UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
AGILNOST: DEFINICIJA, TESTIRANJE I
TRENING
- Diplomski rad –
Apsolvent:
Mladen Jovanović
Br. indeksa 154/2001
Mentor:
Red. prof . dr Đorđe Stefanović
Članovi komisije:
Prof. dr Vladimir Koprivica
Doc. dr Dragan Mirkov
BEOGRAD, 2007.
SADRŽAJ
1. UVOD..........................................................................................................
2. DEFINISANJE AGILNOSTI...................................................................
3. POVEZANOST MOTORIČKIH KARAKTERISTIKA SA
AGILNOŠĆU............................................................................................
3.1 POVEZANOST LINEARNE BRZINE SA BRZINOM
PROMENE SMERA KRETANJA.............................................................
3.2 POVEZANOST KARAKTERISTIKA MIŠIĆA NOGU SA
BRZINOM PROMENE SMERA KRETANJA......................................
3.2.1 POVEZANOST JAČINE I SNAGE NOŽNIH MIŠIĆA SA BRZINOM
PROMENE SMERA KRETANJA................................................................
3.2.2 POVEZANOST BILATARALNE REAKTIVNE JAČINE NOGU SA
BRZINOM PROMENE SMERA KRETANJA...............................................
3.2.3 POVEZANOST UNILATERALNE JAČINE I SNAGE NOGU SA
BRZINOM PROMENE SMERA KRETANJA...............................................
3.2.4 POVEZANOST ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA SA
BRZINOM PROMENE SMERA KRETANJA...............................................
3.3 TEHNIKA TRČANJA I PROMENE SMERA KRETANJA...............
3.4 PERCEPCIJA I DONOŠENJE ODLUKA............................................
4. TESTIRANJE AGILNOSTI I BRZINE PROMENE SMERA
KRETANJA..............................................................................................
5. CILJNO ORIJENTISAN PRISTUP DUGOROČNOM RAZVOJU
AGILNOSTI..............................................................................................
5.1 IDENTIFIKACIJA FUNDAMENATA AGILNOSTI..........................
5.2 IDENTIFIKACIJA FUNKCIJA CILJNIH KRETNIH OBRAZACA..
5.2.1 INICIJALIZACIJSKI KRETNI OBRASCI.....................................................
5.2.2 TRANZICIJSKI KRETNI OBRASCI.............................................................
5.2.3 AKTUALIZACIJSKI KRETNI OBRASCI.....................................................
5.3 RAZVOJ AGILNOSTI.........................................................................
5.3.1 KORAK 1 – IDENTIFIKACIJA I RAZVOJ CILJNIH KRETNIH
OBRAZACA....................................................................................................
5.3.2 KORAK 2 – IDENTIFIKACIJA I RAZVOJ KOMBINACIJA CILJNIH
KRETNIH OBRAZACA.................................................................................
5.3.3 KORAK 3 – IDENTIFIKACIJA KLJUČNIH STIMULUSA I POTONJIH
REAKCIJA......................................................................................................
5.4 KONSTRUKCIJA TRENINGA AGILNOSTI.....................................
5.4.1 DISTRIBUCIJA VEŽBI U TOKU TRENINGA.............................................
5.4.2 VARIJACIJE UNUTAR VEŽBI.....................................................................
5.5 RAZVOJNA PIRAMIDA AGILNOSTI...............................................
2
Većina sportova koji se igraju na terenu, kao što su fudbal, rukomet,
košarka, odbojka, ragbi, tenis i ostali, zahtevaju izuzetno brze pokrete celog tela,
koji se u većini slučajeva izvode kao reakcija na kretanje lopte, protivnika ili pak
saigrača. Ova izuzetno važna komponenta izvođenja sportiste se najčešće
opisuje kao agilnosti. Razvoj agilnosti je u većini slučajeva jedan od zadataka
kondicionog trenera, međutim jasno razumevanje karakteristika „agilnih“
sportista, te najboljih metoda za njen razvoj je nedovoljno, pogotovo ukoliko se
usporedi sa razvojem ostalih komponenata fizičke pripremljenosti, kao što je
jačina i brzina. Sa time u vezi, svrha ovog diplomskog rada jeste pregled
dosadašnjih saznanja o agilnosti, te iznošenje smernica za razvoj ove izuzetno
važne motoričke karakteristike.
2. DEFINISANJE AGILNOSTI
4
U ovom trenutku, unutar zajednice sportskih naučnika, ne postoji
saglasnost oko jasne definicije agilnosti. Agilnost se tradicionalno definiše kao
sposobnost da se rapidno promeni smer (Bloomfield, Ackland i Elliot, 1994;
Clarke, 1959; Mathews, 1973), ali i kao sposobnost da se promeni smer rapidno
i precizno (Barrow i McGee, 1971; Johnson i Nelson, 1969). Chelladurai (1976)
napominje da niti jedna definicija agilnosti ne uzima u obzir perceptualne
komponente i komponente donošenja odluka, koje su uključene u većini
sportova. U novijoj literaturi, autori su u definiciju agilnosti uključili i promenu
smera kretanja celog tela, kao i rapidno kretanje i promenu smera kretanja
ekstremiteta (Baechle, 1994; Draper i Lancaster, 1985). Verstegen i Marcello
(2001) navode da „
...agilnost dozvoljava sportisti da reaguje na stimulus,
startuje brzo i efikasno, da se kreće u pravom smeru i da bude spreman da
promeni smer kretanja, ili da se brzo zaustavi sa ciljem izvođenja sportske
tehnike brzim, glatkim, efikasnim i ponovljivim načinom.
“ (str. 140-141).
Poteškoće u pronalaženju prihvatljive definicije agilnosti su
najverovatnije rezultat višestrukih faktora iz različitih disciplina sportske nauke,
koji utiču na manifestaciju agilnosti. Biomehaničar može agilnost posmatrati iz
ugla mehaničkih promena uključenih u promenama pozicije tela. Sportski
psiholog, koji se bavi motornim učenjem, može na agilnost gledati sa aspekta
obrade informacija uključenih u vizuelnom osmatranju, donošenju odluka, te
reagovanju na spoljašni stimulus, kao i sa aspekta procesa koji se javljaju
prilikom učenja i pamćenja odgovarajućih motornih veština. Kondicioni treneri
mogu agilnost definisati sa aspekta motoričkih sposobnosti potrebnih kod
promene smera kretanja.
Razlike u definicijama agilnosti mogu biti objašnjene različitim
perspektivama autora, te naučnim područjima kojima se bave. Sveobuhvatna
definicija agilnosti treba uzeti u obzir fizičke zahteve (kondicija), kognitivne
procese (motorno učenje) i tehničke veštine (biomehanika) uključene u
izvođenje agilnosti.
5
(Slika 2). Kod ovih vežbi, sportista ne reaguje na spoljašnji stimulus, što znači
da trening ili testiranje sprovedeno na ovaj način razvija, odnosno procenjuje
brzinu promene smera kretanja (BPSK), a ne agilnost!
Slika 2. Primeri poligona za testiranje i razvoj agilnosti koji se najčešće primenjuju u
treningu
Konačno, kognitivne komponente uključene u motoričke zadatke koji su
tradicionalno definisani kao „vežbe za razvoj agilnost“ (cik-cak trčanje, T-vežba
i sl.), značajno se razlikuju od zadataka koji sadrže značajnu vremensku i
prostornu neizvesnost (izbegavanje protivnika u ragbiju, oduzimanje lopte u
7
