1
SEMINARSKI RAD TEMA: AGRESIJA I
AGRESIVNOST
Mentor
Student
UVOD
2
O agresiji se veoma mnogo govori, ali ne bez razloga, jer je ona oduvek bila
prisutna u životu ljudi i životinja. Savremeni i civilizovani svet u kome živimo preplavljen
je talasom agresije i destruktivnog ponašanja, gubitak nade, vere i ljubavi današnjeg
čoveka i mnogi drugi lični drustveni faktori. Zbog svog velikog značaja agresija je postala
predmet proučavanja mnogih nauka: antfopologije, sociologije, psihologije, psihijatrije,
filozofije, itd. Agresija sa najkobnijim posledicama po telesni i duŠevni razvoj je ona koja
se ispoljava u porodici. Na razvoj deteta utiču:
1.
nasleđe od kojeg zavise osobine ličnosti, razne skolonosti, pa i karakter;
2.
društvena sredina, prvenstveno porodica, zatim vršnjaci, škola, masmediji, itd;
3.
lična aktivnost;
4.
faktor sudbine.
Pošto se sa agresivnim ponašanjem srećem na svakom koraku, ova pojava postala je
predmet i mog posebnog interesovanja i predmet maturskog rada.
POJMOVNO ODREĐENJE
Termin »agresija« latinskog je porekla. Potiče od latinske reči
ad
što znači »prema
ili ka« i reči
gradus
što znači »korak«. U prevodu agresija bi značila kretanje napred. Reč
agressio
poprimila je značenje napada, jer je u ratovima kretanje napred značilo napad.
Mnogi autori razlikuju pojmove: agresivnost, agresija i agresivitet:
-
agresivnost je relativno postojana crta ličnosti tj. trajna osobina ili stanje ličnosti;
-
agresija je ispoljavanje agresivnosti u odredenom vremenskom periodu;
-
agresivitet podrazumeva trajnost ispoljavanja agresivnog pnašanja. Definicije ovih
pojmova razlikuju se od autora do autora.
Termin agresija i agresivnost upotrebljavaju se u različitim značenjima:
1.
u smislu tendencije za dominiranjem, kod osoba čija je crta ličnosti sklonost ka
dominiranju;
2.
u smislu tendencije da se ostvare lični interesi uprkos protivljenju drugih
ljudi
.M.Levin
to naziva »zdravom agresivnošću«, a W
.Mc.Dougal
»borbenošču«.
4
Prema
N
.Rotu (1971) pod agresivnošću se podrazumeva ponašanje čija je namera da
nekoga povredi ili da mu se nanese šteta, i to nezavisno od toga:
1.
da li je ta namera postojala od samog početka ili se javila tek tokom reagovanja na
neku situaciju;
2.
da li se ispoljava postupcima koji su otvoreni i uočljivi na štetu drugih ludi ili postoji
samo želja da neko bude povreden.
Mnogi naučnici su sebi postavili pitanje:Da li je agresivnost kao pranagon ukorenjena u
svakom ljudskom biću ili postoji u karakteru kao individualno svojstvo koje ne mora da
ima svaki čovek?
Takođe su postavili pitanje:Da li je agresivno ponašanje isključivo ili prvenstveno stečeno,
tj. naučeno, ili na njegov razvoj utiču istovremeno nasledni faktori, uslovi sredine i učenje
u međusobnoj interakciji?
INSTIKTIVISTIČKO SHVATANJE AGRESIJE I AGRESIVNOSTI
Sva istraživanja instikata posle Čarlsa Darvina počivala su na njegovoj teoriji
evolucije.
Willam James
(1890) i
William Mc Dougal
(1913 i 1932) govore o tome da
svaki individualni instinkt motiviše odgovarajuće oblike ponašanja
.I
za neoinstinktiviste,
čiji
su predstavnici Sigmund Freud i Konrad Lorenc, izvor agresivnog ponašanja je u
instinktima.
Instinkti izviru iz potreba i urođeni su. Oni su pokretački faktor ličnosti i imaju selektivnu
kontrolu nad ponašanjem. Njihov psihološki predstavnik je želja. Oni sačinjavaju duševnu
energiju ličnosti, a izvor im je u
idu.
Cilj instinkta je zadovoljenje, a instinktivne težnje su
slepe. Da bismo razumeli instinktivističko shvatanje agresije
Sigmunda Frojda
moramo
se upoznati sa tri komponente ličnosti: biološkom-id, psihološkom-ego i socijalnom-
superego. Id
je najstariji, nesvesni deo ličnosti i izvor energije. On sadrži sve što je
nasleđeno, prisutno pri rođenju i instinkte. U njemu vlada princip zadovoljstva.
Id
ne
poznaje ni moral ni logiku. On teži da izbegne bol i neprijatnosti i želje su jedina realnost
sa kojom dolazi u dodir. Da bi se ostvarile želje
ida
potrebno je da se angažuje
ego
koji
ima dodira sa spoljašnjim svetom.
Ego
se razvija iz ida i on je slab u odnosu na njega. Ego
usklađuje zakone instikta sa zakonima spoljašnjeg sveta. Iz
ega
se, identifikacijom sa
5
roditeljima, izdvaja
superego. Superego
dobija energiju iz
ida,
ali on ima dužnost da koči
impulse koji dolaze iz
ida,
a naročito seksualne i agresivne, dok
id
teži samo ka
zadovoljenju.
Prema Sigmundu Frojdu svaki instinkt ima:
1.
svoj izvor (uzbuđenje koje nastaje u telu);
2.
svoj cilj (uklanjanje neprijatnog stanja tj. zadovoljenje);
3.
spoljašnji objekat kojim se vrši zadovoljenje (oblici ponašanja koji vode zadovoljenju
itd.).
Frojd je poklanjao malu pažnju agresiji sve dok je smatrao sda čovekom vladaju dve
glavne snage: libido (seksualnost) i instinkt samoočuvanja. On je u početku poreklo
agresije tumačio kao odgovor na frustraciju seksualnog nagona. Frojd je bio pristalica
dualističkog shvatanja po kome su uvek međusobno suprotstavljene dve osnovne sile. Ta
dihotomija postojala je prvo između libida i instinkta samoočuvanja, zatim između Erosa
(instinkta života) i Tanatosa (instinkta smrti).
Instinkt života (glad, žeđ, seks) služi održanju života i razmnožavanju. Oblik
energije pomoću koje oni deluju zove se libido. To je konstantna sila koja se može vezivati
za razne objekte. Eros treba shavtiti kao stvaralački princip, koji sam po sebi nije erotičan
i u okviru kojeg se odvija reprodukcija čoveka dok se pod Tanatosom, iz koga potiče
agresivni nagon, podrazumeva težnja čoveka da se vrati u neorgansko stanje. Eros i
Tanatos javljaju se međusobno isprepletani. Naime Frojd je uočio da i Eros može koristiti
instinkt smrti (to je sadistička komponenta u Erosu ). Isto tako instinkt smrti može koristiti
i sopstveno pražnjenje u vidu agresije. Tanatos po pravilu ne istupa u svojim otvorenim
oblicima već se lukavo prerušava, a naročito teži da se preodene u oblik Erosa.
Institucionalizovano nasilje nad ljudima svedoči o uspelom prerušavanju Tanatosa u Eros.
Sloj intelektualaca, sa njihovom složenom mentalnom aparaturom, natočito je podložna
iskušenjima Tanatosa i njegovom prerušavanju, čime se može objasniti lakoća sa kojom
intelektualci postaju, pre drugih, agresori i žrtve.
Kada instinktivni impulsi, koji u sebi sadrže i Eros i Tanatos, ne budu uspešno
potisnuti, onda se seksualni elementi pretvore u simptome, a agresivni se izdvoje i
ispoljavaju kroz osećaj krivice i destruktivnosti. Instinkt smrti može biti povezan sa
libidom i tada se pretvara u impulse koji su bezazleniji, a ispoljavaju se u sadizmu i
mazohizmu.
Frojd je smatrao da sva živa bića nastaju delovanjem kosmičkih sila na neorgansku
materiju, a da kod ljudi postoji podsvesna želja za smrću, koja je u stvari cilj života. U
celoj prirodi vlada princip konstantnosti, pod čijim uticajem organska materija teži da se
vrati u anorgansku. Čovekova želja za vlastitom smrću blokirana je snagama erosa, pa se
