Академија струковних студија Шумадија
Висока техничка машинска школа струковних студија Трстеник
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Погонски материјали
Стандарди и препоруке за примену горива
Трстеник, 2020.
2
Садржај
1.Увод....................................................................................................................................3
2.Погонски материјали........................................................................................................4
3.Нафта..................................................................................................................................6
4.Бензин.................................................................................................................................8
5.Дизел гориво....................................................................................................................10
6.Гасовита горива...............................................................................................................12
7.Закључак...........................................................................................................................14
8.Литература........................................................................................................................15
4
половина потребне електричне енергије, док у Србији учествује у укупној потрошњи
преко 50%, док у производњи струје енергетски учествује са преко 85% (у
термоелектранама). У финалној потрошњи угаљ (уз кокс и сушени лигнит) учествује са
14%. Производња угља бољих квалитета у Србији је ниска и са трендом даљег опадања.
Нафта
Месопотамија за потребе осветљења пре 9000 година.
Прва дубока бушотина 1859. године у Пенсилванији.
Патентирање и развој СУС мотора: 1877. Отто, 1897. Диесел.
Нафта је главни енергетски извор друге половине 20, века. Осим нафте све се више
користе и алтернативни извори енергије, пре свих обновлјиви извори енергије.
Природни гас:
Стара Персија за религиозне потребе, Кина пре 2200 година.
Први гасовод дужине 23 км 1884. године, Питсбург
Електрична енергија
најплеменитији вид енергије
могућност производње коришћењем свих извора енергије.
проналазак парних и водених турбина веће снаге у XИX веку омогућио значајан
развој производње.
Нуклеарна енергија
Развој започео 1942. године остварењем контролисане фисије језгра урана.
Експериментална електрана 1954.године у близини Москве, а 1956.године прва
комерцијална електрана у Великој Британији.
Инцидент у електрани Острво три миље 1979. године.
Инцидент у Чернобилу 1986.године.
2. Погонски материјали
огонски материјали користе се за погон и одржавање мотора, машина, возила и
других система. Основни погонски материјали су:
П
горива
– обезбеђење потребних количина енергија,
мазива
– обезбеђују смањење трења и хабања,
вода
– средство за хлађење, погонски медијум (турбине)
5
У општем смислу,
горива
су материје које сагоревањем ослобађају топлоту. У ужем
смислу, горива су материјали које сагоревамо да бисмо произвели топлоту. Осим тога,
горива треба да испуњавају и следеће захтеве:
– да производе велику количину топлоте за кратко време,
– да се налазе у природи у довољним количинама,
– да у природном стању не садрже велике количине негоривих материја (баласт),
– да могу лако и јефтино да се допреме до корисника,
– да не мењају битно својства и да су безбедна током експлоатације,
– да продукти њиховог сагоревања нису опасна по околину.
Мазива
се дефиншу као гасовите, течне и чврсте материје које смањују трење између
површина метала, које се налазе у релативном кретању, што омогућава пренос снаге и
топлоте, односно хлаĎење, како би се метални делови заштитили од трошења и корозије.
Мазива се деле у две основне групе: мазива уља и мазиве масти.
За сва мазива се може применити просто правило:
базна уља + одговарајући пакет адитива = мазиво уље
мазива уља + угушћивачи = мазиве масти
Вода
- мора бити дестилована или деминерализована, а пХ вредност на 200Ц = 7-8, код
нових типова, због одсуства силиката и фосфата, може се користити и тврда вода.
Неразблажено расхладно средство (концентрат) треба да садржи најмање 90% МЕГ-а,
највише 4% воде, а остале компоненте су адитиви. Расхладна течност мора испунити
читав низ противречних захтева као што су: ниска температура мржњења, висока
температура кључања, мали коефицијент запреминског ширења, минимална вискозност,
незапаљивост, да не пене и не изазивају промене конструктивних материјала, добра
проводљивост топлоте, висока специфична топлота итд..
