Learning techniques
Usmeni ispit je za mnoge studente stresniji od pismenog. Na pismenom možeš da razmišljaš u tišini, prepraviš odgovor, preskočiš teško pitanje i vratiš se. Na usmenom — sediš pred profesorom, moraš da govoriš odmah, a potpitanja mogu otići u pravcu koji nisi očekivao/la.
Sediš pred zadatkom iz matematike. Pročitaš tekst. Pročitaš ga ponovo. I dalje ne znaš odakle da počneš. Zvuči poznato?
Ekonomija je predmet koji zbunjuje mnoge studente jer ne spada čisto ni u „teorijske" ni u „matematičke" predmete — ona je oboje. Na jednom ispitu moraš da objasniš teoriju tržišne ravnoteže, na drugom da rešiš matematički model optimizacije, a na trećem da interpretiraš grafik agregatne ponude i…
Studiranje prava znači suočavanje sa ogromnim količinama teksta — zakoni, komentari zakona, udžbenici, presude, skripte. Samo za jedan ispit možeš imati 500+ strana obavezne literature. Mnogi studenti prava upadaju u zamku mehaničkog čitanja i pokušaja da sve nauče napamet — a onda na ispitu ne…
Pročitao/la si 50 strana skripte. Delovalo je jasno dok si čitao/la. Ali kad zatvoriš materijal i pokušaš da se setiš — praznina. Kao da nisi ni čitao/la. Ovo je jedan od najfrustrirajućih problema za studente, ali rešenje postoji: problem nije u tvom pamćenju, već u načinu na koji učiš.
Ekonomija je predmet koji zbunjuje mnoge studente jer ne spada čisto ni u „teorijske" ni u „matematičke" predmete — ona je oboje. Na jednom ispitu moraš da objasniš teoriju tržišne ravnoteže, na drugom da rešiš matematički model optimizacije, a na trećem da interpretiraš grafik agregatne ponude i…
Sedneš za sto, otvoriš skriptu, pročitaš tri reda — i misli ti odu na nešto potpuno drugo. Uzmeš telefon „samo da proveriš". Dvadeset minuta kasnije skroluješ kroz Instagram. Vratiš se na skriptu, ali više ne znaš ni gde si stao/la.
Sediš pred zadatkom iz matematike. Pročitaš tekst. Pročitaš ga ponovo. I dalje ne znaš odakle da počneš. Zvuči poznato?
Sediš na predavanju, pokušavaš da zapišeš svaku reč profesora, i na kraju imaš tri strane nečitkog teksta koji nedelju dana kasnije ne razumeš. Ili — slikaš slajdove telefonom i govoriš sebi da ćeš „proći kroz to kasnije" (nikad ne prođeš).
Usmeni ispit je za mnoge studente stresniji od pismenog. Na pismenom možeš da razmišljaš u tišini, prepraviš odgovor, preskočiš teško pitanje i vratiš se. Na usmenom — sediš pred profesorom, moraš da govoriš odmah, a potpitanja mogu otići u pravcu koji nisi očekivao/la.
Cornell metoda je sistem za pravljenje beleški razvijen na Cornell univerzitetu koji kombinuje tri stvari u jednom: beleženje, aktivno prisećanje i sumarizaciju. Za razliku od „slobodnog" pisanja beleški, Cornell metoda ima jasnu strukturu koja beleške pretvara iz pasivnog zapisa u aktivan alat za…
Skripte su osnovni materijal za pripremu ispita na većini fakulteta u Srbiji. Ali većina studenata koristi skripte na najgori mogući način: čita od početka do kraja, podvlači markerom, i ponavlja isto još dva puta pre ispita. Prema istraživanjima (Dunlosky et al., 2013), ponovno čitanje i…
Upravo si proveo/la tri sata učeći novo poglavlje. Osećaš se odlično — razumeš sve, pojmovi su ti jasni, čak možeš da objasniš gradivo. Ali sutradan? Polovina je već maglovita. Za nedelju dana — kao da nisi ni čitao/la.
Ispitni rok se bliži, a ti gledaš u gomilu materijala i pitaš se odakle da počneš. Zvuči poznato? Većina studenata uči na način koji izgleda produktivno — čitaju skriptu od početka do kraja, podvlače markером, prepisuju beleške — ali istraživanja pokazuju da su to jedne od najmanje efikasnih metoda…
Zamisli da imaš 200 strana skripte za ispit. Čitaš, podvlačiš, prepisuješ beleške — ali kad zatvoriš svesku, ne možeš da se setiš kako se teme povezuju. Gde se završava jedno poglavlje i počinje drugo? Kako se pojam iz četvrtog poglavlja nadovezuje na ono iz drugog?