Drugi deo:
Osobine zemljišta
1.Sastav zemljista
...Zemljista u prirodi nastaju kao proizvod pedogenetskih faktora od kojih treba
istaci:maticni supstrat,klimu,reljef,organsku materiju i starost terena.
Primarni minerali cine najveci deo mineralnog dela zemlj(60-80% )Najrasprostranjeniji primarni
minerali u zemlj.su minerali silikata i alumosilikati:kvarc,feldspati,liskuni,amfiboli i pirokseni.U
strukturi prim.minerala direktno su povezani tetraedri,ili su izolovani jedan od drugog pove[Receiving
Text]vo ispiranje iz zemlj.Hem.ads.se odvija preko niza hem.reakcija u kis.i alkalnim
zemlj.Hemijskoj.adsorb.najvise podlezu joni fosforne kis. I anjon sumporne kis.obrazujuci tesko
rastvorljive soli.Anjoni N i sone kiseline ne podlezu hem.adsorb.pa treba voditi racuna pri upotrebi
nitrat.i kalijumov.djubriva
2. Sadrzaj org.materije u zemlj.
Pod izrazom org.materija zemljista najcesce se podrazumeva
kolicina org.materija nastalih od izumrlih delova biljaka,zemljisne faune,i plazme M.O.Org.materija
utice na intenzitet i pravce pedogeneze,na plodnost,osobine zemljista.Kolicina sveze org.materije koja
moze godisnje da ostane na 1Ha zemljista zavisi od njegove plodnosti i iznosi:
0-10 t,biljnih ostataka
0,7-8 t,biomase zemljisnih M.O
0,2-2 t,faune
Org.materije se mogko lista. Za otklanjanje pojave rozete na vockama vrsi se prskanje 0,5-1%
rastvorom ZnSO4 u toku vegetacije a u toku zimskog mirovanja koristi se 2-5%rassti glinovite frakcije
u z. Mikroel.u zem.rast.u adsorptivnom kompleksu i vezani za org.mat. predstavljaju lako pristupacne
kolicine mikroel. Izvori mikroel.su: stene i minerali, organska i mineralna dj. I mineralizacija ostataka
biljaka zivotinja i MO.
3. Adsorpcija zemlj.
PRVI DEO PITANJA NEMAM!!!
Pod fiz.-hem.adsorp.podrazumeva se vezivanje jona iz spoljasnjeg rastvora za koloidne cestice.Sustina
ovog procesa je u zameni jona koloidne cestice sa jonima iz zemlj.rastvora.Znacaj fizicko-
hem.adsorpc.se ogleda u tome sto se na taj nacin vezuju i cuvaju od ispiranja hranljivi
elementi(K+,Ca++,Mg2++,PO4).Fiz.hem.adsorpc.katjona obuhvata adsorpciju i supstituciju.Katjoni
rastvora vezujuci se za negativno naelekzivanjem jona:Fe2+,Mg2+,Mn2+...Prim.miner.svih frakcija
od praha do skeleta se ne odlikuju osobinom zadrzavanja vode i jona te zbog toga ne predstavljajua
podlezu proc.mineraliz.Biolos.adsorp.od strane M.O je privremeni gubitak azota i drugih elemenata iz
zem.rast.jer se mineralizac.oslobadjaju elementi u pristupacnim oblicima za bilj.Ne treba djubriti
zemlj.nezgorelim stajnjakom jer ce doci do smanjenja postojece k...
4. Izmenlj.adsor.anjona.
Prema izrazenosti sorpcije anjoni zemljista se mogu svrstati u 3grupe:
1)anjoni koji se dobro vezuju u zemljistu fiz.i hem.adsorbc.(H2P04,HPO4,PO4,OH)
2)anjoni koji se slabo vezu fiz.i hem.adsorpc.(NO3,NO2,CL,HCO3.
3)anjoni koji se nalaze izmedju ove dve grupe(SO4,CO3)
Adsorpcija anjona zavisi od sastava koloidne frakcije njihovih elektro-kinetickih svojstava,pH
zemlj,od samih anjona itd.
Hem.adsorpcija
Anjoni zemlj.rastvora se mogu v[Receiving Text]
5. Znacaj apsorbt.spos.zemlj.
Apsorbtivna sposobn.je jedna od najvaznijih osobina
zemlj.Zahvaljujuci ovoj osobini smanjeno je ispiranje materija iz zemlj.sto je od znacaja za ishranu
biljaka.Od apsort.sposobn.zemlj.zavisi procenat iskoriscavanja hranlj.elemenata iz djubriva,vreme i
nacin primene djubriva.Na taj nacin se regulise koncentracija zemlj.rastvora.
Bioloska adsorp.pretstavlja sposobn.biljaka i M.O.da apsorbuju hranljive elemente iz zemlj.rastvora
iezati hem.adsorpcijom.Sustina hem.ads.u zemljistu je stvaranje slabo rastvorljivih jedinjenja,koja se
taloze iz rastvora i na taj nacin se sprecava njiho aktivnu fazu zemlj.
U strukturi sekundarnih minerala prisutni su i slojevi oktaedara ,odnosno strukture gipsita i
brucita.Postoje 3 znacajne grupe sek.minerala:
Kaliniti
Montorijoniti
Hidratisani liskuni
U procesu pedogeneze se minerali iz kvalite.grupa prevode u p...
6. Zem.rast.Anjoni i katjoni
Anjoni:HCO3,NO3,NO2,SO4,H2PO4,CL,BO3,HPO4,MnO4...Dva najzastupljenija anjona u
normal.zemlj.su bikarbonatni HCO3 i nitratni NO3 jon. Oni cine 90%ukupnih anjona u zemlj.rastvoru.
Nitratni oblik azota NO3 nalazi se uglavnom u zemlj.rastvoru jer ne podleze hemijskoj i fizicko-
hemijskoj adsorpciji.Ovaj oblik azota je rezultat nitrifikacije.Koriscenjem nitratnih i amonijacno-
nitratnih djubriva povecava se sadrzaj nitrata u zemlj.rastvo vodonikovih jona.U tim zemljistima
veoma su aktivni joni aluminijuma i gvozdja,koji se adsorbuju na glinenim mineralima i to su kisela
zemljista.
Zemljia apsorpcionih celija korena i biljke nisu u stanju da uzimaju vodu iz zemljista,pa dolazi do
venjenja biljaka.Osmotski pritisak celijskog soka apsorpcionih celija korena se krece u granicama 10-
20at.Osmotski pritisak slanih zemlj.moze dostici vrednost 5-25at.
7. Org.materije i osmotski pritisak
U zemlj.rastvoru org.materij.se nalaze u rastvorljivom i koloidno-rastvorljivom obliku.Organske
kiseline zemljisnog rastvora vrse mobilizaciju hranljivih materija,a ponasaju se kao helatirajuci
agensi.Prisustvo huminskih kiselina i njihovih soli i fulvo kiselina i njihovih soli indentifikovano je
takodje u zemlj.rastvoru.
Postoji pozitivna koleracija izmedju koncentracije zemljisnog rastvora i velicine osmotskog
pritiska,omaterije zemlj.vezuju atmosferski N od koga izgradjuju svoje telo.Ovaj proces obavljaju i
neke bakterije(Klostriolium butylicium i Clostridium acetobutylsta koja su formirana na terenima sa
manjom kolicinom padavina izgubila su manju kolicinu baza i u njihovom adsorptivnom kompleksu
dominiraju Ca i Mg,pa su to alkalna zemljista.Smatra se da je gornja granica kiselih zemljista pH 6,6-
6,7 a neutralnih pH 7,2-7,3.
8. Reakcija zemlj.rastvora
zavisi od odnosa jona vodonika(H+)i hidroksilnih jona(OH-)prisutnìh u
njemu.U prirodnim uslovima reakcija zemljisnog rastvora varira od ph 3-3,5(tresetna zemljista)do ph
9-10(slana zemljista).Reakcije kulturnih zemljista krece se u granicama pH 3,5-8.Zemljista nastala u
klimatskim uslovima sa 630mm i vise atosfernog vodenog taloga izgubila su alkalne i zemnoalkalne
metale i na mesto njih u adsorptivnom kompleksu povecao se sadrzaja zemljista se dele na sledece
klase:
1)bogata ->0,2%N
