UNION UNIVERZITET BEOGRAD
Fakultet za poslovne studije i pravo
Beograd
Predmet: Menadžment znanja
Tema: 12 principa menadžmenta znanja
Mentor:
Student:
prof. dr Života Radosavljević
Petar Stojković
Br. indeksa: I0682-12
Studijski program: Ekonomija
Grupa 19. - Leskovac
Decembar, 2013. god.
Rezime
U organizacijama potrebno je planirati, organizovati, voditi i usmeravati rad zaposlenih ka
ostvarivanju postavljenih ciljeva. Ciljeve treba ostvariti korišćenjem resursa i u optimalnom
vremenu, u skladu sa potrebama tržišta i korisnika. Postoje opšti, univerzalni i specifični principi
koji važe za upravljanje organizacijom.
Tehnike i tehnologije su važne u savremenom menadžmentu. One imaju cilj da objektiviziraju
istraživanja i način formulisanja zaključaka za donošenje upravljačkih odluka. Tehnologičnost je
jedna od najznačajnijih karakteristika menadžment profesije.
Donošenje upravljačke odluke ima svoje tehnike i tehnologije, principe, algoritme i redoslede
koji se moraju poštovati.
Osnovni alat kojim se služi menadžment su znanje i veštine u obavljanju poslova upravljanja.
Nova sredstva za rad, alati i pribori, odnosno tehnologije u proizvodnji ili pružanju usluga, su
povećali snagu menadžmenta i olakšali i ubrzali proces donošenja upravljačkih odluka.
Podatak predstavlja poznate činjenice, ili stvari korišćene kao osnova za zaključivanje ili
računanje. Informacija može biti posmatrana kao sistematski organizovani podatak. Informacija
je podatak koji ima značenje, relevantnost i cilj.
Znanje može biti posmatrano kao primenjiva
informacija koja omogućava bolje odlučivanje i daje efektivan input za dijalog i kreativnost u
organizacijama. Ovo se odvija preko obezbeđivanja informacije na pravom mestu, u pravo vreme
i na pravi način.
Znanje omogućava efektivnije delovanje u poređenju sa informacijom ili podatkom i daje veću
sposobnost predviđanja budućih ishoda.
Da bi inovacije uspele, moraju biti prihvaćene od strane kupaca, odnosno potrošača. Konačnu
ocenu korisnosti novih proizvoda, ili novog načina upotrebe postojećih proizvoda daju potrošači.
Svaka inovacija koja bi bila od koristi organizaciji, ali koju potrošači ne prihvataju, ne može biti
primenjena, jer nema svoje kupce. Zato je potrebno istraživati tržište i utvrđivati, šta je to što
kupci žele, ali i kreirati nove potrebe, nova tržišta na kome bi se promovisali i plasirali novi
proizvodi, tehnike i tehnologije, itd. Popravke, modifikacije i predlozi imaju veliki značaj.
Povećani interes za naučni menadžment ili intelektualni kapital vodi ka povećanju broja i
kvaliteta konsultantskih kuća, koje pružaju logističku podršku naučnom menadžmentu.
Učeća organizacija je ona čiji zaposleni stalno uče nove stvari i primenjuju naučeno u
poboljšanju kvaliteta, proizvoda ili usluga. To je mesto gde ljudi konstantno šire svoj potencijal
da bi kreirali rezultate koje žele, gde se razvijaju novi i ekspanzivni modeli mišljenja, gde je
kolektivna aspiracija oslobođena i gde ljudi stalno uče kako učiti zajedno. To je organizacija koja
širi svoj kapacitet, da bi stvarala budućnost.
Benčmarking predstavlja učenje iz iskustva drugih. Mudri menadžeri prihvataju benčmarking jer
je najskuplje učenje u okviru svoje kompanije i na svojim greškama.
2
1. Znanje je u neredu. Zato što je znanje povezano sa svim ostalim, ne možete da izolujete
aspekt znanja o bilo čemu uredno. U univerzumu znanja, ne možete da obratite pažnju na
samo jedan faktor.
2. Znanje je samoorganizujuće. Samo da organizuje oko znanja je organizacioni ili grupni
identitet i svrha.
3. Znanje traži zajednicu. Znanje želi da se dogodi, kao što život želi da se dogodi. Oboje
žele da se dese kao zajednica. Ništa ne ilustruje ovaj princip bolje od Interneta.
4. Znanje putuje preko jezika. Bez jezika za opisivanje našeg iskustva, ne možemo da
komuniciramo o onome što znamo. Proširenje organizacionih znanja znači da moramo
razvijati jezike koje koristimo da opišemo naše radno iskustvo.
5. Što više pokušavate da locirate znanje dole, ono više izmiče. To je primamljivo u
pokušaju da veže znanje kao kodifikovani dokument znanja, patenti, biblioteke, baze
podataka, i tako dalje. Ali previše krutosti i formalnosti u pogledu znanja dovode do
stagnacije kreativnosti.
6. Popustljiviji je verovatno bolji. Visoko prilagodljivi sistemi izgledaju aljkavo. Stopa
preživljavanja različitih, decentralizovanih sistema je veća. To znači da možemo da
gubimo resurse i energiju pokušavajući da kontrolišemo znanje suviše čvrsto.
7. Ne postoji jedno rešenje. Znanje se uvek menja. Za sada, najbolji pristup u upravljanja je
onaj koji drži stvari koje se kreću dok održava otvorene mogućnosti.
8. Znanje ne beleži zauvek rast. Na kraju, neka znanja se izgube ili umru, baš kao stvari u
prirodi. Napuštanje starog načina razmišljanja, čak i penzionisanje celih blokova znanja,
doprinose vitalnosti i evoluciji znanja.
9. Niko nije nadlžean. Znanje je socijalni proces. To znači da ni jedna osoba ne može
preuzeti odgovornost za kolektivno znanje.
10. Vi ne možete da nametnete pravila i sisteme. Ako je znanje zaista samoorganizovanje,
najvažniji način da se napreduje jeste da se uklane prepreke samoorganizovanja. U
zaštićenim uslovima, znanje će se pobrinuti za sebe.
11. Ne postoji srebrni metak. Ne postoji jedinstvena tačka poluge ili najbolje prakse za
unapređenje znanja. Mora biti podržano na više nivoa i na različite načine.
12. Kako definišeš znanja određuje kako ti uspeva. „Pitanje znanja“ može da se predstavi na
mnogo načina. Na primer, briga o vlasništvu znanja dovodi do sticanje kodifikovanih
znanja koja su zaštićena autorskim pravima i patentima.
Briga o razmeni znanja naglašava protok komunikacije i dokumentaciju. Fokus na kompetencije
znanja dovodi do traženja efikasnijih načina za stvaranje, prilagođavanja, i primenu znanja.
Na moru
Upravljanje znanem zahteva odgovarajuće alate. Evo nekih navigacionih sredstva.
Severna
zvezda.
Severna zvezda predstavlja svrhu, osećaj identiteta, i osnovne principe koji vode
organizaciju. Znanje samo-organizuje oko organizacione svrhe. Bez severne zvezde za znanjem,
nemoguće je fokusirati se na ono što je potrebno.
Pokretačke vrednosti za kreiranje i deljenje znanja mogu da se razlikuju. U Buckman
Laboratoriji, na primer, vrednost vožnje je poznavanje kupaca. Uz primenu razmene znanja u
K'Netik mreži, Bakmen počinje da tretira znanje kao najveće strateško sredstvo. Generalni
4
