FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADŽMENT,
EKONOMIJU I FINANSIJE
S E M I N A R S K I R A D
Predmet: NACIONALNA EKONOMIJA
Tema: AGRARNA POLITIKA I SPECIFIČNOSTI
POLJOPRIVREDE
Profesor: Student:
Dr Đurđica Vukajlović Nataša Popović
Br. indeksa E002-07/2016
Beograd, mart 2017.
SADRŽAJ
Uvod.....................................................................................................................................3
Agrarna politika....................................................................................................................3
Zadrugarstvo i udruživanje....................................................................................................6
Administrativne mere...........................................................................................................12
Zakoni...................................................................................................................................12
Specifičnosti zemljišta i drugih kapaciteta u poljoprivredi...................................................18
Zaključak...............................................................................................................................19
Literatura...............................................................................................................................20
2
AGRARNA POLITIKA
Vlasništvo nad zemljišnim posedom
Kroz istoriju, u našoj zemlji se menjala zemljišna politika, a sa njom i pitanje vlasništva
nad zemljišnim posedom. Danas nema ograničenja u pogledu veličine poseda kojim pojedinac
može raspolagati, kao vlasnik ili kao zakupac. Posle Drugog svetskog rata vlasništvo nad
poljoprivrednim zemljištem bilo je ograničeno na deset hektara u ravničarskom odnosno 20 u
brdsko-planinskom području. Razgradnjom društvene svojine, njenim krahom, država postaje
vlasnik tog zemljišta. Državno zemljište može se uzeti u zakup i platiti zakupnina, od koje
polovina novca ide državi a polovina lokalnoj samoupravi. Najveći deo tog novca treba da se
vrati u podizanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i uopšte njegove vrednosti.
Uređenje parcela, komasacija i arondacija
Savremena poljoprivredna proizvodnja zahteva uređene zemljišne površine, naročito one
koje su namenjene plantažnoj biljnoj proizvodnji. Razlozi su brojni, a najvažniji su vezani za
upotrebu mehanizacije. Da bi se koristile velike moćne mašine, koje daju veliki učinak i
visoku produktivnost rada, potrebne su velike i uređene parcele. U uslovima obrade zemljišta
zapregama, bila je dovoljna parcela od 40-50 ari. Za male traktore racionalno je da parcele
iznose nekoliko hektara. Za moćnu mehanizaciju, poput Džon Dir-a, optimalne parcele su
iznad 50-100 hektara. Nije reč samo o veličini parcela, već i o njihovom uređivanju. Pre
svega, o tome da dve i dve strane parcele budu paralelne, kako rad mašina ne bi imao „prazne
hodove", zatim o izravnjenosti površine, čišćenju od korova, panjeva, građevinskog materijala
itd.
Kod nas je suviše mala veličina parcela namenjenih poljoprivredi. Tome je doprineo
zakon o ograničenju raspolaganja posedom preko 10 ha u žitorodnim rejonima. Najčešće je
poljoprivredno domaćinstvo posedovalo po 2-4 hektara, što je bilo raspoređeno na
mnogobrojne parcele, često manje od 20 ari. U pojedinim opštinama, prosečna veličina
parcela bila je ispod 20 ari. To je poskupljivalo rad, habalo mehanizaciju, a granice parcela su
obilovale uvratinama i međama, gde se razmnožavao korov, ugrožavajući gajene biljke na
uređenim parcelama. Usitnjavanju poseda doprineo je i Zakon o nasleđivanju, po kome je
naslednicima omogućeno da mogu deliti svaku parcelu (npr. ako je ostavilac imao tri
naslednika, oni su najčešće svaku parcelu delili na tri dela, da bi posle određenog vremena
svako od njih tako smanjenu parcelu ostavljao svojim naslednicima koji su ih takođe delili na
srazmeran broj delova). U zemljama koje žele da očuvaju optimalnu veličinu parcela, nije
dopušteno fizičko deljenje parcela.
4
Komasacija je mera uređenja zemljišta kojom se ukrupnjavaju parcele istog vlasnika.
Praktično, na području gde se vrši komasacija, sve poljoprivredne površine se formiraju u
velike celine - zemljišni fondovi, od kojih svaki vlasnik dobija koliko je i uneo u taj fond, ali
manji broj parcela veće površine. Idealno bi bilo da svaki vlasnik dobije po jednu veću
parcelu, jer je prosečna veličina poseda ispod 5 hektara. Međutim, vlasnici ispoljavaju zahteve
da imaju jednu parcelu blizu sela (plac, zabran), jednu u dolini reke ili potoka (bašta), jednu u
brdu (vinograd, voćnjak), a jednu u „polju", tako da je „polje" umanjeno za istrgnute male
parcele, što devalvira komasaciju kao dobru meru agrarne politike.
Arondacija je u prošlosti bila značajna mera formiranja društvenih poljoprivrednih dobara,
grupisanjem njihovih poseda u jedan zemljišni kompleks.
Poreska politika
Kroz poresku politiku se obezbeđuje prihod državi. Ali, porez može biti i mera agrarne
politike, kojom se utiče na intenzivnu obradu zemljišta, odnosno intenzivnu proizvodnju,
zatim na rejonizaciju linija proizvodnje itd.
Politika cena
Poljoprivredni proizvodi treba da imaju svoju cenu, koja se formira na tržištu, zavisno od
ponude i potražnje. U formiranju tržišne cene, poljoprivrednici polaze od proizvodne cene
svojih proizvoda. Ukoliko imaju ekonomičniju proizvodnju, proizvodna cena će biti niža od
prosečne, tako da će imati veće šanse u stvaranju dobiti, i obrnuto. U skoroj prošlosti, pa
manjim delom i danas, poljoprivredni proizvodi imaju ulogu u rešavanju socijalne politike.
Naime, društvo je u prošlosti siromaštvo stanovništva a posebno radništva rešavalo niskom
cenom poljoprivrednih proizvoda. U uslovima tržišne privrede, takva državna politika gubi
smisao.
Kreditiranje poljoprivrede
U prošlosti, država je posebnim merama u kreditnoj politici obezbeđivala povoljna
finansijska sredstva poljoprivredi, s obzirom da je lišavala mogućnosti da stiče dobit i
samostalno obezbeđuje svoju proširenu reprodukciju. Tako, primera radi, postojala je tzv.
Primarna emisija novca, koji je pre kretanja u komercijalne tokove banaka išao delom za
kreditiranje poljoprivrede (i još nekih delatnosti), sa simboličnim kamatama. Tržišna privreda
ukinula je ovu povlašćenu meru, ali su ostali elementi povlašćenog kreditiranja, tako što je
upravo ovih godina unutar budžeta Srbije kao i kod pojedinih opština, oformljen i funkcioniše
agrarni budžet. Za sredstva iz agrarnog budžeta poljoprivrednici konkurišu i po posebnoj
proceduri mogu dobiti kredit sa malom kamatnom stopom, kakva je primerena poljoprivredi.
U manjoj meri poljoprivredne organizacije dobijaju finansijsku pomoć odnosno podsticaj u
vidu bespovratnih sredstava. Takođe, poljoprivredne organizacije mogu dobijati povoljne
kredite iz republičkog fonda za razvoj.
Poljoprivredna nauka
Nauka u poljoprivredi razvija se u domaćim institucijama, kakvi su naučni instituti, koji
istraživačkim naučnim radom samostalno ili u saradnji sa stranim institutima stvaraju nove
mogućnosti za veću, kvalitetniju i ekonomičniju proizvodnju poljoprivrednih proizvoda.
Obrazovanje za poljoprivredu
5
