SEMINARSKI RAD
Predmet:
Menadžment u bankarstvu
Tema:
Bazelski sporazumi
Mentor: Student:
Prof. dr Miljana Barjaktarović Nenad Radojković
Broj indeksa:
0115/2016
Zubin Potok, 2019. godine
[4]
1. REGULATORNI OKVIRI, SUPERVIZIJA I
PREVENTIVNA KONTOLA BANKA
Banke danas imaju zanačajno mesto i veoma važnu ulogu u mehanizmu svake privrede.
One u velikoj meri utiču na snagu nacionalne privrede svake zemlje. Iz tog razloga međunarodno
bankarstvo posvećuje veliku pažnju minimalnim supervizorskim standardima, kojih se banke
moraju pridržavati kako bi dobile i zadržale svoje licence za poslovanje. Glavni razlog za to je da
se ceo finansijski sektor, deponenti i investitori obezbede od rizika koji sa sobom nosi bankarsko
poslovanje.
Sedamdesete godine prošlog veka bile su period u kom je došlo do velike ekspanzije u
bankarskom razvoju, on je bio tolikih razmera da regulatorni organi pojedinih zemalja nisu imali
snage i moći da se nose sa kontrolom poslovanja sve većeg broja finansijskih institucija, od kojih
je sve veći broj kao posledica globalizacije finansijskiog tržišta dolazio iz različitih zemalja i
koje su poslovale po različitim zakonskim okvirima i kapitalnim i supervizijskim standardima.
Takve neusaglašenosti stvarale su nepovoljno okruženje za liberalizaciju i konkretnost
međunarodnog finansijskog tržišta. Da bi centralne banke svih zemalja mogle da vrše kontrolu i
da posluju po zajedničkim supervizorskim standardima bilo je potrebno konstituisati telo koje će
izvršiti potrenu koordinaciju u ovoj oblasti i uvesti minimalne zajedničke standarde koji će se
primenjivati u svim zemljama.
Taj zadatak dobila su dva nadnacionalna tela: Komisija Evropske zajednice i Bazelski
komitet. Prvo telo imalo je zadatak da oblikuje zajedničke standarde supervizije koji će se
primenjivati u zemljama Evro zone. Drugo telo Bazelski komitet, tretira samo banke koje posluju
van svojih matičnih zemalja, obavezujući ih da ispunjavaju propisane standarde.
2. BAZELSK SPORAZUM I
Bazelski komiteti čije je originalan naziv “
Committee on Banking Regulations and
Supervisory Practices”
sačinjen je od predstavnika centralnih banaka i regulatornih tela zemalja
osnivača. Svrha komiteta je tokom vremena evoluirala i obuhvata: definisanje uloge regulatora u
situacijama kada nisu jasne jurizdikcije i nadležnosti istih, kontrolu da međunarodne banke i
bankarski holdinzi izbegnu detaljnu superviziju od strane domaćih regulatornih tela i promociju
univerzalni koeficienata solventnosti kako bi banke iz različitih zemalja mogle da učestvuju na
tržištu pod ravnopranim uslovima.
1
1
S. Barać, B. Stakić
„Međunarodne finansije“,
Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2003, str.
34.
[5]
Osnovni bazelski principi koje je zvanično objavi Bazelski komitet 1988 godine, nazvani
Bazel I odnose se na:
2
I.
preduslove efikasne supervizije banaka – Princip 1.
II.
Izdavanje licence bankama i njihova struktura – Princip 2-5
III.
Razumne regulative i zahtevi banaka – Princip 6-15
IV.
Metode neprekidne supervizije banaka – Princip 16 – 20
V.
Zahteve za informacijama banaka – Princip 21
VI.
Formalna ovlašćenja supervizora banaka: Princip 22
VII.
Međudržavno bankarstvo – Princip 23 -25
Bazelski principi opšet su poznati po minimalnim zahtevima adekvatnosti kapitala banke,
oni polaze od činjenice da sve banke treba da imaju minimum propisanog obaveznog kapitala.
Minimalna stopa kapitala od onsovnog kapitala banke iznosi 4% i 8% od ukupnog kapitala u
odnosu na rizičnu aktivu. Zbog zanačaja koapitala banke za njen potencijal i nesmetano
funkcionisanje, Bazelom I predviđeni su izvori primarnog i sekundarnog kapitala. U primarni
kapital ili osnovni kapital uključene su: Obične akcije; Neraspoređena dobit; Prioritetne akcije
bez roka dospeća; Prepoznatljiva odabrana nematerijalna aktiva; druge oblike nematerijalne
aktive. Dok sekundarni kapital sadrži: Alokaciju za kreditne gubitke; instrumente kapitala za
obligaciona pravna potraživanja; obavezna konvertibilna potraživanja; Srednjročne prioritetne
akcije; Kumulativne prioritetne akcije bez roka dospeća sa neisplaćenim dividendama; Hartije od
vrednosti akcijskog kapitala; druge instrumente dugoročnog kapitala.
3
Adekavatnost kapitala se računa pomoću sledeće formule:
4
Koeficijent adekvatnosti kapitala
=
Ukupni zakonski kaptial
(
primarni
+
sekundarni
)
Ukupna rizikom
ponderisana aktiva
CAR
=
Raspolo ž ivi kapital
Rizi č na aktiva
Ispunjenjem sledećih uslova banka može da ostvari adekvatnost kapitala:
5
1) Koeficijent odnosa primarnog kapitala i rizične aktive treba da je najmanje 4%
2
N. Vunjak, U. Ćurčić, Lj. Kovačević,
„Korporativno i invsticiono bankarstvo“,
Proleter, Bečej, 2008, str. 315.
3
N. Vunjak, U. Ćurčić, Lj. Kovačević,
„Korporativno i invsticiono bankarstvo“,
Proleter, Bečej, 2008, str. 218.
4
N. Vunjak, U. Ćurčić, Lj. Kovačević,
„Korporativno i invsticiono bankarstvo“,
Proleter, Bečej, 2008, str. 218.
5
S. Barać, B. Stakić
„Međunarodne finansije“,
Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2003, str.
35.
