AGENCIJSKO NOVINARSTVO
( drugo predavanje )
Agencijska vest
Vest je najvažniji novinarski žanr.
To posebno važi za agencijsko
novinarstvo s obzirom da novinske agencije prevashodno izveštavaju –
nikad ne komentarišu, bar ne u autorskoj formi. ( Nema klasičnog
autorskog komentara, ali i u izveštavanju novinskih agencija mogu da se
nađu elementi komentara – kada se citiraju učesnici nekog događaja ili
stručnjaci )
Izbor teme
Agencije se, po pravilu, bave ličnostima, događajima i pojavama od
interesa za širi krug korisnika kojima se obraćaju posredno, preko
štampanih medija, radio i TV stanica. Ono što je za jednu lokalnu sredinu
vest, ne mora da bude vest već 50 ili100 kilometara dalje.
Specifičnosti agencijske vesti
Specifičnosti agencijske vesti su slag ( odrednica koja u suštinskim crtama
ukazuje o čemu se radi u vesti ), naslov ( bliže fokusira temu ), lid ( udarni
deo vesti, prvi pasus koji se može koristiti kao kratka vest i bekgraund
( objašnjava pozadinu događaja )
Vesti koje agencije emituju treba da budu aktualne, jasne, kompletne,
razumljive i precizne. Pre svega, one moraju da budu tačne.
Univerzalni karakter agencijske vesti
Dobro napisana agencijska vest je univerzalna; ona mora da bude jasna i
razumljiva kako lokalnom čitaocu, tako i onome koji se nalazi hiljadama
kilometara daleko.
Pravila za pisanje agencijske vesti
Agencijske vesti se pišu po posebno utvrđenim pravilima. Najvažnije među
njima je »pravilo pet duplih w« ili »five W«. Agencijska vest je komplatna
kada odgovori na sledećih pet pitanja:
Ko ( Who )
– Ko je nešto učinio ili kome se nešto dogodilo?
Šta
( What )
– Šta se dogodilo ili će se dogoditi?
Gde
( Where )
– Gde se to dogodilo?
Kada ( When )
– Kada se to dogodilo?
Zašto
( Why )
– Zašto se to dogodilo?
Uz ovih pet pitanja često se dodaje i:
Kako
( How )
– Kako se to dogodilo?
Organizacija agencijske vesti
Lid – AP-ova glava vesti – Obrnuta piramida
Glava vesti – lid
( od engleskog glagola
to lead
– voditi, prednjačiti... ) jeste
početak, uvodni deo vesti u kojem se nalaze osnovne, najbitnije činjenice,
poređane po značaju. Ostali, manje značajni podaci nalaze se u drugom
delu, takozvanom telu vesti.
Prvu vest ove vrste napisao je 14. aprila 1865. godine novinar agencije
Associated Press ( AP ). Njen početak glasi: »Predsednik je juče u jednom
pozorištu pogođen metkom i, možda, ubijen...« Potom slede detalji o
atentatu na američkog predsednika Abrahama Linkolna.
Princip obrnute piramide je komponovanje vesti po njihovom značaju, a ne
hronološki. Najznačajniji podaci stavljaju se u prvi, početni, udarni deo vesti
koji se naziva lid. On rezimira glavne stavke događaja koji čine vest. Drugi, i
svaki naredni pasus, sadrži manje važne dodatne podatke, i to poređane u
sledu od važnijih ka manje značajnim.
Komponovanje novinskog teksta po principu obrnute piramide veoma je
praktičan i za urednike u novinama, na radilju ili televiziji, a i za čitaoce,
slušaoce radijskih emisija ili gledaoce televizije. Iz tekstova se uvek može
uzeti početak i onoliko pasusa koliko je potrebno. Takav novinski tekst uvek
može da se skraćuje od poslednjeg pasusa prema onim napred.
Primer agencijske vesti sa rezimirajućim lidom:
BAGDAD, 28. marta – Najmanje deset Iračana, od kojih pet policajaca i
jedan vojnik, ubijeno je danas u nekoliko napada u Iraku, saznaje se iz
policijskih i bolničkih izvora.
Pukovnik Abdel Karim Fahed, načelnik policije u Duri, gradiću desetak
kilometara severoistočno od Bagdada, ubijen je zajedno sa svojim vozačem.
Nepoznati napadači su pucali na njegov automobil, navode izvori iz
Ministarstva odbrane. ( AFP
)
