ALFA UNIVERZITET
FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH
EKONOMISTA ZA RUKOVODEĆE KADROVE NOVI SAD
SEMINARSKI RAD - GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
TEMA:ADVOKATURA
Student: Milana Budimčič
April, 2012.godine
SADRŽAJ
1. Uvod............................................................................................................3
2.Pravna pomoć...............................................................................................4
2.1. Radnjer pravne pomoći ..........................................................................4
2.2. Korisnici pravne pomoći .........................................................................5
2.3. Pružaoci prvne pomoći ...........................................................................5
3.Pojam i delatnost advokature........................................................................7
3.1. Punomoćje ..............................................................................................8
4.Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti....................................................9
5.Prava i dužnosti advokata............................................................................13
6.Privremena zabrana i prestanak bavljenja advokaturom.............................14
6.Advokatski pripravnik................................................................................... 15
7. Literatura..................................................................................................... 18
2
PRAVNA POMOĆ
Koliko je osnovna ideja pravne pomoći jasna i jednostavna– pomoći onima kojima je
to potrebno pri rešavanju pravnih pitanja, naročito u ostvarivanju njihovih prava (ovde
se pod pravnom pomoći neće podrazumevati profesionalno angažovanje advokata
po naplatnom ugovornom odnosu sa klijentom), toliko su načini na koji ona živi u
uporednom pravu izuzetno raznovrsni. Rešeni su ne samo detalji već i sva glavna
pitanja: koje su radnje pravne pomoći, ko su korisnici a ko pružaoci pravne pomoći,
koji su uslovi za dobijanje pravne pomoći, kako se pravna pomoć finansira, koji su
oblici pravne pomoći, kako je s odgovornošću za neadekvatnu pravnu pomoć, da li je
pružanje pravne pomoći obaveza države a ljudsko pravo, i dr. Uprkos izrazitoj
različitosti rešenja, moguće je uočiti određene tendencije i pravilnosti u razvoju
pravne pomoći . A pri poređenju i prosuđivanju stanja u raznim zemljama uzeće se,
kao tertium comparationis, preskriptivno formulisan pojam pravne pomoći. Taj pojam
ima smisla graditi na osnovu onoga što postaje evropski standard kada je reč o
pravnoj pomoći. Prema tako formiranom pojmu pravne pomoći valja posmatrati i
stanje pravne pomoći kod nas, uključujući i najnoviji normativni razvoj, posebno s
obzirom na novi Ustav Srbije od 2006. godine . Da bi pravo na pravnu pomoć, kao
Ustavom zajemčeno ljudsko pravo, bilo praktično i efikasno, neophodan je, između
ostalog, moderan zakon o pravnoj pomoći, za koji do sada postoji samo jedan model
izrađen u nevladinom sektoru .
Radnje pravne pomoći
Nigde se pravna pomoć ne iscrpljuje u jednoj jedinoj radnji, ali su velike razlike u
pogledu toga šta pomoć sve obuhvata. Jedna od razlika je u tome da li se pravna
pomoć sastoji u radnjama koje se tiču same stvari u vezi sa ostvarivanjem prava
(pomoć u pogledu merituma), ili se radnje pomoći ne tiču sadržinske strane stvari,
već na drugi način, posredno doprinose olakšanju i ojačanju položaja lica u vezi sa
njegovim pravom. I jedna i druga grupa radnji različite su unutar sebe: same stvari,
dakle, neposredno se tiču radnji koje pomoć pružaju u vidu obaveštenja, saveta,
izrade akata i podnesaka, zastupanja, dok radnje koje posredno, ne tičući se same
stvari, pomažu na drugi način, jesu snošenje troškova postupka ili oslobađanje od
snošenja troškova postupka. Starije rešenje pravne pomoći sastoji se u kombinaciji
jedne radnje pravne pomoći koja se tiče same stvari i jedne koja posredno utiče na
položaj lica. Ali, negde se i dalje, i po najnovijim, nedavno donetim propisima, pravna
pomoć u tome iscrpljuje: na primer, u Bugarskoj i Češkoj sve se svodi na besplatnog
4
advokata ili oslobađanja od snošenja troškova postupka, u celosti ili delimično. Novije
rešenje kombinuje širi ili uži niz radnji neposredne pravne pomoći sa širim ili užim
nizom radnji posredne pomoći, i susreće se, opet u priličnim međusobnim razlikama,
na primer, u Litvaniji, Francuskoj, Holandiji, gde se pomoć pruža putem pravnih
saveta, u sudskim postupcima ali i vansudskim postupcima, pri vansudskom
rešavanju sporova i medijaciji, zastupanju u postupcima, a posredno, obezbeđenjem
za stranku besplatne ili delimično besplatne, ili kreditirane pravne pomoći advokata,ili
drugih pružalaca usluga pravne pomoći.
Korisnici pravne pomoći
Nigde nije samo jedna kategorija korisnika, uživalaca pravne pomoći, ali su razlike u
tome koje vrste lica se javljaju kao korisnici, a takođe i razlike u okviru jedne te iste
kategorije korisnika. Svođenje korisnika samo na pojedince, fizička lica,
preovladavajuće je rešenje. Takvo, starije rešenje, koje ograničava pravnu pomoć
samo na fizička lica, na snazi je i dalje u brojnim zemljama koje odavna poznaju
fenomen pravne pomoći, na primer, u Francuskoj, ali i u mnogima koje su tek u
novije vreme dobile priliku da razviju sistem. Dalja neujednačenost je u tome da li se
pravi razlika između domaćih državljana i stranaca odnosno apatrida, ograničavajući
pravo na pravnu pomoć na domaće državljane. Takođe, ako se iz kruga stranaca
izdvajaju neka lica, izjednačavajući ih sa domaćim državljanima, nema jedinstva ni u
tome koja su to lica kojima se kao i domaćim državljanima obezbeđuje pravna
pomoć. Negde se sa domaćim državljanima izjednačavaju državljani zemalja koje
pripadaju određenim nadnacionalnim zajednicama, kakva je Evropska unija; tako je,
na primer, u Francuskoj. Drugde, recimo u Italiji, pored italijanskih državljana, pravnu
pomoć mogu dobiti i ni državljani koji imaju prebivalište u Italiji, lica bez državljanstva
čak i kada nemaju odobreno prebivalište u Italiji. Pri tome, strani državljani i lica bez
državljanstva imaju pravo na pravnu pomoć pod istim uslovima kao i domaći
državljani. Pravna lica su negde, kao u Holandiji, bez ograničenja korisnici pravne
pomoći, dok se drugde pravna pomoć pruža samo nekim pravnim licima, pri čemu je
opet nejednak krug tih lica u raznim zemljama; na primer, dok u Estoniji korisnici
pravne pomoći mogu biti ona pravna lica koja su insolventna ili koja su registrovana
kao neprofitne organizacije, dotle u Italiji korisnici mogu biti sve neprofitne
organizacije i udruženja koja se ne bave komercijalnom, profitnom delatnošću.
Pružaoci pravne pomoći
U uporednom pravu jednu ekstremnu poziciju zauzima rešenje sa advokatskim
monopolom na pružanje svih vrsta pravne pomoći. Tako, po pravu Portugala, samo
advokati, a uz njih još jedino profesori prava mogu da pružaju pravnu pomoć, kako u
postupcima pred sudom tako i u vansudskim stvarima, a u Španiji, takođe, osim ako
se u vansudskim stvarima radi o besplatnom i tek sporadičnom pružanju pravnih
5
