2
UVOD
"Politika je rezultat hladnog proračuna i može imati razoran uticaj"
Adolf Hitler, nemački diktator, naumio je sa izuzetnom odlučnošću, po cenu miliona života, da
svojoj zemlji nametne ideal "jedno carstvo, jedan vođa".
Adolf Hitler (1889 - 1945) je stvaranjem Nacističke partije 1921. godine doveo fašizam do
ekstrema. Stekao je apsolutnu vlast u Nemačkoj, izazvao Drugi svetski rat invazijom na Poljsku
1939. godine i osvojio veći deo Evrope pre nego je izvršio samoubistvo u ruševinama Berlina
aprila 1945. godine.
Hitler je, baš kao i sovjetski vođa Vladimir Ilič Lenjim, imao snažnu želju za moći, vodeo brigu
o detaljima, pokazivao odbojnost prema luksuzu i nečovečnost proisteklu iz potpune ubeđenosti
u svoju istorijsku misiju. Za razliku od Lenjina, njegovi revolucionarni principi su se bazirali na
rasi, ne na staležu, a objekti njegove mržnje bili su Jevreji, Sloveni i Romi.
Hronologija:
1701. - Osnivanje Pruskog kraljevstva 1848. - Revolucija u Beču i Berlinu 1856. -
Sedmogodišnji rat 1862.- Bizmarkov dolazak na vlast u Prusiji 1870. - Francusko - nemački rat
1871. - Ujedinjenje Nemačke 1889. - Rođen je Adolh Hitler 1900. - Upisuje se u školu u Lincu
1907. - Nije položio prijemni ispit na univerzitetu/seli se u Beč 1913. - Seli se u Minhen 1914. -
Izbija Prvi svetski rat 1918. - Versajski mir/Nemačka je poražena 1919. - Osnivanje Nemačke
radničke partije 1920. - Nemačka radnička partija postaje poznata kao Nacistička partija 1921. -
Osnivanje odreda SA 1922. - Musolini formira novu vladu 1923. - Hitler organizuje pobunu
manjih razmera u Minhenu 1924. - Diktira knjigu "Moja borba" 1933. - Hitler postaje kancelar
1934. - Postaje firer i obezbjeđuje sebi potpunu kontrolu nad Nemačkom 1935. - Stupanje na
snagu Nirnberških zakona 1938. - Nemačka pripaja Austriju 1939. - Izbija Drugi svetski rat
1940. - Pad Pariza/Savezništvo između Nemačke, Japana i Italije 1944. - Desant u
Normandiji/Oslobađanje Pariza 1945. - Ženi se Evom Braun/Hitler i Eva izvršili samoubistvo
1945. - Atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki1955. - Zapadna Nemačka ponovo dobija
suverenitet 1961. - Počinje izgradnja Berlinskog zida 1973. - Zapadna Nemačka postaje članica
UNO 1989. - Kraj Hladnog rata/Pad Berlinskog zida .
Kao gubitnička strana u Prvom svetskom ratu, Nemačka je morala da plati ogromnu ratnu štetu.
Njena privreda je posustala pod pritiskom nezaposlenosti i galopirajuće inflacije, a društveni
život je bio uzdrman do tada neviđenim nemirima. U srcima mnogih Nemaca je počeo da se
taloži bes, usmeren kako prema državama koje su pobedile u ratu. tako i prema Jevrejima, koji su
većinom uspeli da sačuvaju svu svoju imovinu. Ovo su istorijski uslovi u kojima se pojavila
jedna politička frakcija, a koju će predvoditi jedna pogubno harizmatična ličnost - Adolf Hitler.
4
Opasna prepreka
Na jesen, 1908. godine, Hitler je pretrpio još jedan udarac, sličan onome koji je doživeo godinu
dana ranije. Posle napornog pripremanja za prem u školu u Beču pod mentorstvom jednog
vajara, predmetni profesor nije Hteo čak ni da pogleda njegova nova umetnička dela. "Nema
sumnje da ste talentovani, ali vaša ličnost prosto ne pripada ovoj instituciji." To je bilo sve
obrazloženje koje je Hitler dobio nakon neuspeha kojeg je doživeo godinu dana pre. Ovoga puta
se, umesto za umetnost, odlučio za građevinu. I opet, ishod je bio negativan. Hitler nije imao
rame za plakanje. Dok se po drugi put pripremao za prijemni ispit, njegova majka Klara je umrla
od raka. Živeo je od malog nasleđa koje mu je ostalo od roditelja, a primao je i mali dodatak od
25 kruna mesečno za decu bez roditelja koje su davale austrijske vlasti.
Neki istoričari smatraju da je udarac koji je doživeo posle drugog prijemnog ispita bio prilično
jak. Pošto je smatrao da još uvek nije spreman da se zaposli, nastavio je da pohađa privatne
časove. I pored svega nije pokušavao da ode iz Beča. Osećao je da ovaj grad ima još mnogo toga
da mu ponudi, pa se preselio u jedan stančić u ulici Štrumper(gase), koja se nalazila u
siromašnom kraju ove prestonice umetnosti.
Jačanje antisemitizma
Kako nije imao cilj ka kojem bi usmerio svoju energiju, i imajući mnogo slobodnog vremena na
raspolaganju, Adolf se posvetio intenzivnom čitanju. Često bi listao čitave tomove, čitajući samo
one pasuse koje bi smatrao važnim. Nije čitao zabave radi, već da bi sebi dao potvrdu ispravnosti
vlastite vizije sveta. Jedan od najdražih knjiga mu je bila "Legende o junacima i bogovima". S
vremena na vreme je odlazio na večernje koncerte u Bečkoj operi, naročito kada su izvođena
dela Riharda Vagnera. Bio je ljubitelj muzike, ali kako nije imao dovoljno sredstava, mogao je
sebi da priušti samo mesto za stajanje ispod kraljevskog balkona. Omiljena opera mu je bila
"Loengrin", priča o čoveku koji je žudeo za bezuslovnom ljubavlju jedne devojke. Često bi se
izgubio u gomili, u pokušaju da uđe u zgradu parlamenta. Sjedeo bi u publici i dugo slušao
skupštinske rasprave. U nekom trenutku je postignut dogovor da se postavi ogromno
obaveštenje, na kome je pisalo da je zabranjen ulaz psima i Jevrejima, što ukazuje na to da je
antisemitizam u Beču bio u porastu. Gradonačelnik Karl Luger , koji je bio socijalista, nalazio se
na čelu ovog pokreta i upozoravao građane svoje zemlje da će sama zemlja trpeti zbog jevrejskih
trgovaca koji su nagomilali ogromno bogatstvo. Stanovništvo Beča je i pre toga počelo da
podržava proterivanje svih Jevreja sa evropskog kontinenta.
Adolf je u to vreme po prvi put upoznao nekog Jevrejina. U Lincu, u gradu u kojem je proveo
svoje srednjoškolske godine, živelo ih je jako malo i većina se bila potpuno utopila u lokalnu
kulturu, pa Adolf tako nije bio ni svestan njihovog postojanja. Jevrejin, koga je video Adolf,
prosio je na ulici ispred jedne prodavnica, a na kraju ga je odvela policija. Hitler je pročitao
mnoga dela Stjuarda Čemberlena, koji je tvrdio da za razliku od Grka, koji su postavili osnove
filozofije i umetnosti, i Rimljana, koji su ustanovili politiku i pravosuđe, Jevreji - potkazivači
Isusa Hrista - mogu da vrše samo i jedino negativan uticaj na društvo. Pored toga, gradonačelnik
se nedavno bio pridružio jednom antisemitskom pokretu. Logo tog pokreta bio je kukasti krst -
svastika - znak koji će kasnije postati simbol Nacističke partije. Kukasti krst je uzet da
simbolično predstavlja Sunce, i u nastavku - superiornost i čistotu arijevske rase.
5
Rat koji je pozdravila Nemačka nacija
Usamljeni Adolf Hitler je u Beču vodeo boemski život, ali je sloboda u kojoj je uživao imala
svoje granice. Neposredno pre nego što je primio poziv za odsluženje vojnog roka u austrijskoj
vojsci napunio je dvadeset četiri godine. Uporno se nije odazivao. Nije mogao da se pomiri sa
činjenicom da je u vojsci u kojoj je trebalo da služi bilo i crnaca, Jevreja i raznih drugih nacija i
rasa. Pošto su ga stavili na listu onih koji su se oglušili d naređenje da dođu da odsluže svoj vojni
rok, često je menjao mesto boravka i pažljivo za sobom brisao sve tragove u nadi ga ga tako neće
pronaći. Godine 1913., naslutivši opasnost, odlučio je da iz Beča ode u nemački grad Minhen.
Adolf je u Minhen stigao u maju. Iako su NIjemci i Austrijanci govorili istim jezikom, Nemačka
je ipak bila strana zemlja. Na granici se u carinskom obrascu nije izjasnio po pitanju nacionalne
pripadnosti kako bi izbegao eventualne sumnje austrijskih vlasti. Na kraju je ipak otkriven i
dobio je nalog da se javi u Linc radi istražnog postupka. Tada je lokalnim vlastima uputio
dugačko i dirljivo pismo. "Poslednje dve godine živim kao nesrećan čovek, zatrovan
nesigurnošću i otrgnut od svojih prijatelja, dok mi je glad jedini saputnik", napisao je što svedoči
o usamljeničkom i tragičnom životu ovog nesuđenog umetnika u Beču. U Minhenu je živeo kao
izbeglica. Kada je doneta odluka da se istraga o njegovom izbegavanju vojne službe održi u
Salcburgu, blizu Minhena, Hitler je iskoristio svoje govorničke veštine i uspeo da ubedi
istražitelje da fizički nije sposoban za vojsku. A u stvarnosti, razlog za njegovo izbegavanje
vojne službe u redovima austrijske vojske bio je taj što je bio više naklonjen Nemačkoj vojsci.
Posao kurira
Prvog avgusta, 1914. godine oduševljena gomila se okupila na trgu Odeon u Minhenu. Nemačka
je upravo bila objavila rat Rusiji, nakon ruskog napada na Austriju. Ovaj trenutak je označio
početak Prvog svetskog rata. Nijemci su znali da će tako od Francuske, Engleske i drugih
supersila načiniti svoje neprijatelje, ali su to uradili u čvrstom uvjerenju da će iz tog rata izaći
kao pobednici. Adolf Hitler je bio jedan od onih koji su se radovali početku rata, posebno zbog
toga što je bila napadnuta njegova domovina Austrija. Strahujući da će se rat brzo završiti,
pokušao je da se pijavi u Nemačku vojsku. "Spreman sam da dam život u bilo kom trenutku za
svoju zemlju i svoj narod..." Od kralja Bajerna je zatražio dozvolu da se prijavi, a ovaj nije
oklevao da mu to odobri. Kada je stupio u vojne redove, prvo je devet nedelja prolazio kroz
tešku vojnu obuku, a zatim je poslat da se bori protiv Britanaca u Flandriji. Iako je u svom puku
bio samo kurir, uspeo je da zarobi nekoliko neprijateljskih vojnika, zbog čega je dobio Gvozdeni
krst, odlikovanje druge klase. Posle prvog kontakta sa ratom, Hitler je shvatio da je otkrio svoj
pravi životni poziv. Iako je i dalje bio neprilagođen i nespretan, i imao poteškoća u odnosima sa
drugima, uspešno je odigrao svoju ulogu na bojnom polju i dostavljao pisma iz Minhena i
obratno, svestan koliko je to značajno u širem kontekstu ratnih dejstava. Ali, bez obzira na to
koliko je dobro vršio svoj zadatak, nije bio unapređen u neki viši čin od kurira, što ga je stavljalo
u isti rang sa običnim redovima. Shvatio je da će to što nije rođen u Nemačkoj, kao i činjenica da
nije završio studije, uvije stajati kao prepreka za njegovo napredovanje u vojnim redovima. Kada
se rat završio, skoro da je bio izgubio svaku nadu. Nemačka je poražena, a Hitler je uvideo da će
morati da pronađe neki drugi način da postane značajna ličnost i time učestvuje u stvaranju
istorije. Nemačkoj je bila dosuđena ogromna ratna šteta, što je ubrzo dovelo do kolapsa njene
privrede. Zemlju je zahvatila galopirajuća inflacija i nezaposlenost.
