Семинарски рад

Радиша Антић 185/10

АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ
Факултет за образовање дипломираних
правника и дипломираних економиста

Нови Сад

Предмет

: Кривично процесно право

Смер

: Правни

Семинарски рад

Тема:

Адвокатура

Професор:

Студенти:

Проф.др Милан Милошевић

Радиша Антић 185/10

Август,2014. године, Бујановац

Семинарски рад

Радиша Антић 185/10

САДРЖАЈ

Увод

...............................................................................................................................3

1.Правна помоћ

............................................................................................................4

1.1. Радњер правне помоћи .........................................................................................4
1.2. Корисници правне помоћи ...................................................................................5
1.3. Пружаоци првне помоћи ......................................................................................5

2.Појам и делатност адвокатуре

............................................................................6

2.1. Пуномоћје ..............................................................................................................7

3.Услови за обављање адвокатске делатности

.................................................

4.Права и дужности адвоката

................................................................................11

5.Привремена забрана и престанак бављења адвокатуром

........................12

6.Адвокатски приправник

..................................................................................... 13

Закључак.

.....................................................................................................................16

Литература

.................................................................................................................. 17

Семинарски рад

Радиша Антић 185/10

1.Правна помоћ

Бранилац је

правно образовано лице (по правилу адвокат) које заступа интересе

окривљеног у кривичном поступку. Право окривљеног да има браниоца у току целог
кривичног   поступка   је   загарантовано   како   Уставом   тако   и   другим   домаћим
законодавством (пре свега Закоником о кривичном поступку) и низом међународних
уговораКолико  је  основна  идеја правне помоћи јасна  и једноставна–  помоћи  онима
којима је то потребно при решавању правних питања, нарочито у остваривању њихових
права (овде се под правном помоћи неће подразумевати професионално ангажовање
адвоката по наплатном уговорном односу са клијентом), толико су начини на који она
живи у упоредном праву изузетно разноврсни. Решени су не само детаљи већ и сва
главна питања: које су радње правне помоћи, ко су корисници а ко пружаоци правне
помоћи, који су услови за добијање правне помоћи, како се правна помоћ финансира,
који су облици правне помоћи, како је с одговорношћу за неадекватну правну помоћ, да
ли је пружање правне помоћи обавеза државе а људско право, и др. Упркос изразитој
различитости решења, могуће је уочити одређене тенденције и правилности у развоју
правне помоћи . А при поређењу и просуђивању стања у разним земљама узеће се, као
тертиум цомпаратионис, прескриптивно формулисан појам правне помоћи. Тај појам
има   смисла   градити   на   основу   онога   што   постаје   европски   стандард   када   је   реч   о
правној   помоћи.   Према   тако   формираном   појму   правне   помоћи   ваља   посматрати   и
стање правне помоћи код нас, укључујући и најновији нормативни развој, посебно с
обзиром на нови Устав Србије од 2006. године . Да би право на правну помоћ, као
Уставом зајемчено људско право, било практично и ефикасно, неопходан је, између
осталог, модеран закон о правној помоћи, за који до сада постоји само један модел
израђен у невладином сектору .

1.1.Радње правне помоћи

Нигде се правна помоћ не исцрпљује у једној јединој радњи, али су велике

разлике у погледу тога шта помоћ све обухвата. Једна од разлика је у томе да ли се
правна помоћ састоји у радњама које се тичу саме ствари у вези са остваривањем права
(помоћ у погледу меритума), или се радње помоћи не тичу садржинске стране ствари,
већ на други начин, посредно доприносе олакшању и ојачању положаја лица у вези са
његовим правом. И једна и друга група радњи различите су унутар себе: саме ствари,
дакле, непосредно се тичу радњи које помоћ пружају у виду обавештења, савета, израде
аката   и   поднесака,   заступања,   док   радње   које   посредно,   не   тичући   се   саме   ствари,
помажу на други начин, јесу сношење трошкова поступка или ослобађање од сношења
трошкова поступка. Старије решење правне помоћи састоји се у комбинацији једне
радње правне помоћи која се тиче саме ствари и једне која посредно утиче на положај
лица. Али, негде се и даље, и по најновијим, недавно донетим прописима, правна помоћ
у томе исцрпљује: на пример, у Бугарској и Чешкој све се своди на бесплатног адвоката
или  ослобађања   од   сношења  трошкова  поступка,   у   целости  или   делимично.   Новије
решење комбинује шири или ужи низ радњи непосредне правне помоћи са ширим или
ужим   низом   радњи   посредне   помоћи,   и   сусреће   се,   опет   у   приличним   међусобним
разликама, на пример, у Литванији, Француској, Холандији, где се помоћ пружа путем
правних савета, у судским поступцима али и вансудским поступцима, при вансудском

Проф.др Милан Милошевић,

Кривично процесно право,

скрипта

Семинарски рад

Радиша Антић 185/10

решавању спорова и медијацији, заступању у поступцима, а посредно, обезбеђењем за
странку бесплатне или делимично бесплатне, или кредитиране правне помоћи
адвоката,или других пружалаца услуга правне помоћи.

1.2.Корисници правне помоћи

Нигде није само једна категорија корисника, уживалаца правне помоћи, али су

разлике у томе које врсте лица се јављају као корисници, а такође и разлике у оквиру
једне те исте категорије корисника. Свођење корисника само на појединце, физичка
лица, преовладавајуће је решење. Такво, старије решење, које ограничава правну помоћ
само   на   физичка   лица,   на   снази   је   и   даље   у   бројним   земљама   које   одавна   познају
феномен правне помоћи, на пример, у Француској, али и у многима које су тек у новије
време добиле прилику да развију систем. Даља неуједначеност је у томе да ли се прави
разлика   између   домаћих   држављана   и   странаца   односно   апатрида,   ограничавајући
право   на   правну   помоћ   на   домаће   држављане.   Такође,   ако   се   из   круга   странаца
издвајају нека лица, изједначавајући их са домаћим држављанима, нема јединства ни у
томе која су то лица којима се као и домаћим држављанима обезбеђује правна помоћ.
Негде се са домаћим држављанима изједначавају држављани земаља које припадају
одређеним наднационалним заједницама, каква је Европска унија; тако је, на пример, у
Француској. Другде, рецимо у Италији, поред италијанских држављана, правну помоћ
могу   добити   и   ни   држављани   који   имају   пребивалиште   у   Италији,   лица   без
држављанства чак и када немају одобрено пребивалиште у Италији. При томе, страни
држављани и лица без држављанства имају право на правну помоћ под истим условима
као   и   домаћи   држављани.   Правна   лица   су   негде,   као   у   Холандији,   без   ограничења
корисници правне помоћи, док се другде правна помоћ пружа само неким правним
лицима, при чему је опет неједнак круг тих лица у разним земљама; на пример, док у
Естонији корисници правне помоћи могу бити она правна лица која су инсолвентна или
која су регистрована као непрофитне организације, дотле у Италији корисници могу
бити   све   непрофитне   организације   и   удружења   која   се   не   баве   комерцијалном,
профитном делатношћу.

1.3.Пружаоци правне помоћи

У упоредном праву једну екстремну позицију заузима решење са адвокатским

монополом на пружање свих врста правне помоћи. Тако, по праву Португала, само
адвокати, а уз њих још једино професори права могу да пружају правну помоћ, како у
поступцима пред судом тако и у вансудским стварима, а у Шпанији, такође, осим ако се
у вансудским стварима ради о бесплатном и тек спорадичном пружању правних услуга.
Бугарска је и у новом закону о правној помоћи остала при решењу да правну помоћ
могу пружати само адвокати, а тако је и у Румунији. Нешто је блаже немачко и
аустријско решење, с тим што најновији немачки нацрт (Нацрт закона о вансудским
правним услугама од 2006) разграђује тај монопол. Другу екстремну позицију заузима
решење да чак и у судској ствари, па и у кривичној, не само адвокати већ свако лице
може да пружа помоћ, као и да врши заступање. Услов је једино да суд нађе да је лице
које пружа правну помоћ за то способно, да је у стању ваљано то да чини. Тако је у
Шведској и Финској. Остале земље смештене су ближе једном или другом решењу.
Рецимо, у Италији и неправници могу да пружају услуге правне помоћи ако то не чине
организовано, систематски и наплатно, а иначе само ако су регистровани. У Норвешкој