Ad hoc tribunali
Jedan od načina reagovanja na zverstva jeste stvaranje međunarodnih krivčnih
tribunala sa zadatkom da sude licima odgovornim za zverstva i druge međunarodne
zločine. Odlukom saveta bezbednosti UN (1993), koji nije bio u stanju da zaustavi
rat u bivšoj Jugoslaviji, dok države nisu bile voljne da preduzmu akcije kao što su
udari vazdušnim snagama, osnovan je Međunarodni krivični trubunal za bivšu
Jugoslaviju . Sledeće godine je uspostavljen Međunarodni krivični tribunal za
Ruandu .
Statut Međunarodnog krivičnog suda usvojen je 1998. godine u Rimu, a 2002.
godine zaključen je sporazum između UN i Sijera Leonea o osnovianju Specijalnog
suda za Sijera Leone. Sem toga, na Kosovu i u istočnom Timoru međunarodne
organizacije su osnovale mešovite sudove, tj. sudove u kojima rade lokalne i
međunarodne sudije.
Era Ad hoc tribunala započinje osnivanjem Međunarodnog vojnog tribunala u
Nirnbergu (1945) i međunarodnog vojnog tribunala za Daleki Istok u Tokiju (1946).
Tribunal je izraz koji se u najširem smislu opisuje
pojedinac ili institucija koja je ovlašćena da dodnosi
presude, odnosno odgovarajuće odluke u pravnim i
upravnim sporovima. Najčešće se pod time
podrazumevaju ne-redovna sudska i upravna tela,
odnosno ad hoc tribunali (tela) sastavljena po posebnim
zakonima i za posebne prilike. Najpoznatiji primer jeste
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, poznat
kao Haški tribunal.
Tribunali su nastali kao jedan od načina reagovanja na
zverstva sa zadatkom da se sudi odgovornim licima za
počinjena zverstva i druga međunarodna krivična dela.
Najpoznatiji ad hoc tribunali jesu ad hoc tribunali za
bivšu Jugoslaviju i Ruandu.
Međunarodni krivični sud za Ruandu
Medjunarodni krivicni sud za zlocine pocinjene na podruciju Ruande osnovan je u 1994. godine od strane Ujedinjenih nacija,
Rezolucijom 955. Sedište suda je u Arushi u Tanzaniji. Sud se sastoji od 16 sudja, koji su raspoređeni u četiri veća, tri
raspravna i jedno žalbeno. Na suđenjima pred ovim tribunalom, ustanovljena su dva presedana. Prvi je da se silovanje smatra
ratnim zločinom, odnosno genocidom. Drugi je da su procesuirani urednici i novinari medija, koji su širili mržnju i poticali
na genocid. Ovaj je Sud, uz onaj za Jugoslaviju, jedini međunarodni kazneni sud za ratne zločine posle Drugog svetskog rata.
Formiran je s ciljem procesuiranja osumnjičenih za genocid u toj zemlji počinjen '94. godine. Pripadnici milicija većinskog
plemena Hutu ubili su gotovo milion ljudi, uglavnom pripadnika manijskog plemena Tuci. Određeni broj osumnjičenih još je
na slobodi. Medjunarodni krivicni sud za Ruandu je prestao sa radom 31. decembra 2015. godine.
Medjunarodni krivični sud za bivšu
Jugoslaviju
•
Medjunarodni krivicni sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) je sud
Ujedinjenih nacija koji se bavi zlocinima pocinjenim tokom sukoba na
Balkanu tokom 1990-tih godina. Od svog osnivanja u maju 1993.
godine nepovratno je promenio sliku medjunarodnog humanitarnog
prava i pruzio mogućnost zrtvama da iskazu strahote koje su videli i
doziveli. Haški tribunal je uspostavljen rezolucijom Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija broj 808 od 22. februara 1993, i rezolucijom 827 od
25. maja 1993. godine, sa pozivanjem na Glavu sedam Povelje UN, po
kojoj Savet bezbiednosti moze preduzimati mere u interesu
medjunarodnog mira i bezbednosti putem rezolucija koje su, ako su
donete na osnovu Glave sedam, obavezujuce za sve zemlje clanice
UN, ukljucujuci I one koje nisu clanice Saveta bezbednosti.
•
Medjunarodni sud je postavio temelje za ono što je danas prihvaćeni
standard za rešavanje sukoba i proces razvoja nakon sukoba širom
sveta. Konkretno, vodje osumnjicene za masovne zlocine će biti
izvedene pred lice pravde. Medjunarodni sud je dokazao da je
efikasna i transparentna medjunardona pravda moguća.
Medjunarodni sud je doprineo neospornom utvrdjivanju istorijskih
cinjenica, boreći se protiv poricanja istine i pomazući zajednicama da
se suoce sa svojom nedavnom prošlošću. Sud je pokazao da lica
osumnjicena da snose najveću odgovornost za pocinjena zverstva
mogu biti pozvana na odgovornost, kao i da krivica treba da bude
individualizovana, štiteći citave zajednice od toga da budu prozvane
"kolektivno odgovornim" .
