Административни стил

Опште карактеристике

Јавља   се   претежно   у   писаној   форми.   Разлике   међу   жанровским   формама   по   садржају, 
обиму   и   језичком   изразу   доприносе   да   се   овај   стил   дели   на   два   подстила:  

законско-

административни

 и 

канцеларијско-административни

.

Административни   стил   дефинише   се   као   стил   који   је   у   нејвећој   мери   устаљен,   скоро 
конзервативан и затворен у себе. У њему се користи сразмерно ограничен број језичких 
средстава, која се често претварају у клишее. Лексика, фразеологија и синтакса подређене 
су одређеним формама и стереотипима.

Основна   функција   овог   стила   је   саопштење.   Овде   се,   уз   поштовање   одређених   форми 
писменог излагања садржаја, самом излагању придаје карактер документа, и тиме се сви 
лични моменти преводе у сферу општег и званичног.

Међу   основне   карактеристике   спадају:   јасност,   пуноћа   и   објективност   изражавања, 
конкретност,   прецизност   формулација,   стандардност   и   унифицираност,   као   и   употреба 
речи у њиховом директном, појмовном и непренесеном значењу.

Велики број жанровских јединица одражава одсуство индивидуалног општења, чак и онда 
када се у сферу комуникације укључују лични моменти.

Оно што посебно одликује 

административни стил је намерно изражена строга, безлична 

тонална објективност која служи за изражавње констатирајућег и прописивачког карактера 
документа.

Лексика и фразеологија

 административног стила одликују се двема особинама: умереним 

књижним особинама и високим процентом стандардних средстава (тзв. канцеларизми). 
Канцеларијски   шаблон   је   понављањем   створена   лексичко-фразеолошка   јединица,   која 
често одговара поновљеној ситуацији или поједностављеном значењу одређених појмова. 
Карактеристична је употреба клишеа, нашироко коришћење терминологије, глаголских 
именица, деноминативних предлога и сложених везника.

Морфологија

  административног   стила   одражава   тон   овог   стила,   регистративно-

констатирајући   и   прописујући   карактер,   садејство   општости   и   конкретности.   Веће   је 
присуство именица у о дносу на глаголе; међу именицама преовлађују глаголске именице. 
Одсуство емоционалности одражава се на употребу придева и прилога, који су сведени на 
минимум.   Безлични   карактер   стила   одражава   се   у   готово   потпуном   одсуству   личних 
заменица 1. И 2. лица и одговарајућих личних форми глагола. Присуство инфинитива је 

веома   уочљиво.   Честе   су   скраћенице.   Присутан   је   велики   број   правила   за   писање 
различитих знакова и бројева.

Синтакса

  административног стила истакнуто је књишка и неемоционална. Реченице су 

потпуне, наративне, обично двосаставне. Синтакса одражава тенденцију ка детаљизацији 
и класификацији, ка разматрању, стварајући јединствену структуру од констатирајућих и 
наредбодавних   елемената,   од   узрочно-последичнох   и   условно-последичних   односа. 
Уочљив је правилан редослед речи у реченичним конструкцијама.

Жанрови административног подстила:

1. Законски документи

2. Друштвено-политички документи

3. Дипломатска документа

4. Званична саопштења

5. Радни документи

6. Лични документи

Želiš da pročitaš svih 2 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti