Fakultet pedagoških nauka u Jagodini
Univerzitet u Kragujevcu
Seminarski rad
Agilnost
Jagodina, 2014.
SADRŽAJ
1. UVOD..........................................................................................................
2. DEFINISANJE AGILNOSTI...................................................................
3. POVEZANOST MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI SA
AGILNOŠĆU............................................................................................
3.1 POVEZANOST LINEARNE BRZINE SA BRZINOM
PROMENE SMERA KRETANJA.............................................................
3.2 POVEZANOST KARAKTERISTIKA MIŠIĆA NOGU SA
BRZINOM PROMENE SMERA KRETANJA......................................
3.2.1 POVEZANOST JAČINE I SNAGE NOŽNIH MIŠIĆA SA BRZINOM
PROMENE SMERA KRETANJA................................................................
3.2.2 POVEZANOST ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA SA
BRZINOM PROMENE SMERA KRETANJA...............................................
3.3 TEHNIKA TRČANJA I PROMENE SMERA KRETANJA...............
3.4 PERCEPCIJA I DONOŠENJE ODLUKA............................................
4. TESTIRANJE AGILNOSTI I BRZINE PROMENE SMERA
KRETANJA..............................................................................................
5. CILJNO ORIJENTISAN PRISTUP DUGOROČNOM RAZVOJU
AGILNOSTI..............................................................................................
5.1 IDENTIFIKACIJA FUNDAMENATA AGILNOSTI..........................
5.2 IDENTIFIKACIJA FUNKCIJA CILJNIH KRETNIH OBRAZACA..
5.2.1 INICIJALIZACIJSKI KRETNI OBRASCI.....................................................
5.2.2 TRANZICIJSKI KRETNI OBRASCI.............................................................
5.2.3 AKTUALIZACIJSKI KRETNI OBRASCI.....................................................
5.3 RAZVOJ AGILNOSTI.........................................................................
5.3.1 KORAK 1 – IDENTIFIKACIJA I RAZVOJ CILJNIH KRETNIH
OBRAZACA....................................................................................................
5.3.2 KORAK 2 – IDENTIFIKACIJA I RAZVOJ KOMBINACIJA CILJNIH
KRETNIH OBRAZACA.................................................................................
5.3.3 KORAK 3 – IDENTIFIKACIJA KLJUČNIH STIMULUSA I POTONJIH
REAKCIJA......................................................................................................
5.4 KONSTRUKCIJA TRENINGA AGILNOSTI.....................................
5.4.1 DISTRIBUCIJA VEŽBI U TOKU TRENINGA.............................................
5.4.2 VARIJACIJE UNUTAR VEŽBI.....................................................................
5.5 RAZVOJNA PIRAMIDA AGILNOSTI...............................................
2
1. UVOD
U profesionalnom sportu svedoci smo velikih postignuća u smislu
obaranja svetskih rekorda, visokih sportskih rezultata, sposobnosti sportista kako
fizičkih, kognitivnih i drugih gde dolazi do naglih promena i sve to jer nauka
dolazi sve više do izražaja i profesionalni sportski radnici koji se usavršavaju iz
dana u dan i koriste svoja znanja u radu sa sportistima. U većini sportskih igara
imamo nagle, rapidne i precizne promene kretanja tela, gde u nekim cikličnim
sportovima odlučuje upravo taj brzi pokret. Ova izuzetno važna komponenta
izvođenja sportiste se najčešće opisuje kao agilnost. Razvoj agilnosti je u većini
slučajeva jedan od zadataka kondicionog trenera. U početku trener je učitelj,
kasnije je to mentor koji usmerava igrača i na kraju konsultant.
4
2. DEFINISANJE AGILNOSTI
U oblasti nauke i sporta, ne postoji saglasnost oko jasne i univerzalne
definicije agilnosti. Agilnost se tradicionalno definiše kao sposobnost da se
rapidno promeni smer (Bloomfield, Ackland i Elliot, 1994; Clarke, 1959;
Mathews, 1973), ali i kao sposobnost da se promeni smer rapidno i precizno
(Barrow i McGee, 1971; Johnson i Nelson, 1969). Chelladurai (1976) napominje
da ni jedna definicija agilnosti ne uzima u obzir perceptualne komponente i
komponente donošenja odluka, koje su uključene u većini sportova. U novijoj
literaturi, autori su u definiciju agilnosti uključili i promenu smera kretanja celog
tela, kao i rapidno kretanje i promenu smera kretanja ekstremiteta (Baechle,
1994; Draper i Lancaster, 1985). Verstegen i Marcello (2001) navode da
„
...agilnost dozvoljava sportisti da reaguje na stimulus, startuje brzo i efikasno,
da se kreće u pravom smeru i da bude spreman da promeni smer kretanja, ili da
se brzo zaustavi sa ciljem izvođenja sportske tehnike brzim, glatkim, efikasnim i
ponovljivim načinom.
“
Poteškoće u pronalaženju prihvatljive definicije agilnosti su
najverovatnije rezultat višestrukih faktora iz različitih disciplina sportske nauke,
koji utiču na manifestaciju agilnosti. Biomehaničar može agilnost posmatrati iz
ugla mehaničkih promena uključenih u promenama pozicije tela. Sportski
psiholog, koji se bavi motornim učenjem, može na agilnost gledati sa aspekta
obrade informacija uključenih u vizuelnom osmatranju, donošenju odluka, te
reagovanju na spoljašni stimulus, kao i sa aspekta procesa koji se javljaju
prilikom učenja i pamćenja odgovarajućih motornih veština. Kondicioni treneri
mogu agilnost definisati sa aspekta motoričkih sposobnosti potrebnih kod
promene smera kretanja.
Razlike u definicijama agilnosti mogu biti objašnjene različitim
perspektivama autora, te naučnim područjima kojima se bave. Sveobuhvatna
definicija agilnosti treba uzeti u obzir fizičke zahteve (kondicija), kognitivne
5
vreme, krećući se pri tome na definisan način, izbegavajući ili morajući da
dotakne nepomične objekte (čunjevi, štapovi i sl.) koji se na poligonu nalaze
(Slika 2). Kod ovih vežbi, sportista ne reaguje na spoljašnji stimulus, što znači
da trening ili testiranje sprovedeno na ovaj način razvija, odnosno procenjuje
brzinu promene smera kretanja (BPSK), a ne agilnost!
Slika 2. Primeri poligona za testiranje i razvoj agilnosti koji se najčešće primenjuju u
treningu
Konačno, kognitivne komponente uključene u motoričke zadatke koji su
tradicionalno definisani kao „vežbe za razvoj agilnost“ (cik-cak trčanje, T-vežba
7
