1. МЕДОНОСНА ПЧЕЛА КАО ПОЛИНАТОР

За добар принос и квалитетан род, у пољопривредној прозводњи,

није довољно само засновати засад жељене културе и уредити да су те
гајене биљке компатибилне у погледу оплодње. Чињеница је да
оплодњи претходи опрашивање, а уколико у засаду имамо самооплодну
културу или странооплодну културу са одговарајућим опрашивачем, ни
једна од њих није самоопрашна. Да би поленово зрно обавило оплодњу
неопходан је вектор (преносилац) поленовог зрна са прашника једног
цвета на жиг тучка другог цвета, исте или различите биљке. У свету
биљака цветница те полинаторе чине инсекти а међу њима и медоносна
пчела, која посебну важност заузима у опрашивању гајених биљака.

Медоносна пчела представља веома доброг полинатора

(преносиоца   полена),   јер   учествује   у   опрашивању   пољопривредних
култура   са   75-90   %.   Интензивне   агротехничке   мере   и   примена
заштитних   хемијских   средстава   узроковала   је   знатно   смањење   броја
спонтаних опрашивача. Медоносна пчела, која се гаји од стране човека
(пчелара)   све   више   постаје   значајна   и   све   више   се   употребљава   за
опрашивање пољопривредних култура довожењем кошница на парцелу.

Медоносна пчела се кроз еволуцију мењала и све више

прилагођавала за опрашивање биљака. У почетку није имала крила и
усни апарат прилагођен за сркање и лизање. Током еволуције медоносна
пчела и биљке цветнице су се међусобно прилагођавале. Усни апарат је
пчели првобитно служио за грицкање зелених делова биљака, а кроз
еволуцију се трансформисао у апарат за лизање и сркање. Даље се на
телу пчеле, на тораксу и леђној страни, развијају длачице на којима
може да се закачи и до 10.000 поленових зрна. Такође пчела добија и
крила како би на тај начин могла да обиђе већи број цветова. На задњим
ногама се развијају удубљења, тзв. корбикуле, које служе за смештај
полена и његов пренос у кошницу. Језик, којим пчела допире до
нектарних жлезда и срче нектар, је дужине 5-7,2 mm код крањске расе
(

Аpis mellifera var. carnica Polm

.).

Са друге стране, биљке цветнице су се такође прилагођавале

пчелама: развијају круничне листиће обојене јарким и атрактивним
бојама како би их пчеле уочиле са што веће даљине, луче мирисна

етерична уља којим привлаче пчеле, луче нектар из нектарних жлезда
који пчеле прерађују у мед и на крају стварају велики број поленових
зрна која представљају извор биогених материја неопходних за успешан
развој и опстанак пчелињег друштва. Али биљка лучи нектар и даје
поленов прах само до тренутка оплодње, након чега престаје да буде
атрактивна за пчеле. Пчела посећује један исти цвет све док он даје
нектар и полен, односно све до тренутка оплодње, због чега представља
сигурног опрашивача.

Индиректна корист од пчела, која иде у корист одгајивачу

пољопривредних култура и која у ствари представља повећање приноса
опрашивањем,   је   и   до   20   пута   већа   од   директне   користи   коју   убира
пчелар   (мед,   полен,   восак,   прополис,   млеч,   пчелињи   отров,   матице,
матичњаци и ројеви). Корист која се добија опрашивањем није само у
квантитету, него и у квалитету јер се њиме повећава проценат плодова I
класе.   Треба   правити   разлику   у   опрашивању   и   оплодњи   јабучастог   и
коштичавог   воћа.   Код   јабучастих   воћних   врста,   због   вишеделног
плодника   са   већим   бројем   женских   оплодних   ћелија   (обично   10),
потребно   је   10   поленових   зрна,   у   просеку,   да   би   дошло   до   потпуне
оплодње. Уколико изостане оплодња неке женске полне ћелије тај део
плода   се   слабије   развија   и   плод   добија   асиметричан   изглед.   Код
коштичавог   воћа   је   потребно   једно   поленово   зрно   за   оплодњу   једног
цвета   и   образовање   једног   плода.   Код   јабучастог   воћа   цветови   су
крупнији,   са   мањим   бројем   по   стаблу,   а   код   коштичавог   воћа   се   у
просеку   налази   већи   број   ситнијих   цветова   по   стаблу.   Фенофаза
цветања   код   јабучастог   воћа   је   дужа   и   траје   20-25   дана,   док   је   код
коштичавог воћа знатно краћа и траје 5-12 дана.

У једном пчелињем друштву (кошници) број пчела се креће од

20.000-60.000 (40.000 у просеку од којих су половина, односно

20.000

пчела излетнице), једна пчела дневно има 10-14 (

у просеку) излета,

на паши се задржава 10-12 минута и посети 1.000-4.000 (

2.500

просечно цветова) у току дана. Ако помножимо 20.000 х 12 х 2.500
добићемо 60.000.000, што представља број посећених цветова у току
дана од стране једног пчелињег друштва.

У развијенијим земљама, већи пољопривредни произвођачи

изнајмљују пчелиња друштва од пчелара за опрашивање својих култура,
а због све веће употребе пестицида и тровања пчела и других спонтаних
опрашивача, цена изнајмљивања пчела као опрашивача расте. Тако је

унос нектара и полена у кошницу. Параметри за одређивање броја
кошница по јединици површине:

Јачина пчелињег друштва – што је више јединки у пчелињем

друштву оно поседује, такође и већи број пчела излетница, па самим тим
условљава мањи број кошница по јединици површине, док опрашивање
са слабијим (малобројним) пчелињим друштвима захтева више кошница.

Удаљеност кошница од производног засада – оптималан удаљеност

кошница за опрашивање од парцеле коју опрашујемо је 80-200 m. Мања
посећеност је испод 50 m и изнад 800 m. На удаљености од преко 2700
m посећеност од стране пчела је безначајна.

Конструкција и крупноћа цвета – јабучасте воћне врсте нпр. због

крупнијег цвета у односу на коштичаве воћке захтевају мањи број
кошница по хектару од њих.

Наклоност медоносних пчела према одређеној врсти и сорти – већа

наклоњеност према одређеној врсти или сорти условљава мањи број
кошница за опрашивање. Такав случај имамо у оквиру јабучастог воћа
код крушке која захтева већи број кошница за опрашивање од јабуке.
Нектар крушке садржи каприлну киселину, која у извесној мери делује
одбојно на пчеле, због чега оне радије посећују цветове јабуке.

Број оквира са отвореним леглом у друштву – отворено легло

представља стадијум јајета и ларве. Ларву пчеле интензивно хране све
до поклапања ћелије и што је више ларви то им је неопходно више
хране због чега су пчеле активније, а све то условљава мањи број
кошница по јединици површине.

Дужина цветања одређене врсте или сорте – уколико цветање

траје дуже потребно је мање кошница и обрнуто.

Удаљеност воде од пчелињака – вода је пчелама неопходна за

одржавање животних функција, припрему хране за исхрану легла и
чланова заједнице, као и за одржавање микроклиме у кошници. Пчеле
које доносе воду у кошницу се називају водоноше или сакаџије, и оне су
перманентно активне у том послу у сезони јер се вода не складишти у
ћелијама саћа. Уколико се јави дефицит воде у друштву пчеле
предодређене за унос нектара и полена се преоријентишу на унос воде,
чиме се смањује број излетница које посећују цветове жељене културе и

јавља се потреба за већим бројем кошница за опрашивањем. Зато је
услед недостатка чисте питке воде у близини пчелињака неопходно
обезбедити појило.

Климатски услови – Пчеле су активне и излећу из кошнице на

температури већој од 13,9

С, а на температури испод 9

С се уклубљују.

Лепо, сунчано време, без ветра и падавина највише годи лету пчела а
свако погоршање времена ограничава лет пчелама и условљава већи
број кошница потребних за опрашивање, а изразито лошије временске
прилике могу бити и погубне за пчеле на паши.

Присуство медоносних коровских биљака – уколико су у засаду

присутне коровске биљке цветнице, које обично имају јаче обојене
круничне листиће, привлаче медоносне пчеле скрећући их са парцеле
коју би требало да опрашују због чега нам је потребно вишекошница за
опрашивање. Препоручљива и обавезна превентива је у овом случају
агротехничка мера сузбијања корова пре почетка фенофазе цветања.

Кошнице предодређене за опрашивање довозимо на парцелу у

почетку фенофазе цветања (када је 15-20 % цветова отворено). Ако их
довеземо   раније   постоји   опасност   од   преорјентације   на   неку   другу
културу   у   близини,   а   ако   закаснимо   имаћемо   умањен   ефекат
опрашивања.   Кошнице   је   пожељно   поставити   у   цик-цак   распореду,   у
групама,   са   10-15   кошница   по   групи,   и   са   летом   окренутим   према
парцели.

КУЛТУРА