SADRŽAJ:
1. Uvod...................................................................................................................... 3
2. Istorijski razvoj advokature...............................................................................4
3. Položaj advokature u pravnom sistemu............................................................6
4. Organizacija advokature.................................................................................... 7
5. Odnos advokata i klijenta…………………….………………………………..8
6. Etika, moral, humanost i dostojanstvo advokata……………………...……..9
7. Zaključak…...………………………………………………………………….11
8. Literatura........................................................................................................... 12
2
1. Uvod
Advokatura je u svakom civilizovanom i kulturnom društvu od izuzetnog značaja za pravni
poredak svake države. Neophodni je elemenat prava, a time i društva. Obezbeđuje zaštitu
sloboda i prava građana, a kada se ukaže potreba i pravnih lica. Da bi advokatura koja živi dva
milenijuma istorije mogla obaviti dosta teške, složene i pre svega odgovorne zadatke, pored
stručnosti i visokog stepena profesionalne etike, neophodno je da njeni članovi, odnosno
advokati poseduju građansku hrabrost u “isterivanju” pravde. Advokatura je bila i ostala
intelektualno-obrazovno najjača služba svakog društva i same države.
1
Advokatura predstavlja značajnu instituciju za pravilno funkcionisalje pravosudnog sistema
i naročito za stranke koje imaju pravo na sudsku zaštitu u parničnom postupku, gde za razliku od
drugih zemalja, kao što su npr. Nemačka, Austrija, kod nas ne postoji obaveza da stranku zastupa
advokat, sem u postupku po reviziji. Ali je takođe poznato da savesne stranke koje su svesne
svojih mogućnosti vrlo rado angažuju advocate, odnosno lica koja poseduju stručna znanja i
imaju iskustva na tom polju. Na ovaj način oni doprinose mogućnosti da stranka uspe u sporu, a
takođe i celishodnijem angažovanju pravosudnog aparata.
U evrokontinentalnim pravima advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranaka, ali
je takođe i organ u sistemu pravosuđa.
Tradicionalno je nezavistan, a sama nezavisnost
advokature je nužan preduslov za obavljalje dvostruke funkcije ove institucije. Objašnjenje leži u
tome što samo advokat koji nije zavistan od države, sudova, ali i samih stranaka može s uspehom
da obavlja obe navedene funkcije koje mu poverava Zakon.
2
Ciceron je pre mnogo vekova rekao:
„Dužnost je sudije da se u sporovima uvek drži istine,
a advokat da brani katkad neverovatnu stvar, pa iako nije potpuno istinita“.
Advokatura predstavlja izuzetno važnu delatnost, čija bi prevashodna nadležnost bila:
zastupanje, odbrana i drugi oblici pravne pomoći u cilju ostvarivanja i zaštite sloboda, prava i
drugih interesa građana i pravnih lica. Dok, sam advokat po pravilu deluje u domenu ugroženih
sloboda i prava i nedovoljnom poznavanju propisa lica koja su mu se obratila za pomoć.
1
Popović P. J:
Definicija, značaj, razvoj, mesto i uloga advokature u društvu i državi, a posebno
u kulturi odnosno arhivskoj delatnosti.
79-89, Atlanta, 2014.
2
Jakšić A.
Građansko procesno pravo.
Pravni Fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2007.
