Seminarski rad iz predmeta:
„Finansiska tržišta i institucije“
Oblast:
„Tržište novca“
Profesor:
Student:
Mirović mr Vera
Daniel Avramović
102/09PB
Novi Sad, januar 2013.
Osnovne karakteristike tržišta novca
Finansiske institucije, banke i njihovi posrednici trguju, ulažu, investiraju u različite
oblike finansiskih instrumenata u cilju pribavljanja profita kao krajnjeg rezulatat poslovanja
na istom tržištu. Pre svega par reči od samom tržišćtu, ono je mesto gde se susrećšu ponuda i
tražnja a na osnovu koje se formiraju cene odredjenih ponuda.
Osnovno pravilo ekonomije je sledeće, ukoliko postoji više od prosečne ponude tražnja se
smanjuje a cena ponudjenog opada iz istih razloga. Ovo pravilo utiče na kompletan sistem
poslovanja na tržištu pa i na tržište novca. Novčano tržište predstavlja deo finansiskog tržišta
gde se trguje sa žiralnim novcem, kratkoročnim kreditima, depozitima, menicama
kratkoročnim hartijama od vrednosti i ostalim novčanim surogatima
1
. Poslovanje na njegu je
ogranično različitim faktorima koji mugu biti, prostor trgovanja, ukoliko se trguje na
odredjenom prostoru kao primer „USA“ ustvari ako kupujemo njihove HOV mi se
automatski slažemo sa njihovim pravnim regulativama koje idu uz kupljene ili prodate HOV.
Vreme trgovine i uslovi trgovanja koji mogu biti opšti ili ugovoreni. Ovo tržište novca služi
za obezbedjivanje novčanih sredstava onima kojima treba ili su neophodna u budućem ili
trenutnom poslovanju a investicijom od strane koja poseduje višak u finansiskom smislu
(likvidnost).
U većinskoj saglasnosti postoji više tržišta novca: Bezgotovinsko primarno i sekundarno
tržište, eskontno tržište, lombardno tržište, gotovinsko tržište sa premenitim metalima i tržište
novca (u koji spada žiralni novac), kreditno depozitno tržište,.
Ukratko ćemo opisati osnovne karakteristike svakog od njih: Bezgotovinsko tržište, primarno
i sekundarno posluje sa HOV- hartije od vrednosti koje su primarne kao prvi pun puštene u
prodaju a nakon prve kupovine nalaze se po statusu kao sekundarne i na tom se tržištu i
prodaju. Na eskontnom tržištu stvara se menični portfelje i eskontnim , reeskontnim
menicama se predhodno trguje. Lombardno tržište služi za kupovinu materjala i upravljanje
sa njima kroz portfelje. Kreditno depozitni, raspolaže sa kratkoročnim pozajmljivanjem
novca radi postizanja ili održavanja likvidnosti korisnika tog kredita.
Gotovinska tržišta trguju sa monetarnim rezervama i plemenitim metalim kao što su platina,
zlato, srebro... Tržište novca predstavlja novčano cirkulisanje monetom jedne cele nacije a
učesnici u njoj mogu biti, stanovništno, poslovne banke i institucije koji nude ili traže zajam
kao primer.
Značaj tržišta novca se oslikava na: likvidnost privrednih subjekata (mogućnost kratkoročnog
pozajmljivanja ili ulaganja u tudje zajmove), makro ekonomsku stabilnost (koja se ogleda
kroz prvenstveno kroz stabilan devizni kurs, kamatne stope i cene), predstavlja moguća
dodatna primanja kroz emitovanje svojih novčanih viškova, stvara mogućnosti pokrivanja
javnog duga što ustvari znači dopunsko finansiranje državnog buđeta
__________________
Vunjak M.dr Nenad , dr Ljubomir : Finansijsko tržište i berze, Trž. novća, 2009.str. 14
Oblici organizovanja i predmet rada tržišta novca
Najčešće shvaćeno tržište novca je kao ponuda krakoročnih hartija od vrednosti u
zamenu za novac. Samim tim sto se tržište kapitala razlikuje je, razlika je u tražnji i ponudi
dugoročnih hartija od vrednosti kao i vlasničke HOV. Cilj oraganizovanja tržišta novca je
ustvari stvaranje veza izmedju učesnika kojima su finansiska sredstva potrebna i onih koji
raspolažu sa poslovnim viškovima. Iako može da zvuči kao prost zadatak on je nasuprot
tome. Postoji mnoštvo učesnika kao što su posrednici, neke finansiske institucije, različiti
oblici hov a ovo sve mora da je propraćeno sa kontrolom funkcionisanja tržišta za koje su
odgovorne, centralna banka, poslovne banke i neke od finansiskih institucija. Kao najvažniji
učesnik a ujedno i uticajni faktor je centralna banka koja ima zadatak i donešenje odluke o (1)
cene novca izražene putem eskontne i diskontne stope, (2) obim ponude izražene putem
novčanih kontigenata, (3) obima tražnje izražene putem obaveznih rezervi, (4) obim javnog
duga izražen putem prodaje i kupovine HOV.
5
Iz priloženog zaključujemo da je centralna banka najvažnija institucija za sprovodjenje
kontinuiranog poslovanja na tržištu a njene aktivnosti su, uloga oraganizatora, kontrolor,
regulator. Poslovne banke imaju obavezu saradnje sa centralnom bankom kao i sa poslovnim
bankama a svoj većinski profit sakupljaju od kamata i provizija. Status poslavna banka se
zadobija sa uslovima: obavezan tekući račun koji je dostupan radi kontrole i uvida centaralnoj
banci, obavezno je izdvajanje obaveznih rezervi i sprovodjenja devizno monetarne politike.
Odvojeni organizacioni deo sa kojim moze da nastupa na tržištu novca i da može vršiti svoje
polovanje kao samostalna institucija. Poslovne banke kreću u rad nakon odobrenja centralne
banke. Na ovim tržištima se pojavljuju i institucije sa svrhom polovanja u svoje ime i za svoj
račun a one su novčani fondovi, eskontne, diskontne organizacije. Suprote ovima su
institucije koje obavljaju novčane transakcije u svoje ime i za tudj račun koji ne unose svoj
kapital su brokeri, sa ciljem povezivanja prodavca i kupca hov. Nejasan često pojam tržišta
novca je da se na njegu trguje sa žiralnim novce umesto sa domicilnom valutom ili
eventualno stranom. Nešto prećiznije je da ne može u upotrebi biti čak ni novi žiralni novac.
Žiralni novac
- trenutno naplativa potraživanja kod banaka koja se nalaze na transakcionim
računima (žiro račun, tekući račun) ili kao gotovina u blagajni, jer uvek postoji mogućnost
(ograničena samo likvidnošću banke) njima raspolaže neformalno i veoma pojednostavljeno
putem naloga za isplatu – prvenstveno čekom. Treba ga razlikovati od štednih uloga koji, i
kada su po viđenju, ne spadaju u žiralni novac. Pored toga, štedni ulozi, za razliku od novca
na žiro računima, po pravilu nose kamatu. Žiralni novac nastaje na osnovu polaganja u
gotovu, putem doznaka (prenosa, tj. uplata) sa drugih računa (virmanisanjem), kao i na
osnovu odobrenog kredita od strane banke na račun korisnika. Može se nalaziti kod centralne
banke, poslovnih
