Profesor:
Učenik:
Seminarski rad iz istorije
Adolf Hitler
1
"Politika je rezultat hladnog proračuna i može imati razoran uticaj"
Adolf Hitler,
nemački diktator, naumio je sa izuzetnom odlučnošću, po c
enu
miliona života, da
svojoj zemlji nametne ideal "jedno carstvo, jedan vođa".
Adolf Hitler (1889 -
1945) je stvaranjem Nacističke partije 1921. godine doveo fašizam do
ekstrema. Stekao je apsolutnu vlast u Nemačkoj, izazvao Drugi svetski rat invazijom na Poljsku 1939. godine
i osvojio veći deo Evrope pre nego je izvršio samoubistvo u ruševinama Berlina aprila 1945. godine. Hitler je,
baš kao i sovjetski vođa Vladimir Ilič Lenjim, imao snažnu želju za moći, vodeo brigu o detaljima, pokazivao
odbojnost prema luksuzu i nečovečnost proisteklu iz potpune ubeđenosti u svoju istorijsku misiju. Za razliku
od Lenjina, njegovi revolucionarni principi su se bazirali na rasi, ne na staležu, a objekti njegove mržnje bili
su Jevreji, Sloveni i Romi.
Hronologija:
1701.
-
Osnivanje Pruskog kraljevstva
1848.
-
Revolucija u Beču i Berlinu
1856.
-
Sedmogodišnji rat
1862.
-
Bizmarkov dolazak na vlast u Prusiji
1870.
-
Francusko
-
nemački rat
1871.
-
Ujedinjenje Nemačke
1889.
-
Rođen je Adolh Hitler
1900.
-
Upisuje
se u školu u Lincu
1907.
-
Nije položio prijemni ispit na univerzitetu/seli se u Beč
1913.
-
Seli se u Minhen
1914.
-
Izbija Prvi svetski rat
1918.
-
Versajski mir/Nemačka je poražena
1919.
-
Osnivanje Nemačke radničke partije
1920.
-
Nemačka radnička partija postaje poznata kao Nacistička partija
1921.
-
Osnivanje odreda SA
1922.
-
Musolini formira novu vladu
1923.
-
Hitler organizuje pobunu manjih razmera u Minhenu
1924.
-
Diktira knjigu "Moja borba"
1933.
-
Hitler postaje kancelar
1934.
- Po
staje firer i obezbjeđuje sebi potpunu kontrolu nad Nemačkom
1935.
-
Stupanje na snagu Nirnberških zakona
1938.
-
Nemačka pripaja Austriju
1939.
-
Izbija Drugi svetski rat
1940.
-
Pad Pariza/Savezništvo između Nemačke, Japana i Italije
1944.
-
Desant u Normandiji/Oslobađanje Pariza
1945.
-
Ženi se Evom Braun/Hitler i Eva izvršili samoubistvo
1945.
-
Atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki
1955.
-
Zapadna Nemačka ponovo dobija suverenitet
1961.
-
Počinje izgradnja Berlinskog zida
1973.
-
Zapadna Nemačka postaje članica UNO
1989.
-
Kraj Hladnog rata/Pad Berlinskog zida
Kao gubitnička strana u Prvom svetskom ratu, Nemačka je morala da plati ogromnu ratnu štetu.
Njena privreda je posustala pod pritiskom nezaposlenosti i galopirajuće inflacije, a
društveni život je bio
uzdrman do tada neviđenim nemirima. U srcima mnogih Nemaca je počeo da se taloži bes, usmeren kako
prema državama koje su pobedile u ratu. tako i prema Jevrejima, koji su većinom uspeli da sačuvaju svu
svoju imovinu. Ovo su istorijski uslovi u kojima se pojavila jedna politička frakcija, a koju će predvoditi jedna
pogubno harizmatična ličnost
-
Adolf Hitler.
3
roditelja, a primao je i mali dodatak od 25 kruna mesečno za decu bez roditelja koje su davale austrijske
vlasti.
Neki istoričari smatraju da je udarac koji je doživeo posle drugog prijemnog ispita bio prilično
jak. Pošto je smatrao da još uvek nije spreman da se zaposli, nastavio je da pohađa privatne časove. I pored
svega nije pokušavao da ode iz Beča. Osećao je da ovaj grad ima još mnogo toga da mu ponudi, pa se
preselio u jedan stančić u ulici Štrumper(gase), koja se nalazila u siromašnom kraju ove prestonice
umetnosti.
J
ačanje antisemitizma
Kako nije imao cilj ka kojem bi usmerio svoju energiju, i imajući mnogo slobodnog vremena na
raspolaganju, Adolf se posvetio intenzivnom čitanju. Često bi listao čitave tomove, čitajući samo one pasuse
koje bi smatrao važnim. Nije čitao zabave radi, već da bi sebi dao potvrdu ispravnosti vlastite vizije sveta.
Jedan od najdražih knjiga mu je bila "Legende o junacima i bogovima".
S vremena na vreme je odlazio na večernje koncerte u Bečkoj operi, naročito kada su izvođena dela Riharda
Vagnera. Bio je ljubitelj muzike, ali kako nije imao dovoljno sredstava, mogao je sebi da priušti samo mesto
za stajanje ispod kraljevskog balkona. Omiljena opera mu je bila "Loengrin", priča o čoveku koji je žudeo za
bezuslovnom ljubavlju jedne devojke. Često bi se izgubio u gomili, u pokušaju da uđe u zgradu parlamenta.
Sjedeo bi u publici i dugo slušao skupštinske rasprave. U nekom trenutku je postignut dogovor da se postavi
ogromno obaveštenje, na kome je pisalo da je zabranjen ulaz psima i Jevrejima, što
ukazuje na to da je
antisemitizam u Beču bio u porastu. Gradonačelnik Karl Luger , koji je bio socijalista, nalazio se na čelu ovog
pokreta i upozoravao građane svoje zemlje da će sama zemlja trpeti zbog jevrejskih trgovaca koji su
nagomilali ogromno bogatstvo. Stanovništvo Beča je i pre toga počelo da podržava proterivanje svih Jevreja
sa evropskog kontinenta.
Adolf je u to vreme po prvi put upoznao nekog Jevrejina. U Lincu, u gradu u kojem je proveo
svoje srednjoškolske godine, živelo ih je jako malo i većina se bila potpuno utopila u lokalnu kulturu, pa
Adolf tako nije bio ni svestan njihovog postojanja. Jevrejin, koga je video Adolf, prosio je na ulici ispred
jedne prodavnica, a na kraju ga je odvela policija. Hitler je pročitao mnoga dela Stjuarda Čemberlena, koji je
tvrdio da za razliku od Grka, koji su postavili osnove filozofije i umetnosti, i Rimljana, koji su ustanovili
politiku i pravosuđe, Jevreji
-
potkazivači Isusa Hrista
-
mogu da vrše samo i jedino negativan uticaj na
društvo. Pored toga, gradonačelnik se nedavno bio pridružio jednom antisemitskom pokretu. Logo tog
pokreta bio je kukasti krst
-
svastika
-
znak koji će kasnije postati simbol Nacističke partije. Kukasti krst je
uzet da simbolično predstavlja Sunce, i u nastavku
-
superiornost i
čistotu arijevske rase.
Rat koji je pozdravila Nemačka nacija
Usamljeni Adolf Hitler je u Beču vodeo boemski život, ali je sloboda u kojoj je uživao imala svoje
granice. Neposredno pre nego što je primio poziv za odsluženje vojnog roka u austrijskoj vojsci napunio je
dvadeset četiri godine. Uporno se nije odazivao. Nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je u vojsci u kojoj
je trebalo da služi bilo i crnaca, Jevreja i raznih drugih nacija i rasa. Pošto su ga stavili na listu onih koji su se
oglušili d naređenje da dođu da odsluže svoj vojni rok, često je menjao mesto boravka i pažljivo za sobom
brisao sve tragove u nadi ga ga tako neće pronaći. Godine 1913., naslutivši opasnost, odlučio je da iz Beča
ode u nemački grad Minhen.
Adolf je u Minhen stigao u maju. Iako su NIjemci i Austrijanci govorili istim jezikom, Nemačka je ipak bila
strana zemlja. Na granici se u carinskom obrascu nije izjasnio po pitanju nacionalne pripadnosti kako bi
izbegao eventualne sumnje austrijskih vlasti. Na kraju je ipak otkriven i dobio je nalog da se javi u Linc radi
istražnog postupka.
Tada je lokalnim vlastima uputio dugačko i dirljivo pismo. "Poslednje dve godine živim kao nesrećan čovek,
zatrovan nesigurnošću i otrgnut od svojih prijatelja, dok mi je glad jedini saputnik",
napisao je što svedoči o
usamljeničkom i tragičnom životu ovog nesuđenog umetnika u Beču.
U Minhenu je živeo kao izbeglica. Kada je doneta odluka da se istraga o njegovom izbegavanju vojne službe
održi u Salcburgu, blizu Minhena, Hitler je iskoristio svoje govorničke veštine i uspeo da ubedi istražitelje da
