AGENCIJSKO NOVINARSTVO – IZVESSTAJ
( četvrto predavanje )
Agencijski izveštaj
Izveštaj (
report,
engl.– izveštaj, prikaz, svedočenje ) je, uz vest, najčešći
novinarski žanr. To naročito važi za agencijsko novinarstvo.
Kao i vest, izveštaj je faktografski oblik novinarskog izražavanja.
Po jednom stanovištu, izveštaj je proširena vest.
Po tom stanovištu izveštaj je zasnovan na istim pravilima pisanja kao i
vest. Mora da odgovori na 5 W ( ko, šta gde, kada, i zašto ) plus kako.
Izveštaj kao i vest, sadrži naslovi blok, glavu i telo. Ali, za razliku od vesti,
izveštaj u telu mnogo detaljnije razrađuje elemente događaja.
Na primer, vest o jednoj sudskoj presudi će sadržati samo podatke o tome
ko je, za koje krivično delo koliko osuđen. Izveštaj sa suđenja će dočarati
tok suđenja i sadržaće detalje o optužnici, o tome šta je rekao tužilac, šta
okrivljeni i njegov branilac, šta sudija, kakva je bila atmosfera u sudnici,
kako je optuženi dočekao presudu, kako su je komentarisali branilac,
tužilac...
Po drugom stanovištu, izveštaj je posebna forma novinarskog
izražavanja, sa sopstvenim zakonitostima pisanja.
Po tom stanovištu, izveštaj je novinarska vrsta kazivanja o jednom
događaju, pri čemu se on obrađuje sa više detalja ne samo primarne, nego i
sekundarne prirode kako bi se bolje prikazao i objasnio.
Primarni izvori: autor izveštaja kao svedok događaja, izjave aktera i drugih
svedoka događaja...
Sekundarni izvori: podaci od onih koji nisu direktni učesnici ili svedoci
događaja
Korišćenje novinarske dokumentacije, dokumentacije i izveštavanje drugih
medija, Interneta, javnih arhiva...
Izveštaj u odnosu na vest ima više bekgraunda koji mnogo detaljnije
otkrivaju pojedinosti i pozadinu nekog događaja
O čemu izveštava agencijski novinar?
1. Izveštaj sa konferencije za novinare
2. Izveštaj sa „živog“ događaja: sa sednica vlade, skupštine, mitinga,
štrajkova, ratova, tribina, utakmica...
3. Izveštaji na osnovu saopštenja za javnost, raznih dokumenata i
izveštavanja drugih medija ( štampe, radija, televizije, drugih agencija,
Interneta... )
Vrste izveštaja
Prema načinu obrade, tj. kompozicionoj strukturi, postoje tri vrste
izveštaja: standardni ili klasični, reporterski i analiticcko-interpretativni
Kriterijum za ovakvu podelu nalazi se u prioritetu odgovora na neka od pet
bitnih pitanja ( 5 W ). U prvom slučaju, kada se podjednako detaljno
odgovara na svih 5 W u pitanju je standardni izveštaj. Kada se težište stavi
na
kako
, u pitanju je reporterski izveštaj, a kadase težište stavi na
zašto
,
onda se radi o analitičko-interpretativnom izveštaju.
Standardni ili klasični izveštaj
Ova vrsta izveštaja se bavi bitnijim činjanicama događaja i ni jednu od njih
posebno ne favorizuje. Standardni iliklasični izveštaji su najčešći u
agencijskom novinarstvu.
Reporterski izveštaj
Prati događaj u razvoju, odslikava atmosferu i opisuje ambijent u kojem se
događaj odigrao.
Na taj način čitalac dobija predstavu o celini opisanih
događaja. U ovoj vrsti izveštaja akcenat se stavlja na odgovor na pitanje –
kako
.
Agencijski novinari ga najčešće koriste u ratnim izveštajima,
demonstracijama, nemirima, sportskim događajima...
