Висока здравстена школа струковних студија у Београду
Семинарски рад
Аерозагађење
- Извори и последице -
Предмет: Хумана екологија
Професор:
Студенти:
Верослава Станковић Анђела Драча
Милица Мијаиловић
Гордана Тркуља
Ивана Стефановић
Београд, 16. 12. 2018.
Аерозагађење - Извори и последице
Садржај:
1
Увод ...................................................................................................... 2
2
Честице у ваздуху ............................................................................... 2
2.1
Појам и дефиниција честица у ваздуху ........................................... 2
2.2
Особине честица у ваздуху .............................................................. 3
2.3
Извори честица у ваздуху и њихове концентрације ....................
5
2.4
Утицај честица у ваздуху на сунчеву радијацију
климу у близини тла, видлиивост, материјале и вегетацију .......
8
2.5
Утицај честица из ваздуха на респитаторни систем човека .......
12
3
Оксиди сумпора ..............................................................................
13
3.1
Извори сумпор-диоксида .............................................................
14
3.2
Концентрацлие оксида сумпора у ваздуху .................................
15
3.3
Утицај оксида сумпора у атмосфери на материјале,
водени еко-систем и вегетацију ....................................................
16
3.4
Токсични утицаји оксида сумпора који се
појављују у атмосфери ..................................................................
18
4
Угљен-моноксид (CO) у ваздуху ................................................
20
4.1
Извори угљен-моноксида и његов садржај у ваздуху ..............
21
5
Волатилна органска једињења ....................................................
24
5.1
Извори волатилних органских једињења
и њихов садржај у атмосфери .......................................................
25
5.2
Токсичност алхеида .......................................................................
26
6
Закључак ..........................................................................................
28
7
Литература ......................................................................................
32
1
Аерозагађење - Извори и последице
великим градовима је 50000-380000 честица/cm
3
. Честице магле су у подручју
видљивог спектра, од 0,38 до 0, 76 µm и ометају пролажење светлости кроз
атмосферу.
Честице са мањим промером од 10 µm, обично кружног облика, остају
дисперговане у ваздуху и могу се преносити на веће удаљености уз помоћ
ваздушних струјања. Ове честице се појављују у чврстом или течном
агрегатном стању, а познате су под општим именом аеросоли. Честице
промера мањег од 51 µm су невидљиве и често представљају нуклеусе за
формирање већих честица у ваздуху.
2.2
Особине честица у ваздуху
Мада су физичке особине разних врста честица различите (због великог
броја различитих једињења од којих су грађене), ипак све оне подлежу
интеракцији са околином, што се манифестује ефектима везаним за:
површинске особине или појаве,
кретање, и
оптичке особине.
Од површинских ефеката на честицама најважнији су ефекти сорпције,
ефекти нуклеизације и ефекти пријањања.
Ефекти сорпције зависе од начина судара молекула у ваздуху и честица.
Ако су ови судари идеално еластични и ако је одбијање молекула од честица
моментано, онда не долази до сорпције. Међутим, ако је брзина одбијања
молекула од честице мања од брзине судара, тада ће доћи до локалног
3
Аерозагађење - Извори и последице
скупљања гаса на површини или у близини површине честице и до
прекривања дела површине честице молекулима (феномен познат као
сорпција). Уколико је сорпција повезана са хемијском интеракцијом између
површине честице и гаса, долази до процеса хемисорпције.
Чврсте честице заједно са присутним компонентама (молекулима) у
ваздуху стварају честице већег обима, односно, чврсте честице служе као
језгра око којих се стварају или кристали или капљице (нпр. стварање магле
због засићења воденом паром уз присуство чврстих честица у ваздуху).
Ваздух у коме је присутна чиста водена пара, без честица, треба да је
презасићен да би се створила кондензована фаза. Разлог томе је велика
енергетска баријера која дели молекуле које се налазе у стању паре. Ту
баријеру је неопходно савладати да би дошло до стварања већих агрегата, у
овом случају капљица воде. Међутим, уколико су присутне честице, на
њиховој површини се ствара танки слој
апсорбованих молекула, тако да се на тај
слој вежу и друге присутне молекуле. То је појава нуклеизације.
То је посебно изражено у урбаним подручјима, где је честа појава магле директна
последица овога ефекта. Подручја са већим садржајем честица у ваздуху су и са већом
количином падавина.
Ефекти пријањања се често дешавају код чврстих и течних честица чији је промер
мањи од 1 микрометра. То се дешава уколико долази до њиховог судара или до судара са
честицама већих површина.
При судару већих честица оне се одбијају, тако да је тада појава пријањања мање
вероватна, изузимајући специфичне случајеве, карактеристичне за поједине врсте честица.
Важна одлика, карактеристична за све честице независно од њиховог
састава, је начин кретања. Честице са промером мањим од 0,1 µм подлежу
Брауновим (неодређеним) кретањима, која су изазвана сударом са
молекулима. Честице веће од 1 µм се таложе одређеном брзином. Честице
величине 0,1-1 µм имају релативно мале брзине таложења. На кретање
4
Аерозагађење - Извори и последице
Топлотна енергија може да произведе честице врло мале величине,
промера испод 0,1 µm. Ове честице су врло кратког века пошто се ради о
молекулским групама које су нестабилне.
Механички процеси код сагоревања могу да уситне угаљ или настали
пепео до величине честица преко 1 µm. Ове честице иду заједно са димом у
атмосферу.
Ако је само гориво ситно, приликом горења врло мале честице горива и
пепела могу да иду у диму директно. Код парцијалног изгарања фосилних
горива може настати чађ. Честице преко 10 µm најчешће настају услед
механичких процеса, као што је ерозија уз помоћ ветра, млевења материјала,
кретање моторних возила и др.
Извори честица већег промера, познатих као прашина су различити.
Прашина увек садржи честице локалног тла, а једна од фракција прашине је и
материјал настао деловањем: моторних возила, пешака или ветра на тло.
Различите честице настале у индустријским процесима чине једну од
фракција прашине. У фабрикама цемента, у железарама, депонијама пепела,
коксарама, термоелектранама и др. настаје знатна количина пепела.
Природно, честице настају и услед ерозије ветра, као што је прашина у
пустињама, која досеже и до великих удаљености.
Концентрације лебдећих честица у атмосфери урбаних средина
углавном су у границама 60-220 µg/m
3
, зависно од величине насеља и
индустријске активности у њему. У веома загађеним подручјима ове
концентрације буду и до 2000 µg/m
3
. У неурбаним (руралним) подручјима
концентрације су 10-60 µg/m
3
.
Концентрације лебдећих честица такође зависе од метеоролошких
услова, од доба дана и од годишњег доба. Оне су углавном више у току
јесењих и зимских месеци.
6
