AHP метода се примењује у случају када је могуће изразити преференције
између свих парова посматраних критеријума и алтернатива посебно помоћу 9
тачака.

Коришћење методе ELECTRE захтева да се сваком критеријуму додели тежина. А
ако постоји потреба да се сваки критеријум посебно опише, најподесније је
применити PROMETHEE методу. Свака од наведених метода даје потпуни
поредак алтернатива.

AHP

Метода

Доношење одлука често представља проблем због присуства конкурентних и
конфликтних   критеријума   међу   расположивим   алтернативама.   Аналитички
хијерархијски   процес   као   метод   развио   је   математичар   Сати,   осамдесетих
година двадесетог века у циљу решавања поменутих проблема одлучивања са
већим   бројем   доносилаца   одлука,   са   већим   бројем   критеријума   и
поткритеријума,   односно   индикатора.   Најбоље   резултате   метод   показује   код
хијерархијски већ структуираних проблема. Са становишта вишекритеријумског
одлучивања   овај   метод   у   суштини   није   оптимизациони.   Сматра   се   да   је
математички   добро   образложен,   а   документоване   си   у   бројне   промене   у
решавању разних реалних проблема.
Хијерархијски структуиран модел одлучивања у општем случају се састоји од
циља, критеријума, неколико нивоа поткритеријума и алтернатива.  Циљ је на
врху и он се ни са једним од других елемената не пореди. На нивоу 1 је н
критеријума   које   се   у   паровима,   сваки   са   сваким,   пореде   у   односу   на
непосредно надређени елемент на вишем нивоу, овде је то циљ на нултом

нивоу. Потребно је укупно n=

(

−

)

поређења што значи да, генерално

говорећи, број поређења приближно одговара квадрату броја елемената који се
пореди. Исти поступак се примењује идући кроз хијерархију према доле, све док
се на последњем нивоу к не изврше поређења свих алтернатива у односу на
надређене поткритеријуме на претпоследњем

k-1

нивоу.

Преференција свих алтернатива и критеријума изражавају се помоћу нумеричке
скале од 1 до 9 која је дата у следећој табели:

Слика 1. Сатијева скала релативног значаја

Слика 2. Графички приказ процеса аналитичке хијерархије по нивоима

Сати је дефинисао аксиоме на којима се АХП заснива:



Аксиом реципроцитета. Ако је елемент „А“

пута тежи од елемента „Б“,

тада је елемент „Б“

1/н

тежине од елемента „А“



Аксиом хомогености. Поређење има смисла једино ако су поткритеријуми
који формирају један кластер упоредиви – тј. да се не разликују више него
што скала процене предвиђа.



Аксиом зависности. Дозвољава се поређење међу групом елемената
једног нивоа само у односу на елементе вишег нивоа, тј. поређења на
нижем нивоу зависе од елемента вишег нивоа.



Аксиом очекивања.Свака промена у структури хијерархије захтева
поновно рачунање приоритета у новој хијерархији.