Д и п л о м с к и р а д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
|
1
Увод
Према епохама у којима су књиге настајале и према начину извођења текста и слике
разликују се развојни облици књиге који би могли да се грубо поделе на:
- праоблике књиге,
- прелазне облике књиге,
- данашњи облик књиге,
По историјском континуитету бележења човекових умних творевина знацима и словима
најстарији обликом књиге сматрају се асирске глинене плочице, настајале у I и II веку пре
нове ере. Оне су испитиване клинастим писмом, које је урезивано у влажну глину, а затим
су сушене на сунцу или печене у посебним пећима. Све плочице које су сачињавале једну
целину биле су нумерисане. Глинене плочице биле су широке 6-8 см дугачке 10-14 см, а
дебљина им је била 2-3 см.
Слика број 1: Глинене плочице са клинастим писмом
У прелазне облике књиге убрајају се: књижни свитак, диптих и кодекс.
Слика број 2: Свитак од папируса и свитак од пергамента
Д и п л о м с к и р а д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
|
3
1. Развој повеза књига код Срба
Темеље проучавања јужнословенских ћириичних повеза поставио је руски научни Павел
Симони. Он је дао и правила за описивање повеза без којих се не може замислити научно-
истраживачки рад у овој области.
Класификацију повеза по облицима, намени и вековима, као и развој украшавања повеза по
етапама урадио је С. А. Клепиков, такође Рус. Због великих бројева српских рукописа у
руским збиркама, може се сматрати до извесне мере да је повезивање српских ћириличних
рукописа, слично као и код Руса настало истоимено са примањем писмености , а да се за
појаву повеза дугујем грчким, односно византијским повезима и по техници и по начину
украшавања.
Основе изучавања српских ћириличних повеза поставио је Мошин који је дао и прву
класификацију облика, композиције и начина украшавања. Иако се српски повез развијао
упоредо са писмом, његова техничка својства и естетски квалитет и нису пробудили пажњу
научника све до 30 година 20 века. Тада Грујић скреће пажњу на повезе у манастиру
ораховици Медаковић на повезивац у радионицу у манастиру говорима Марковић је почео
да прикупља грађу за проучавање повеза рукописа манастира Дечани.
1
Последње три деценије проучавањем повеза књига код Срба бави се Загорка Гамес.
Многобројних саопштења и научних радова на откривању и истраживању недовољно
познатих грана примењене уметности и уметничких заната од изузетне важности су њени
радови кожни повез и Српске ћирилице књиге и каталог повези српских књига.
Слика број 3: Српска ћирилица
1
Константиновић, В. (2010): Технологија графичке дораде I, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
стр. 52
Д и п л о м с к и р а д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
|
4
Прве књиге међу Србе су донели у десетом веку ученици словенског па светитеља Методија
те књиге су биле преведене на словенски језик и биле су писане глагољицом, а претпоставља
се да су биле и повезане. Изглед први књига све је до 18 века може се само наслеђивати. За
реконструкцију тих најстаријих повеза помажу књиге насликане на иконама фрескама и
минијатура рукописа.
У 18 веку књиге су се доносили из Византије и са Блиског Истока. Тако Теодосије помиње
да је Свети Сава 1219 године на повратку из неке је довео одбране учеснике да преведу са
грчког књиге ко је донео из Солуна.
Слика број 4: Манастир Хиландар
Такође се помиње да је на двору краља Владислава постојала библиотека са 30 књига које
су биле повезане у тешке кожне корице. Један од првих повезивање чије се име налази на
повез има је смерни дионисије монах манастира Хиландара, затим Лаврентије много грешни
поп Јован смерни Теофил герасим и други.
2
2
Миловановић С. (2016): Брошуре и коричење, Лагуна, Београд, стр. 14
