Savremena politika o otpadu je bazirana na konceptu poznatom kao hijerarhija
upravljanja otpadom. U vrhu hijerarhije upravljanja otpadom su prevencija i
minimizacija stvaranja otpada koje predstavljaju najprihvatljivije opcije sa
stanovišta zaštita životne sredine, jer se njihovom primenom minimalizuje
korišćenje prirodnih resursa, smanjuje ukupna količina i opasne karakteristike
otpada.

Ponovna upotreba, reciklaža i energetsko korišćenje otpada kroz proizvodnju
biogasa i slično, su opcije koje je neophodno primeniti da bi se sprečilo ili
minimalizovalo odlaganjena deponije. Konačno odlaganje predstavlja
najneprihvatljivije rešenje za životnu sredinu i ujedno se na taj način gubi velika
količina resursa.

Težnja EU ka sve većem stepenu uvođenja reciklaže je u skladu sa
hijerarhijom upravljanja otpadom, čija je implementacija dugotrajan proces sa
jedne strane, a sa druge put ka: smanjenu korišćenja ograničenih prirodnih
resursa, smanjenju količine otpada koju treba odložiti na deponije, ostvarenju
ekonomske dobiti, obezbeđivanju sekundarnih sirovina, uštedi energije,
smanjenjutroškova proizvodnje,otvaranju novih radnih mesta i očuvanju životne
sredine. Primera radi, danas se u zemljama članicama EU
50% papira, 43% stakla proizvodiod recikliranih materijala.

2. Tematska strategija EU o prevenciji i reciklaži otpada

Strategijom se postavljaju smernice i opisuju mere potrebne da bi sesmanjio
pritisak naživotnu sredinu nastao usled proizvodnje i upravljanja otpadom
tokom njegovog celokupnog veka trajanja. Ovakav pristup znači da svaki
otpadni predmet ne treba posmatrati samo kao izvor zagađenja, već kao
potencijalni resurs koji treba iskoristiti.
‡
Cilj strategije je i da promoviše sektor reciklaže kako bi se otpad ponovo uveo u
ekonomski ciklus u formi kvalitetnog proizvoda i kako bi se u isto vreme,
minimizirao negativan uticaj na životnu sredinu.

Kao rezultat implementacije ove strategije se očekuje manje otpada za konačno
odlaganje, povećanje proizvodnje komposta i energije, efikasnija reciklaža,
ekonomska dobit, smanjenje emisija zagađujućih materija i sl. Na primer,
uvođenje i razvoj sistema reciklaže značajno povećava broj radnih mesta.
‡
Ilustracije radi, reciklaža 10.000 tona reciklabila zahteva oko 250 radnih mesta,
što je daleko više u poređenju sa brojem radnih mesta potrebnih za insineraciju
ili deponovanje pomenute količine otpada. Insineracija 10.000 tona otpada
zahteva od 20 do 40 radnih mesta, a odlaganje svega 10.

3. Tržište otpada

Tržište materijalima koji se mogureciklirati je aktivnost ili proces transfera,
prodaje i/ili kupovine materijala koji se može reciklirati, kojim se uspostavlja
veza između kupca i prodavca recikliranih komponenti.U našoj zemlji ovo
tržište je veoma haotično, nerazvijeno i bazira se na inicijativama sakupljača i
privatnih organizacija.