1.Gde su koreni nastanka sistematizacionog skupa znanja o poljoprivredi?
Pojava Fiziokratske škole u XVIII veku daje zamah razvoju ekonomskog agrara a posle
nje najupečatljivije tragove ostavlja Arthur Young koji se prvi bavi „optimalnom
veličinom poljoprivrednog gazdinstva”.Pod njegovim uticajem se javlja tzv.
racionalistička škola agrarne ekonomije. U drugoj polovini XIX veka značajna je
američka škola agrarne ekonomije i ruska agroekonomska misao.
2..Merkantilizam?
Merkantilizam razvijan tokom 16 i 17 veka , bogatstvo nacije se meri novcem
(plemenitim metalima) koji se stvara u prometu a kasnije pored trgovine, naročito izvoza
na značaju dobija i zanatstvo pod državnim protekcionizmom.
3.Kameralizam?
Kameralizam razvijan na prostoru Nemačke i Austrije od 16 do početka 19 veka, koncept
ekonomskih ideja gde su sinonimi takođe plemeniti metali.Kameralisti su obično državni
činovnici čiji je zadatak punjenje državne kase. Za tu svrhu razvijane su mnoge grane
kameralne nauke: zakonodavstvo, državna uprava, trgovina, fiskalna i ekonomska
politika kojom se uticalo na proizvodnju, prodaju i raspodelu stvorenog bogatstva.
4.Fiziokratizam?
Fiziokratizam predstavlja školu ekonomske misli koja je oformljena u Francuskoj
sredinom 18 veka i javlja se kao reakcija na težak položaj poljoprivrede koji je doveden
vladavinom merkantilizma odnosno kameralizma. Jedino poljoprivreda je u stanju da
daje prinos koji je veći od nastalih troškova- tzv. neto proizvod.
5.Industrijalizam?
Industrijalizam označava fazu privrednog razvoja kada se kapital i radna snaga sele iz
agrarnih aktivnosti u industriju kao vodeći sektor svake nacionalne ekonomije. Imamo
četiri modela i to su:
1) zapadnoevropski industrijalizam
2) sovjetski model industrijalizacije
3) neoindustrijalizam u modelima dualne ekonomije
4) neoruralizam
6. Zapadnoevropski industrijalizam i sovjetski model industrijalizacije.
Zapadnoevropski javlja se u 18.veku kao treci evolutivni stepen kapitalizma kome su
predhodile dve faze razvoja trgovacka I agrarna.Ovaj model je propracen sa dve
industrijske revolucije (parna masina,elektricna masina).Dovrsen je u Evropi krajem
19.veka I primenjen u ostalim zemljama.Znatno je povecana produktivnost rada u
poljoprivredi.Poljoprivreda nije direktno finansirala razvoj industrije ali je sistemom
samofinansiranja indirektno posmatrala taj razvoj.
Sovjetski model-izgradjen tokom 1920.g. u uslovima zaostale privrede Sovjetskog
Saveza.Konstruisan je prema Markovojkoncepciji prosirene reprodukcije.Zasnovan je na
konstrukciji teske industrije.Sredstva za razvoj osigurana su preko „tributa”
poljoprivrede.Naziva se jos I “ prvobitna socijalisticka akumulacija” za cije ostvarenje je
koriscen mehanizam “makaza cena”.
7. Neoindustrijalizam?
Namenjen zemljama u razvoju,javlja se 1950.g. kao nastavak sovjetskog tipa.Pozitivne
ocene ovog modela su misljenja da je ovaj model dao rezultate kojima su teoreticari bili
fascinirani I na osnovu njih su izgradili niz modela dualne ekonomije kao sto je
Lewisov.Vecina tihtih modela bavi se medjusektoriskim odnosima na bazi stopa agrarnog
rasta.Mnogi teoreticari su ocenjivali znacaj I smisao modela De I isticali si : 1)prikladno
analiticko sredstvo koje je primenjivano u zemljama “treceg sveta” 2)ostvaren je
mogucnost koriscenja ovog sredstva u savremenom biomodalnom agrarnom sektoru.
8. Neoruralizam?
Neoruralizam javlja se drugom polovinom 1960.g. I prva polovina 1970.g. kao reakcija
na tretiranje “uloge” I “doprinosa” poljoprivredne ukupnom nacionalnom razvoju.Javlja
se kao izazov za resavanje brojnih problema nerazvojnog sveta dok je na drugoj strani
razvojni svet prisutnih problemom hiperprodukcije hrane.Ovaj oblik industrijalizma
doveo je do “ faustovske pogodbe”.Slobodna konkurencija vodi ka “ekonomskom
kanibalizmu”. Dolazi do ubrzanog ruralnog egzodusa I tako ispraznjena ruralna podrucja
ostaju izvan glavnih tokova razvoja.Zbog toga dolazi do raznih kriza.
9.Pređeni put od prvobitnog agrarnizma do neoruralizma imao je koje faze?
Merkantilizam-Kameralizam-Fiziokratizam-Industrijalizam (zapadnoevropski
industrijalizam, sovjetski model industrijalizacije, neoindustrijalizam u modelima dualne
ekonomije i neoruralizam)
10. Definicija ekonomika agrara
Primenjena drustvena nauka koja se bavi zakonitostima alokacije ogranicenih resursa na
neogranicen broj medjusobno konkurentnih alternativa njihove upotrebe u
proizvodnji,preradi distribuciji i potrosnji hrane.
11. Zadatak ekonomike agrara
Zadatak ekonomike agrara je da posmatra i opiše pojave unutar modernog sistema za
proizvodnju i distribuciju hrane, da organizuje zapažanja u logične celine i da tamo gde
budu uočena pravilnosti u odvijanju posmatranih pojava formuliše kao „zakonitosti“
12. Objasnite pojam ekonomike agrara koristeći primere iz prakse vezane za pitanje
optimalnog izbora u uslovima ograničenih resursa
13. Objasnite mikro aspekt problematike agrara
Mikroekonomija se bavi donošenjem odluka na nivou pojedinačnih subjekata
(proizvođača i potrošača)
14. Objasnite I makro aspekt problematike agrara
Makroekonomija se bavi celokupnim ekonomskim sistemom na nacionalnom ili
međunarodnom nivo.
15. Objasnite razliku između mikro i makro nivoa izučavanja problematike agrara
Nema uspešne poljoprivrede bez uspešnih agroproizvođača i obrnuto nema uspešnih
agroproizvođača bez pravilno dizajnirane agropolitike.*(ovo je ona diktirala) Nema
uspešnih mikro rešenja bez uspešnog makro rešenja, što znači da nema uspešnog agrara
bez uspešnih agroprivrednih subjekata*(ovako piše u knjizi).
16. Nabrojte pet osnovnih odluka koje treba doneti unutar agroekonomskog sistema
u domenu alokacije resursa?
