Agrotehničke mere predstavljaju sredstva  čijom primenom čovek, u skladu sa
agrotehničkim osnovama podešava uslove biljne proizvodnje u cilju postizanja
prinosa maksimalne veličine i kvaliteta. U ekosistemu: klima-zemljište-gajena
biljka-čovek, naročitu ulogu kao tvorac, regulator i rukovodilac ima čovek.
Dakle, čovek je tvorac poljoprivrede.Ona je najstarija grana ljudske delatnosti
i   vrlo   je   složena.   Ona   se   može   podeliti   u   tri   dela:   ekološki   ,   biološki   i
ekonomski.   Svaka   od   navedenih   kategorija   su   posebne,   međutim,   one   se
prepliću u vrlo komplikovane odnose. Zbog didaktičkih razloga one se ipak
odvajaju.U ekološkom delu proučavaju se faktori sredine, njihovo poboljšanje
i   iskorišćavanje   u   organizovanom   procesu   poljoprivredne   proizvodnje.   U
biološki   deo   idu   gajene   biljke   i   domaće   životinje   uključivši   metode
oplemenjivanje, a ekonomskom delu pripada organizacija rada i rentabilnosti.
Ako se iz ekološkog kompleksa izdvoje zahvati koji se tiču gajenja biljaka,  ne
ulazeći u biološki i ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje, dobijamo
agrotehnički kompleks. Reč agrotehnika je složenica od latinske reči- ager
(polje) i grčke –techne (veština,  umeće). Mere kojima se kulturnim biljkama
stvaraju   povoljni   uslovi   za   rast   i   razvoj   nazivamo   agrotehničkim   merama.
Zadatak agrotehničkih mera je da se sa što manje uloženog rada i sredstava
postigne maksimalno mogući prinos neke gajene biljke, kako u kvantitetu tako
i u kvalitetu. To je moguće, ako se svi vegetacioni faktori dovedu u optimalnu
konstelaciju (voda, hranjiva, svetlost, CO2 itd). Prema prirodi delovanja, sve
agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe:
  1. Mere pomoću kojih možemo uticati na klimu (navodnjavanje, gajenje u

zaštićenom prostoru, proređivanje, vetrozaštitni pojasevi).

2. Mere pomoću kojih utičemo na promenu plodnosti zemljišta (obrada

-osnovna i dopunska, kalcizacija, humizacija, fosfatizacija, primena
ostrukturujućih materija ).

3. Mere kojima delujemo na biljke (selekcija, zaštita od korova, bolesti i

štetočina, priprema semena, načini setve, nega useva).

Tokom realizacije naučnog istraživanja i izrade seminarskog rada primenu
agrotehničkih mera istraživala sam na agrokulturi paradajza gajenog u
plasteniku.

Seminarski rad Agrotehničke mere u proizvodnji

kod   početnika   u   proizvodnji   paradajza   dešava   da   biljka   obilno   cveta,   a
zametne samo par plodova na prvim etažama, sto je posledica loše oplodnje.
Uzrok loše oplodnje prvih rodnih grana je u tome što je u vreme cvetanja prvih
etaža   spoljašnja   temperatura   vazduha   dosta   niska,   pa   se   ne   mogu   otvarati
ventilacije, čime je eliminisano strujanje vazduha u objektu. Pošto u to vreme
nema ni insekata u objektu potrebno je cvetne grane lagano stresti rukom.
Stresanje se obavlja u više navrata pošto se svi cvetovi ne otvaraju u isto
vreme.
Problemi   oplodnje   paradajza   efikasnije   se   rešavaju   uvođenjem   bumbara   u
proizvodnju.

USLOVI ZA GAJENJE PARADAJZA

Voda

Vlažnost zemljišta i zraka su osnovni preduslovi za uspešnost proizvodnje zato
što voda služi za transport hranljivih materija pa i za obavljanje metabolizma.
Potrebe za vlagom zavise od zahteva pojedinih kultura, kao i faza rasta. Veća
potreba za vodom je u fazi plodonošenja u odnosu na fazu zasnivanja ili
završne faze u uzgoju. Pored vlažnosti zemljišta veoma bitno je poznavanje
potreba biljaka za količinom vlage u vazduhu.
Tako krastavac daje najveće prinose pri vlažnosti vazduha 90-95%, spanać i
kupusnjače

80-90%,

paradajz

paprika

60-70%.

Relativna vlažnost smanjuje transpiraciju kod biljaka što rezultira boljim
korišćenjem vlage iz zemljišta, ali i pogoduje i razvoju bolesti povrća.

Zahtevi nekih kultura za vodom