditori…), zatim mora biti realistična,distinktivna, da inspiriše i apeluje i da je
podobna za formulisanje ciljeva i strategije.
3
utiče na nekog drugog, odnosno kada članovi grupe izaberu vođu i podrede se njegovom vođenju
i ispunjavanju njegovih uputstava.
Osnovne sposobnosti dobrih vođa
: Značaj uspešnih vođa je posledica stečenih
iskustava, mada pre svega to zavisi od njihove snage, poznavanja samoga sebe, sposobnosti
usklađivanja vrednosti, intuicije i sposobnost da ima viziju. Ako je vođa sposoban da deli moć,
uticaj i kontrolu, stvara se jedna od osnovnih sposobnosti i karakteristika dobrog vođe – podela
moći, jer omogućava zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba za uspesima i samopoštovanjem.
Poznavanje samog sebe je značajna spoaobnost vođa, jer se radi o poznavanju svojih prednosti i
slabosti, tj.o sposobnosti za razvijanje svojih prednosti i izbegavanje slabosti. Za uspešnog vođu
je važno da ima sposobnost predstavljanja drugačijih, boljih, novih stanja, situacija i puteva i za
njihovo ostvarivanje važno je da voa ima viziju. I intuicija je sposobnost, koju mora da ima dobar
vođa, jer to znači da ima uvid u situaciju, da predviđa događaje, donosi pravilne odluke i prihvata
odgovornost za moguće rizike. Važna osobina dobrih vođa je i sposobnost povezivanja vednosti i
načela organizacije sa vrednostima pojedinca, članova organizacije što se odražava u skladnost
vrednosti.
Karakteristike uspešnih vođa
ogleda se, pre svega, u sledećim sposobnostima:
Zalaganje i ambicioznost, što podstiče zelju za uspehom, veću samosvest i
pozitivnu prirodu;
Sposobnost učenja za osnovu iskustva u radu, jer prihvataju teškoće i
probleme u svom radu kao izazove i priliku za nove uspehe;
Posvećivanje radu što znači da je vođenje njihova najvažnija aktivnost u
životu i da joj, saglasno tome, poklanjaju puno vremena;
Analiziranje i rešavanje problema, pri čemu je potrbno jasnno
opredeljivanje ciljeva i snage za preuzimanje rizika;
Rad sa ljudima, jer bez uspešne saradnje sa saradnicima ne bi dostigli
svoje uspehe u radu;
Stvaralaštvo, koje im omogućava da potraže i izaberu jednokratne,
kreativne načine za dostizanje ajboljih rezultata.
Vrste moći i uticaja
: o moći ili uticanju govorimo onda, kada neko svesno želi da utiče
na pojedinca, grupu ili organizaciju da postigne postavljene ciljeve. Moć je zadovoljenje
interesa. Moć je izražena uticajem, jer vođa svesno prouzrokuje promenu u mišljenju ili
ponašanju. Definisane su različite vrste moći, i to:
Legitimna moć je moć koja izvire iz položaja koji vođi pripada u
organizaciji;
Moć nagrađivanja je mo. Koja izvire iz mogućnosti vođe da nagrađuje
saradnike;
Moć pritiska je moć vođe koja proizilazi iz bojazni saradnika od kazne;
Referentna moć je moć koja izvire iz identifikacije saradnika sa vođom;
Ekspertska moć je moć koja izvire iz stručnog znanja vođe.
Načini vođenja:
način ili stil vođenja označava odnose koji nastaju između učesnika u
procesu vođenja. Najznačajniji su sledeći načini vođenja:
Autokratski, autoritarni (nasilni) način vođenja, koji se zasniva na
komandovanju od vrha na dole; podređenost izvršilaca, nezainteresovanost
za posao; odgovornost na vođi;
Demokratski način vođenja koji se zasniva na saradnji; vođa poštuje ideje
članova grupe; nema podređenosti-svi su saradnici; podela odgovornosti;
5
