РЕПУБЛИКА СРБИЈА
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
Аерозагађивачи
Предмет: Заштита животне средине
Ментор: Студент:
Београд, 2015. година
2
Аерозагађивачи
Факултет безбедности, 2015.
Садржај
2
ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА
3
2
АЕРОЗАГАЂЕЊЕ
...........................................................................................................................................4
2.1
ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА
.
...................................................................................................5
2
АЕРОЗАГАЂИВАЧИ
......................................................................................................................................6
2.1
ИЗВОРИ УНУТРАШЊЕГ АЕРОЗАГАЂЕЊА
.
................................................................................7
3
ОТРОВНЕ МАТЕРИЈЕ
...................................................................................................................................9
3.1
СМОГ
.
.........................................................................................................................................11
3.2
ПОСЛЕДИЦЕ, ПРЕВЕНЦИЈА
.
.....................................................................................................12
4.
ЗАКЉУЧАК
...................................................................................................................................................13
5.
ЛИТЕРАТУРА
...............................................................................................................................................14
4
Аерозагађивачи
Факултет безбедности, 2015.
Аерозагађење
Сваку промену у саставу и стању ваздуха, која прелази границу прилагодљивости
људског организма и доводи до његовог оболевања, називамо аерозагађењем.
Својом делатношћу човек је изменио првобитни састав атмосфере, земљишта и
воде. Загађујуће материје из многих извора загађења, неизбежних пратилаца
урбаног живота, у облику гаса, дима, прашине, пепела, чврстог отпада и отпадних
вода убацују се у ваздух, земљиште и воду мењајући их. Угрожени су човеково
здравље и његова животна средина јер нису успели да се прилагоде променама.
Јавља се низ оболења која у основи нису нова, али су постала доминантна и у врху
листе узорка смрти. У 10 водећих земаља Европе око 20% свих узрока смрти
припада малигним болестима, од чега 1/3 респираторном систему. 10% смртности
настаје услед акутних респираторних инфекција. Повећан је број оболелих од
анемија, алергија, имунолоских, генетских и неуротских поремећаја, поремећаја
метаболизма.
1
Пут уношења загађујућих материја у организам је инхалацијом, ингестијом и
транскутано. Зна се да изложеност путем инхалације зависи од концентрације
загађујуцих материја, дужине изложености, физичке активности, узраста и пола.
Изложеност путем ингестије је мање разрађена јер би се за сваку врсту хране
морао рачунати унос за животни век, али је сигурно да се конзумирањем
загађених житарица, воћа и поврћа као и загађене хране животињског порекла
уносе различите токсичне материје. За канцерогене материје нема безбедне
границе вредности, док за неканцерогене постоје дефинисане вредности
захваљујуци компензаторним процесима у изложеном организму.
1
Junfeng Y, Smith R. Indoor air pollution: a global health consern. London, 2003,68-73,
