Адолесценција
2018
1
1.Увод
Аутори који се баве периодом адолесценције овај период посматрају као развојно
прелазни период (период транзиције) из детињства у зрелост. Левинов израз „особа на
маргини“ (Лењин, 1939), којим описује адолесцента, добра је илустрација позиције која се
адолесцентима приписује у увом периоду, пошто указује на стално балансирање између
улоге детета и улоге одраслих. Оно што је занимљиво, када је о овом развојном периоду
реч, је да је он углавном дефинисан оним што он није : адолесцент није више дете, али
није још ни одрасла особа, незрелост детињства је превазиђена, а изазови и могућности
одраслог доба још нису остварени.
Додатну тешкоћу представља и непостојање јасно експлицираних показатеља краја
детињства и почетка одраслог доба. У неким културама постоји обред иницијације којим
се јавно обележава прелазак из периода детињства у период одрасле особе. У културама
код којих постоји овај обред, период адолесценције је јако кратак, понегде траје само
колико траје припрема за обред и сам обред иницијације. С обзиром да у западној култури
не постоји обред иницијације, чиме је знатно отежано одређивање почетка и краја
адолесценције, неки аутори (према: Киммел и Њеинер, 1995) предлажу два могућа
показатеља за одређивање трајања адолесценције: биолошки узраст за одређивање почетка
и социјални узраст за одређивање краја адолесценције. Под биолошким узрастом ови
аутори подразумевају промене до којих долази у биолошком развоју организма и које су
резултат промене хормонског статуса организма, као што су развој скелета, појава
менструације код девојчица, појава секундарних полних одлика, итд. Под социјалним
узрастом се подразумева социјална зрелост појединца која се разликује у различитим
друштвима и културама. Негде је то промена дотадашње улоге у друштву (од детета до
партнера и родитеља, или од студента до запослене особе), а негде је то формални узраст
и очекивања које друштво има од људи који су одређеног узраста, тако да када неко
преузме улоге одраслог, када га други виде као одраслог и када он себе доживљава тако,
можемо да кажемо да та особа није више адолесцент већ одрасла особа.
Адолесценција
2018
2
Аутори који се баве адолесценцијом говоре о три периода: рана адолесценција (од 12
до 15 година), средња адолесценција (од 15 до 17 година) и позна адолесценција (после 17
година), наглашавајући међутим да је свака подела арбитрарна. Без обзира на неслагања
када је у питању одређивање почетка и краја адолесценције, већина аутора који се баве
овим периодом слаже се у томе да је ово период транзиције, тј. период промена,
неравнотеже и развоја који служи као мост између детињства и зрелости. Уколико су те
транзиције очекиване у некој култури са одређеним узрастом и дешавају се на време, онда
оне обично воде остваривању важних развојних задатака у адолесценцији, као што су:
развијање нових и зрелијих односа са вршњацима оба пола, прихватање мушке / женске
социјалне улоге, постизање веће емоционалне независности од родитеља и одраслих,
припрема за брачни и породични живот и каријеру, усвајање система вредности,
идеологије и ставова и усвајање социјално одговорног понашања (Хавигхурст, 1972).
Промене које се у адолесценцији дешавају изузетно су значајне за даљи развој и од начина
остваривања развојних задатака у том периоду у великој мери зависи успешно
прилагођавање и даљи развој одрасле особе.
