Akademija strukovnih studija Šabac
Odsek za medickinske i poslovno-tehnološke studije
Marija R. Đurković
AGENDA 21,
-SEMINARSKI RAD-
Šabac,2020
REZIME
Za usklađivanje i sprovođenje u delo strategije održivog razvoja, lokalne samouprave
širom Evrope sve više koriste Lokalnu agendu 21. Reč je o procesu koji se sprovodi
zajednički (partnerski), a cilj mu je unapređivanje kvaliteta života u lokalnim zajednicama uz
istovremeno poštovanje ekoloških ograničenja.
Proces lokalne Agende je otvoren za sve koji su zainteresovani da učestvuju, jer svako
ko je zainteresovan za kvalitet života u svojoj mesnoj zajednici može tome i doprineti pa bi
mu se trebalo omogućiti da to i ostvari. Lokalna agenda je plan akcija za sprovođenje ideja
održivog razvoja na lokalnom nivou.
Ključne reči:
Agenda 21, lokalna agenda 21, koncept, uloga, promocija, održivost,održivi
razvoj.
2
1. UVOD
Održivi razvoj je koncept koji teži poboljšavanju kvaliteta života time što udružuje:
ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine i društvenu odgovornost (slika 1). Ova tri faktora su
međusobno povezana, nijedan od njih nije dovoljan sam po sebi, moraju postojati zajedno da
bi omogućili jednostavan, ali stabilan oslonac. Suština koncepta održivog razvoja jeste
usklađenost društvenog napretka i korišćenja prirodnih resursa.
Koncept održivog razvoja prvi put je zvanično upotrebljen kao mogući model razvoja
1987. godine u dokumentu Bruntland-Komisije pod nazivom “Naša zajednička budućnost”.
Najčešće citirana definicija održivog razvoja je definicija koja kaže da
održivi razvoj treba
da zadovolji potrebe sadašnje generacije bez dovođenja u pitanje mogućnosti budućih
generacija da zadovolje svoje potrebe.[1]
Suštinu koncepta čini interakcija razvoja i zaštite životne sredine i međusobne
uslovljenosti i komplementarnosti društvenog blagostanja, razvojne politike i politike zaštite
životne sredine koje uvažavaju zakonitosti ekoloških sistema.
Slika 1: Šematski prikaz koncepta održivog razvoja
[2]
Agenda 21, akcioni plan za održivi razvoj, usvojen je na konferenciji Ujedinjenih
nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (UNCED) – Samitu planete Zemlje – u Rio de
Žaneiru juna 1992 godine. Agenda 21 je globalni akcijski program održivog razvoja u kome
su predviđene aktivnosti na svim nivoima i to tako da su sve aktivnosti međusobno povezane.
Kroz ovaj dokumenat je upućen poziv svim gradovima i opštinama da pokrenu razgovore o
održivom razvoju i naprave planove delovanja na tom putu. Ideja je bila da se održivi razvoj
mora događati tamo gde žive ljudi, gde imaju svoja radna mesta dakle u gradovima i
opštinama tako je i nastala vizija lokalne Agende 21. [3]
Lokalna Agenda 21 je proces koji omogućava održivi razvoj na lokalnom nivou. To je
pristup, zasnovan na učešću koje poštuje društvene, kulturne, ekonomske i ekološke potrebe
sadašnjih i budućih građana zajednice.
Svaka lokalna Agenda 21 uključuje visok nivo učešća građana na lokalnom nivou,
dajući posebnu pažnju na učešće manjina ili nedovoljno zastupljenih grupa. [4]
4
2. OSNOVNI PRINCIPI ODRŽIVOG RAZVOJA
Ideja održivog razvoja, koja obezbeđuje uravnoteženo zadovoljenje potreba sadašnjih
i budućih generacija, ključ je reprodukcije i trajanja ljudske vrste. Ovakva strategija uvažava
socio-kulturnu i prirodnu okolinu, kao i aspekt budućnosti. Čitava filozofija je tako
utemeljena da obezbeđuje kontinuitet civilizacijskih tekovina. Takav koncept, svakako, teži
optimalnom ekonomskom efektu, uz minimalno degradiranje životne sredine.
U osnovne principe održivog razvoja spadaju:
1. Povezivanje osnovnih oblasti održivog života – ekonomske, socijalne i životne sredine;
grad u kom nema poslovnih aktivnosti, a ima mnogo siromašnih, ne može da bude dugoročno
održiv i pogodan za život u njemu, i obrnuto, grad u kom se pretežno vode poslovne
aktivnosti bez obzira na životnu sredinu i ljude takođe je bez perspektive…
2. Dugoročna perspektiva – svaku odluku potrebno je sagledati u odnosu na dugoročne
posledice, potrebno je strateški razmišljati i planirati šta raditi u perspektivi (periodu) dužem
od izbornog perioda;
3. Kapacitet životne sredine je ograničen – životna sredina je izvor ne samo sirovina, vazduha
i vode, već njeno preopterećenje utiče na zdravlje čoveka i kvalitet poslovanja;
4. Predostrožnost na prvom mestu – naše znanje o životnoj sredini nije potpuno, na prvom
mestu je predostrožnost u korišćenju resursa i ljudi;
5. Preventiva – mnogo je efikasnija i daje veće efekte od kasnijeg rešavanja posledica;
rešavanje problema koji nastanu uvek je skuplje od preventive (takođe ekonomska i
socijalna);
6. Kvalitet života – jedan je od glavnih ciljeva održivosti razvoja za stanovništvo;
ljudi imaju pravo na primereno kvalitetan život;
7. Socijalna pravda – značajno je, ako je to moguće, smanjivati razlike između siromašnih i
bogatih; ekonomija igra ulogu instrumenta za unapređenje života;
8. Uzimanje u obzir odnosa „lokalni – globalni“ – aktivnosti - postupci na lokalnom nivou
utiču na probleme na globalnom nivou – stvaraju ih ili mogu pomoći u njihovom rešavanju;
9. Odgovornost ljudi u okvirima jedne generacija kao i međugeneracijska odgovornost:
obezbeđenje nacionalne, rasne i druge ravnopravnosti, poštovanje prava svih građana i
generacija;
10. Demokratski procesi – uključivanjem lokalnih ljudi u planiranje i uticaj na promene u
gradu stvaramo zajedničke planove i obezbeđujemo podršku za njihovu realizaciju. [5]
5
